„Postoji nešto što ti nikada nisam rekla“, mrmljala je Dajana pospano. Mazila se gola uz njega, jednom rukom se igrala dlakama na njegovim grudima, sita i umorna, dok je gledala u mesec. Obgrlio ju je rukom i milovao je po kosi.

„Šta to, draga?“

„Te noći… nakon što smo se poljubili… Nisam mogla da spavam. Ležala sam budna cele noći, gledajući mesec, baš ovako. Mislila sam, i mislila, i mislila…“

„O čemu, dušo?“

„Ti. Mi. Mama. Šta sam želela od svega…“ Dajana se sklupčala, očiju uprtih u nebo, sećajući se te duge, neprospavane noći. „Razmišljala sam o tome zašto sam se tako dugo držala u mraku. Zašto to nisam smela priznati. Zašto nisam želela da priznam sebi šta se dešava. I trebalo mi je neko vreme, ali sam shvatila, na kraju, da nije razlog to što je bilo pogrešno.“

Sklupčala se još više, a glas joj je postajao sanjiv. „Ne mogu ti robjasniti koliko je to bilo čudno. Kako je… čudno i divno bilo otkriti to o sebi. Nije me bilo briga. Nije me bilo briga što je to pogrešno.“

„Zašto si onda sve to izbegavala?” upitao je Željko.

„Zato što sam se bojala.”

„Od čega?“

Dajana ga je stegnula oko stomaka. „Od tebe. Od nas. Od ovoga. Strah. Samo to.“

„I…“ trljala o njega pošto je osetila da se ponovo počinje da včaži. „To je bio prvi put, prvi put sa sam dozvolila sebi da razmišljam o tebi… bilo je neopisivo… kada sam shvatila da… želim ovo… bilo je… pa, znaš, “ rekla je, dajući mu mali poljubac.

„Da . . .“

„I… jednostavno sam znala… znala sam da neću više biit… uplašena. Znala sam da ću ići do kraja.“ Držala je dijamantsku ogrlicu u prstima, sanjivo gledajući u nebo.

Željko je zurio u ćerku, misleći da nikada nije izgledala tako lepo. Dajana se nasmešila i pogledala ga. „Da li me to čini perverznjakom?“

„Verovatno“, rekao je, dajući joj poljubac. „Ali ti si divan perverznjak. Plus, pretpostavljam da i mene to čini istim.“

„Kakav savršen dan“, promrmljala je.

„Hej“, rekao je Željko, ljubeći je u vrh glave. „Šta želiš da radimo sutra? Imamo ceo dan…“

„Hmmm… ne znam.“

„Šta kažeš na… posle ručka sunčaš se fino, dok ja odem u centar i kupim nam nešto ukusno za večeru…“

„Mmmmm, savršeno…“

„Onda ćemo da radimo nešto zabavno. Hoćeš da izvadimo čamac?“

„Da, volela bih to.“

„A onda draga moja, želim da provedem noć sa tobom…“ Dajana se nasmejala i privila mu se bliže. Slušali su zvukove jezera neko vreme, dok nisu utonuli u san.
~*~*~
Sledećeg dana, posle dugog ručka, Željko se odvezao petnaest kilometara do najbliže prodavnice, dok je Dajana otišla do jezera. Uzeo je nekoliko odrezaka, svež kukuruz, salatu i jagode za desert, i taman se spremao da plati, kada je pored tezge ugledao kutiju sa vatrometom.

Dodao je i to na gomilu uz mali osmeh u sebi, platio i vratio se nazad. Našao je Dajanu kako leži na ćebetu blizu vode. Bila je na stomaku u donjem delu bikinija i razvezanim gornjim delom. Činilo se da drema. Željko je tiho seo pored nje. Pronašao je njenu kremu, istisnuo malo na svoje prste i počeo da trlja u nju, počevši od njenih ramena.

„Mmmmmm…“ Željko se nasmejao njenom jauku. „U redu je, nemoj se… pomerati.“

„Ni ne planiram.“

Željko ju je poljubio u rame, a zatim nastavio da nanosi losion, povremeno se zaustavljajući da je masira. Masirao ju je, nežno kružeći po njenoj kičmi. „Evo, nabavio sam ovo za tebe“, rekao je, pružajući joj mali paketić vatrometa. Dajana se glasno nasmeja.

„Ha… kako slatko.“

Dajana se zakikotala i izmigoljila na ćebetu, udobnije joj je bilo pod njegovim rukama.

“Da li bi ti smetalo… malo niže?”

„Svakako dušo.“

„To je tako lepo . . .“ Dajana je uzdahnula, gledajući u predivno plavo nebo puno oblaka.

„Hladno je. Večeras će biti savršeno za vatru.“

„Da . . . “ Njegovi palčevi su pronašli pukotinu na njenoj guzi i pritisnuli joj podnožje kičme, zbog čega je zastenjala.

„Malo niže“, promrmlja Dajana.

„Ovde?“ rekao je Željko, kad je počeo nežno da joj gnječi guzove.

„Mmmmm…“

„O čemu razmišljaš?“ upitao je.

„Vatromet“, uzdahnula je Dajana.

Željko se nasmejao i nagnuo da je poljubi u vrat, šaljući male drhtaje uzbuđenja po njenoj kičmi i leđima. Gricnuo joj je ušnu resicu. „Kako si bila loša devojka… sisala tatinu kitu tako jebeno…“

Dajana se nasmejala i prevrnula se. „Hoćeš li to učiniti i večeras, šta misliš?“ Zagrlila ga je oko vrata i poljubila.

„Večeras… hmmm… Ne znam. Videćemo.“

„Videćemo?“

“Videću da li sam raspoložena.” Željko ju je zgrabio i odneo smejući se.

„Zezaj se ti zezaj… nevaljala“, rekao je dok ju je ljubio.
~*~*~
Izveli su čamac u kasnim popodnevnim satima. Dajana nije znala ništa o vožnji čamcem pa se samo zavalila na neke jastuke i neko vreme ga posmatrala kako radi svoje. Bio je zauzet konopcima dok su manevrisali oko ogromnog, dubokog jezera, a Dajana se sklupčala dok je razmišljala o njemu, i to o poslednjoj noći odmora pre godinu dana.

Bio je to praznični vikend. Uvek je bila porodična tradicija da priredei zabavu i gledjui masivni vatromet iznad jezera. Te godine zabava je bila velika, sa rođacima i prijateljima. Bili su postavljeni šatori i bife stolovi, na pristaništu su bile nanizane lampice, a vatra se palila čim bi pao mrak.

Deca su trčala i mahala prskalicama, a odrasli su postajali glasni i pripiti. Nije imala priliku da bude sama sa Željkom danima, ne od njihovog poljupca. Uspevali su da šapnu jedno drugom samo nekoliko reči, u jezeru ili na čamcu. Planirali su da „razgovaraju“, čim se odmor završi i vrate se kući.

Ali nešto joj nije bilo po volji te večeri. Nije znala šta tačno. Možda je to bila divljina i uzbuđenje u vazduhu. Možda su to bile sve stvari o kojima je razmišljala. Možda je bila opasnost što su svi tamo. Nešto ju je nateralo da se ponaša, kao da je bilo sada ili nikad.

„Šta je bilo?“ reče Željko sa palube čamca, prekidajući njeno sanjarenje. „Zuriš u mene.“

„Zurim? Ma… Upravo razmišljam na onu noć.“

Nasmejao joj se. „Znaš da sam te tražio cele noći. Hteo sam da razgovaramo.“

„Znam. Ali uvek si bio sa nekim od rodnine. Možeš li mi učiniti uslugu?“ upitala ga je Dajana.

„Bilo šta.“

„Možeš li zaustaviti čamac?“

„Naravno… šta te muči?“

„Samo uradi to, molim te.“

Željko je ugaosio motor, bacio maleno sidro i prišao joj. „Šta se dešava?“

Dajana se postavila ispred njega dok je sedela na stolici sa jastucima. Njene ruke su klizile uz njegova bedra, i oko njegovog dupeta, a oči su joj bile prikovane za njegovu izbočinu.

„Dušo… misliš li na to?“

Dajana je klimnula glavom, obuzeta sećanjem na to kako je, kada je vatromet počeo, kao u snu otišla do Željka, gde je stajao sa čitavom grupom ljudi, i pažljivo ga uhvatila za ruku, dok je stajala blizu njega. . Željko je to takođe zamišljao. Vatromet koji eksplodira iznad glave. Njegova žena u blizini, njegov sin, svi, i Dajanina meka ruka, koja je ušla u njegovu.

Njene tvrde bradavice, pritiskaju ga u leđa. Njeni bokovi, butine, jedva ga dodiruju. Pustio je da ga čvrsto drži za ruku, a zatim prepliće svoje prste sa njenima. Stajali su tako nekoliko minuta, do sledeće velike eksplozije, i dok su svi gledali ka nebu, Dajana ga je odvela, dalje od gomile.

„Morala sam… Jendostavno sam morala…“ promrmlja ona.

Ispružila je ruku i mazila noktom dužinu njegovog kurca koji je nabujao u farmerkama, sećajući se kako ga je odvela do drveća, ni celih 50 metara od mesta gde su svi glasno pevali i divili se vatrometu. Bilo je tako rizično.

„Bila si neverovatna dušo“, rekao je Željko. „Tako lepa.“

Dajana je brzo bacila jastuk na palubu i pala na kolena. Bio je natečen, pucao je, tvrd kao i te noći. „Trebao sam da te zaustavim“, šapnuo je Željko. „Mogli smo biti uhvaćeni na delu.”

„Da“, uzdahnula je Dajana, sećajući se neopisivog uzbuđenja povlačenja njegovog rajsferšlusa, tamo na šumskom tlu, slušajući povike i glasove, ali nikada u životu tako usredsređena.

„Mislio sam da ćemo čekati do večeras.“ prošaputa Željko dok je žurno otkopčavao farmerke.

„Mmmmmm… Samo da ga vidim.“

Dajana je izvukla njegov prelepi kurac samo par centimetara od njenih usta. Prvi put . . . sa svim tim ljudima. . . bila je u plamenu, tako mokra, napaljena, šokirana potrebom koja je eksplodirala u njenom stomaku. Njegov prelepi kurac bio joj je pred očima, stvarna, prava stvar mnogo uzbudljivija nego što se ikada usudila da zamisli. Tako nežna, koža tako osetljiva na njen lagani dodir, a debeli, crveni mišić natečen i ljut ispod, za nju. . .

„Mmmmm…“ Dajana je glasno zastenjala dok je lizala vrh, vrteći jezikom oko ivice da ga okusi. Držala ga je nežno odozdo, kao da drži dragocenu poslasticu ustima, da bi mogao da vidi koliko ga voli i želi.

„Daaa,…“, prošaputao je dok ju je milovao po glavi, povlačio joj kosu. „Htela si moj kurac, zar ne?“

Njegove nestašne reči su je naterale da zastenje, i ona je sagnula dole, mahnita da dodirne sebe, pronalazeći svoj klitoris, dok je on nastavio da šapuće strašno uzbudljive stvari. Rekao ih je u šumi, prvi put, zapanjen i zadivljen onim što se dešavalo među njima. Nikada nije očekivao. . . čak i posle tog poljupca, i znajući, očekujući da će se nešto dogoditi. . . da će biti tako kako je bilo.

„Da jesam tata . . .“

Dajana je bila bespomoćna u svojoj lascivnoj potrebi da ga celog usisa u usta. Te noći, pogled na nju, njeno lice okupano u ekstazi, otvorio je carstvo zabranjenih poriva koje nikada nije priznao, ali koji su mu tako prirodno legli. Oni su nekako znali, odavno znali, da je to ono što im treba i što žele. Te noći, eksplozije na nebu odražavale su intenzitet i opasnost njihove novootkrivene, iznenađujuće požude.

Željko čvrsto stegne ruke na njenu glavu i jebe je u usta, snažno, dok je Dajana stenjala i sisala sve jače, dublje, ljuljajući se, pokušavajući da ga što više uvuče u sebe. Njena požuda za njegovom kitom je potpuno preuzela njen um i ponašanje, a Željko je sve to video i osetio.

Njegove reči su to ohrabrile. „Ššš, u redu je… znam… htela si moj kurac, htela si tatin veliki kurac…“ Dajana se ljuljala na kolenima na čamcu, raširivši noge dok je besno trljala klitoris u istom ritmu u kojem je sisala kurac, sve jače i brže. Izlivala je sokove na prste; njen orgazam je bio mnogo intenzivniji nego prethodne noći.

O Bože . . . prisetila se prvog ukusa njegove slane sperme, te noći u šumi. . . mala mlaznica u njenom grlu dok ga je duboko sisala . . . saznanje da će naterati svog oca da svrši tako intenzivno ju je skoro nateralo da vrišti. . . Željko ju je mahnito ućutkivao, uplašen da bi ljudi mogli čuti njeno stenjanje.

„Tiho, dušo, ššš čuće nas.“ Ali nikako nisu mogli da zaustave. „Jebote… jebote…“ Željko je siknuo kroz zube. „Sisaj ga dušo… jače, jače… da… to je to…“ Dajana je ispustila prigušeno stenjanje, usta punih kurca, svršavajući na ruku, tresla se i drhtala, tako jako, kao te noći. A Željko, gledajući zvezde, dok je vatromet eksplodirao na nebu, najbolji orgazam koji je ikada doživeo. . .

To ih je potpuno zaprepastilo i ostavilo bez daha. Kada je Dajana podigla pogled u njega, svojim velikim smeđim očima, bile su gotovo uplašene, a on je žestoko zurio u nju, znajući da oboje misle na istu stvar. Željko ju je izvukao sa palube čamca i strastveno je poljubio. Mogao je da oseti ukus sebe u njenim ustima.

Tresla se od orgazma. Zagrlili su se, držeći jedno drugo, obasjani sećanjem na taj prvi put. Poljubio ju je u vrat, mrmljajući. „Sve što sam mogao da pomislim, gledajući u tebe…“

„Da, znam . . .“

„Hteo sam da te jebem… odmah te noći…“

„Da . . . i ja sam isto htela.“

Željko je zadrhtao dok ju je stezao, žestoko tražeći njeno telo. Ovoga puta Dajana je njega utišavala. Milovala ga je po potiljku dok ju je držao. „Psst… jebaćeš me… večeras.“

KRAJ 5. Dela