U više navrata na putu do restorana, gospođa Brankica je razmišljala da se okrene i odustane. Još uvek nije bila sigurna da može da prođe kroz ono što ju je terao to kopile Branko. Srce joj se steglo kada je čula da je tim pobedio, a to jutro ju je pozvao trener i dao joj uputstvo za veče, i upozorio ju je da ih se izričito pridržava.

U deset sati u subotu uveče, prema uputstvu, gospođa Brankica je ušla na zadnja vrata restorana. Prošlo je redovno radno vreme, ali joj je trener rekao da je vlasnik njegov prijatelj i rezervisao je zadnju sobu za privatnu zabavu. Čekala je u kuhinji dok je vlasnik otišao i pozvao trenera. Gospođa Brankica je stajala nervozno i dalje se moleći da postoji izlaz iz ovoga. Pogledala je sebe u ogledalu iznad lavaboa. Provela je dugo vremena postavljajući svoju frizuru, šminku i odeću kako treba, iako nije bila sigurna zašto.

Njena zlatna kosa do ramena bila je bujna i svetlucala. Njene dugačke minđuše visile su sa njenih resica. I dalje je brinula da će žena u ogledalu biti razočarenje za tinejdžere koji su navikli da vide nage mlade fit modele na fotografijama. Pre petnaest godina, možda…

Trener je ušao u kuhinju, nasmešio se gospođi Brankici i naredio: „Skini kaput.“

Gospođa Brankica je otkopčala kaput i skinula ga. Trener je prešao očima gore-dole po njenom crvenom outfitu i njenu usku crnu suknju do sredine butina i crne štikle. Izgledala je prilično konzervativno, ali je trener posebno zahtevao takvu odeću.

„Da, to će upaliti. Lepo bogami. Daj mi minut da te najavim, a onda izađi kada čuješ da te zovem. Bićeš sjajna!“

„Ko je tamo?“ – nervozno je upitala gospođa Brankica.

„Samo moj tim, treneri i još par ljudi. Moram da idem, budi spremna!“

Gđa Brankica je mogla čuti kako trener Branko privlači pažnju svih. „Planirali smo malu zabavu u kojoj ćete, siguran sam, svi vi momci uživati. Pa hajde da nastavimo sa žurkom. Izađite gospođo Brankica!“

Pre nego što je i ušla kroz vrata, čula je kako tinejdžeri navijaju. Onda kada je ušla u sobu, oni su zaista buknuli. Dvanaest igrača je sedelo oko dugačkog stola na čelu sobe. Trener je stajao na stolu i mahao joj da mu se pridruži. Uz sto je bila stolica, a gospođa Brankica je zakoračila na stolicu u svojoj uskoj suknji. Pogledala je dole na vesele tinejdžere, svaki sa limenkom piva ispred sebe. To je bilo dovoljno uznemirujuće, ali ono što ju je šokiralo bili su ljudi iza njih. Desetak kolega i drugih učenika škole su sedeli i aplaudirali joj.

Bili su tu svi nastavnici fiskulture, domar, kao i neki neki od viših nastavnika engleskog sa kojima je radila godinama. Trener je sišao sa stola i odjednom je preko razglasa počela da svira rok muzika. Sama iznad nekoliko desetina muškaraca, gospođa Brankica je počela polako da pleše, izazivajući još više zvižduka iz gomile. Plesala je u mestu par minuta i dalje se nadajući da će je neko spasiti, ali kada je videla Ivana i Mladena kako viču: „Skini se!“ znala je da je poražena.

Skinula je svoj crveni sako sa ramena i bacila ga, uz klicanje gomile. Trudila se da izgleda kao da uživa. Podigla je ruke dok je plesala, a njene velike grudi su počele da skakuću ispod uskog gornjeg dela. Pokušala je da se nasmeje. Dobila je ljubazan aplauz, ali su grubi tinejdžeri ponovo povikali „Skinite sve gospođo Brankice!“

Prekrstila je ruke, zgrabila ivice gornjeg dela i počela da ga podiže. Bilo je jače navijanja dok je svlačila odeću preko grudnjaka. Ubrzo, zaplesala je u svom belom grudnjaku, po prethodnom naređenju trenera, najseksi grudnjaku koji je imala. Bio je to nisko izrezan grudnjak sa čipkom duž vrha šoljica, koji je morala da kupi za svečanu haljinu pre nekog vremena.

Gospođa Brankica je naterala sebe na još jedan osmeh, ali u sebi je vrištala od stida. Ovo je bilo kao neka loša noćna mora. Spustila je pogled na mlade, nasmejane tinejdžere koji su je okruživali, zureći u njen grudnjak i podižući suknju. Potom je pogledala u svoje vršnjake i pretpostavljene, a oni su takođe gledali i aplaudirali. Gospođa Brankica se osećala dodatno poniženom kada je čula Mladena kako viče: „Vide joj se bradavice, pogledajte!“

Ipak, shvatila je da oseća nehotični talas uzbuđenja. Odjednom se setila kada je prvi put shvatila koliko muškarci vole njene velike grudi. Bila je tako ponosna na njih, i jednom je maštala da ponosno pleše u toplesu za svoje muške drugove iz razreda. Prokletstvo, zašto je morala da se seti toga sada?

Momci su vikali: „Skini grudnjak!“ ali gospođa Brankica je odugovlačila taj trenutak. Zaustavila se tako što je polako pritisnula dugme i rajsferšlus sa strane suknje. Začulo se klicanje, a kada je rajsferšlus bio spušten, polako je, nevoljko, počela da spušta suknju niz bokove. Trener je rekao da ne nosi najlonke već podvezice i čarape.

Gospođa Brankica nije posedovala tu vrstu odevnih predmeta, tako da je bila golonoga. Pronašla je prilično uske, oskudne bele svilene gaćice koje je njen muž kupio za nju, i to je bilo ono što je bilo otkriveno dok joj je suknja padala. Gospođa Brankica je skinula suknju sa nogu dok je još plesala. Publika je zviždala i navijala dok je ona stajala u grudnjaku, gaćicama i štiklama.

Butine, pa čak i stomak, tridesetšestogodišnje majke su se tresle dok je igrala, ali je ipak njen dekolte koji je poskakivao u grudnjak je bilo ono što je najviše uzburkalo publiku. Ubrzo je skinula i svoje štikle. Dok se naginjala, njen dekolte je visio iz grudnjaka, što je izazvalo još buke iz gomile. Gospođa Brankica je spustila levu naramenicu grudnjaka sa ramena. Prsata profesorka je ubrzo otkopčala grudnjak.

Htela je da ga podigne preko grudi da bi produžila svoju sudbinu, ali ga nije uhvatila i pao je na zemlju. Njene velike bele grudi ispale su iz šoljica i odmah počele da skaču dok je igrala. Huk gomile bio je poput mlaznog aviona za gospođu Brankicu, koja je zapravo osetila talas vrtoglavice kada je shvatila da pleše u toplesu pred desetinama muškaraca koje je poznavala.

Spustila je pogled na učenike koji su se smejali i pokazivali na njene sise koje su se vrpoljile. Oči su im bile prikovane za njene okrugle bele grudi prekrivene tamno ružičastom areolom i tvrdim ružičastim bradavicama. Gospođa Brankica sada nije mogla da se nasmeje, poniženje je bilo ogromno, ali je igrivo pokušala da napravi predstavu.

Dok je gledala u lica svojih saradnika iz škole, gospođa Brankica je bila svesna njenog rastućeg uzbuđenja. Pokušala je to potisnuti. Ali dok je plesala u toplesu, čula je jednog od tinejdžera kako kaže: „Pogledaj joj gaćice, mokra je!“

Drugi su takođe ukazivali na to i komentarisali. Ivan je povikao: „Uzbuđeni ste profesorice?“

Nije mogla da vidi mrlju koja se širi preko njenih uskih gaćica, ali znala je da je tu, i to je samo povećalo njenu sramotu.

„Skini gaćice!“ — viknuše momci.

Gospođa Brankica ih je ignorisala, misleći da je otišla dovoljno daleko, ali ubrzo su se muškarci složili i počeli vikati „Gaćice, gaćice!“

Nije htela da pokaže svoje stidne dlake. Njen žbun je bio blago dlakav i gospođa Brankica je razmišljala se potpuno obrije pre nego što se skine, ali ipak je samo malo sredila svoj žbun. Bila je sigurna da će se publika naljutiti zbog njene dlakave pice. Izbezumljena profesorka je zastala tako što je okrenula leđa gomili i tresla im guzom.

Uz još više povika da skine gaćice, povukla je bočne strane da bi napravila izgled tangi. Tresla je golu belu tridesetšestogodišnju guzicu na klicanje i nepristojne komentare momaka. Konačno je polako spustila gaćice niz bokove. Sagnula se da ih povuče dalje, a gomila je mogla da vidi deo stidnih dlaka između njenih nogu. Mladi momci, i većina starijih, nikada nisu videli da se žensko dupe tako trese.

Konačno, gospođa Brankica se okrenula i pokazala svoju golotinju. Njena maca je imala tamno plavi trougao krzna. Pogledala je dole i videla jednog momka koji je nosio njen grudnjak na glavi, a drugog momka kako njuši njene gaćice pre nego što je to preneo sledećem. Konačno, muzika je iznenada prekinuta, a trener Branko je stao ispod nje, nagovarajući je da siđe sa stola, uz gromoglasan aplauz. Stavio je ruku oko njenog golog tela, nateravši je da se suoči sa gomilom.

KRAJ 2. Dela