Prošlo je mnogo vremena otkako je srednja škola Vuk Karadžić imala bilo kakav pobednički sportski tim u tom gradu, ali u poslednjoj utakmici sezone, košarkaški tim je imao dobru šansu u prvenstvu. Ipak, glavni trener Branko mučio je svoj mozak razmišljajući o načinima da motiviše svoj tim. Šta je mogao da obeća svojim mladim igračima da bi ih dovoljno motivisao da igraju na vrhunskom nivou?

Sećao se dana kada je on bio učenik u školi. Njegov tim je osvojio prvenstvo, a njegov trener je izveo tim na večeru i žurku do zore. To je mogućnost. Setio se još jedne priče koju je čuo o treneru koji je unajmio striptizetu za svoj pobednički tim. Hmm, to se dopalo razvratnoj strani trenera Branka, i on bi takođe uživao u tome. Ali koga bi mogao unajmiti? U tom malom gradu nije bilo striptiz klubova. Neko iz škole? Možda su neki od njegovih igrača poznavali pravu razvratnu kurvu koju bi mogao podmititi ili uceniti. Odlučio je da se obrati Mladenu i Ivanu, vođama njegovog košarkaškog tima.

******************

Mladen i Ivan su se družili u hodniku ispred svlačionice i posmatrali devojke, kada im se pridružio trener Branko.

„Ko je ta sa dobrom guzom?“ upitao je, pokazavši prema maloj brineti.

„Neka klinka“, odgovorio je Mladen.

Trener Branko je trenirao Ivana i Mladena nekoliko godina, i navikli su na njegov iskreni razgovor o devojkama. Nakon što je prokomentarisao još nekoliko devojaka, trener Branko im je prišao sa svojim motivacionim planom. „Ako vi momci pobedite u petak uveče, želim da vam dam posebnu nagradu. Razmišljam o tome da unajmim striptizetu.“

Mladen i Ivan su pogledali trenera. „To bi bilo super“, prokomentarisao je Ivan, a Mladen se složio.

„Problem je u tome što nisam siguran koga da uzmem. Možda bih samo mogao da ubedim neku. Kada biste vi momci mogli da birate bilo koju u ovoj školi, koju biste izabrali?“

Ivan je zurio niz hodnik dok je slušao trenera. „Evo je sada treneru.“

Nekoliko devojaka je dolazilo niz hodnik, ali trener Branko je znao o kome Ivan govori. Gospođa Brankica, bujna plava profesorica engleskog, skakutala je u njihovom pravcu. Na sebi je imala usku odeću, a dok je žurila hodnikom, sise su se podizale i spuštale pri svakom koraku. Ba-bum ba-bum ba-bum!

Sva tri mužjaka držala su pogled prikovanim za par sisa koji se tresao. Kada je prošla, dvoje tinejdžera su zastenjali, a trener Branko se nasmejao. „Treneru“, rekao je Mladen, „ako možeš da je nateraš da se skine, svaki igrač bi dao sto deset odsto, ili bi umro pokušavajući“.

Trener Branko je klimnuo glavom. „Razmisliću o tome momci. Dobar izbor.“

****************************

Ta kučka velikih sisa gđa Brankica će biti jedan tvrd orah, pomislio je trener Branko. Udata, u 30-ima, uštogljena, nedodirljiva, smatrala sebe boljom od ostalih profesora. Video je nekoliko njih kako flertuju sa njom, samo da bi bili ignorisani ili odbijeni. Dođavola, ja sam jedan od njih, prisetio se. Ali trener Branko je bio u S.Š. Vuk S. Karadžić mnogo godina i poznavao je mnogo ljudi. Prvo što bi uradio je da iskoristi svoje prijateljstvo sa direktorkom da pogleda njenu nastavnu evidenciju. Sledeće bi bilo da razgovaramo sa šefom policije. Šef je dugovao treneru veliku uslugu što je njegovog sina zaposlio pre nekoliko godina.

***********************

Brankica je videla dva momka i Branka krajičkom oka kako zure u nju, ali je odbila da ih primeti. Branko je bio tipičan grubi, agresivni tip. Kada je prvi put počela da predaje u u školi pre deset godina, on je flertovao sa njom, zagrlio je i čak je poljubio u usne na božićnoj zabavi. Kada je jednom od njegovih sportista dala lošu ocenu, a on je naterao direktora da interveniše i natera je da podigne ocenu. Do danas ima sumnjiv stav prema njoj.

Ivan, njegova zvezda tima, jedan je od njenih učenika i to siromašan, nevaspitan. Ranije te godine, gospođa Brankica je šetala prepunim hodnikom, kada se ruka iz drugog smera iznenada ispružila i brzo opipala njenu dojku. Gospođa Brankica se okrenula i videla da je Ivan uzvratio pogled, ali nije mogla ništa da dokaže, i nikada nije prišla popularnom, zgodnom sportisti u vezi sa ponižavajućim incidentom.

Mladen, veliki zdepasti bek šuter, bio je još jedan njen učenik. Devojke ga vole, ali za gospođu Brankicu on je samo samouvereno dete koje pokušava da podigne njenu suknju i zuri u njene grudi. Mrzela je kada su svi ovi tek punoletni tinejdžeri zurili u njene grudi, i ignorisala je trnce u njenim naboranim bradavicama koja ju je takva seksualna pažnja izazvala, ili je poricala da se to dešava.

Gospođa Brankica je bila u svojim papirima za ocenjivanje tokom svog slobodnog perioda, kada je Branko ušao u njenu kancelariju. Pretpostavljala je da je došao da je zamoli da bude nežna pri ocenjivanju jednog od njegovih sportista.

„Zdravo koleginice“, rekao je.

„Branko“, odgovorila je gospođa Brankica. „Koji je sad vaš učenik na tapeti?“

„Ma nisam zato tu“, odgovorio je. „Ovde sam da vam kažem kako možete pomoći i inspirisati ceo moj tim, i dati ponos celom školskom telu i zajednici.

„Ja? A kako bi to mogla da uradim?“ – sarkastično je upitala gospođa Brankica.

„Da li ste svesni koliko ste popularni među školskom muškom populacijom?“

„Ne znam o čemu govorite.“ zaista nije imala pojma na šta trener cilja.

„Uradio sam neformalnu anketu među sportistima, punoletnim đacima naravno, i ne samo da se smatrate profesorkom broj jedan u školi, već bi vas mnogi izabrali umesto bilo koje žene u celoj školi!“

Gđa Brankica nije imala vremena za flert trenera Branka. „Branko, moram da ocenim ove radove.“

„Ozbiljan sam, momci misle da ste veoma seksi, a vi znate vrlo dobro da se slažem sa njima.“

Gđa Brankica je i dalje mislila da on ovo izmišlja. „Šta hoćeš Branko?“

Trener Branko je seo na sto gospođe Brankice, bacio pogled na vrata i tiho rekao: „Sećate se one priče kada je trener odveo svoj tim kod prostitutke kao nagrada za osvajanje šampionata?“

„Svašta sam ja ovde čula.“

„Pa, ponekad mi treneri treba da nagradimo naše mladiće kada osvajaju šampionate. I ako moj tim osvoji prvenstvo u petak uveče, zaslužuju nešto posebno.“

Gđa Brankica je i dalje mislila da se trener šalio. „Odvešćeš ekipu u javnu kuću?“

„Hmm, ne baš. Ali… momcima je rečeno da će osoblje organizovati žurku sa striptizetom ako pobede, a ti si, pa, bila njihov prvi izbor da budeš TA striptizeta.“

Gospođa Brankica je osetila da joj lice postaje rumeno. „Kako samo imaš obraza da uđeš ovde i da se šališ o tako nečemu! Kako se usuđuješ da dođeš u moju kancelariju i tako mi pričaš! Znam da imaš prijatelje u odboru, ali ako ne odeš sada, podnosim žalbu!“

Trener Branko je otvorio fasciklu: „Pa Brankice, pre nego što počneš da divljaš, pronašao sam nešto zanimljivo u tvom jeli dosijeu.“

Gospođa Brankica je pogledala prvu stranicu fascikle. Srce joj se steglo kada je shvatila da je to kopija njenog policijskog dosijea! Na fakultetu kao studentkinja je bila uhapšena u kolima, zajedno sa devojakama iz njenog studentskog doma, nakon što su se kafići zatvorili. Policija je u automobilu pronašla malu vreću narkotika. Ona nije koristila, ali sve ostale devojke su bile optužene za posedovanje marihuane. Ona nikada nije čak ni pušila, ali je javni branilac preporučio da se izjasne krivima i naplaćena im je mala novčana kazna. Gospođa Brankica je sedela bez reči.

„Koleginice“, rekao je trener, „Svi smo imali svoje mladalačke indiskrecije, ali ti si lagala o tome u svojoj prijavi za posao, a sa današnjom politikom nulte tolerancije, tvoja budućnost u ovoj a i drugim školama ne bi bila svetla ako bi ovo ugledalo svetlost dana.“

Gospođa Brankica je sedela sa glavom u rukama. On je bio u pravu. Njen posao, njena karijera, njen položaj u zajednici, sramota koju bi ovo izazvalo njenoj deci…

„Zašto to radiš? Šta hoćeš od mene?“

„Rekao sam ti šta želim. Ako pobede u petak, ti ćeš biti striptizeta na privatnoj žurci. Ti si ona koju žele.“

Gospođi Brankici se vrtelo u glavi od svega ovoga. „Momci stvarno žele da me vide golu? Da li je on to izmislio?“ – pitala se u sebi.

„Jebote imam trideset šest godina i imam dvoje dece! Zašto bi mene želeli?“

„Hajde ne foliraj se, znaš kako se mladi momci lože na zrelu, odraslu ženu. Oni sede na tvom času svaki dan i imaju prljave misli o tebi. Ne brini, bićeš super!“

Gospođa Brankica je ostala bez reči. Trener Branko je znao da je tada mogao da postane hrabriji. Stao je iza nje i stavio joj ruke na ramena. „Oni bulje u te tvoje velike sise svaki dan, i jednostavno lude za tobom.“

Gospođa Brankica je bila preplavljena različitim emocijama. Ljutnja, strah, uznemirenost, ali je osećala i neko čudno erotsko komešanje, razmišljajući o svim tim napaljenim mladim momcima koji žude za njom.

„Uradićeš to, zar ne dušo?“ šapnu trener.

Gospođa Brankica je, boreći se sa suzama, klimnula glavom. „Kasnije ću ti dati više detalja.“ Trener je pomerio ruke niz njene grudi i stisnuo ih. „I ja ću se radovati što ću ih i sam videti.“

Profesorka je gurnula ruke sa svojih grudi, a trener je napustio kancelariju.

KRAJ 1. Dela