Uživao sam u vožnji kroz široke otvorene pejzaže. Došao sam u tu stranu zemlju tražeći neku novu budućnost, ali uz sav stres na poslu voleo sam da uzmem kola i samo se besciljno vozikam po divnim predelima. U početku sam bio sam, ali sam naišao na mladu drvojku koja je stopirala pa sam je povezao.

Da nije pretila kiša možda se ne bih ni trudio, ali nisam želeo da razmišljam o njoj nasukanoj u nekoj oluji. Nebo je postalo veoma mračno i osećao sam se pomalo zabrinuto. Oluja je izgledala kao da će biti prilično jaka a čak sam sumnjao i na tornado jer je taj deo države poznat po tome.

Svoje sumnje sam objasnio svojoj putnici i rekao joj da što pre nameravam da se zaustavim negde gde bismo mogli da se sklonimo. Pitao sam je da li zna negde u okolini gde bismo mogli da se uputimo, ali i ona je bila stranac. A onda sam video prokleti levak koji se spušta iz oblaka nekoliko km ispred nas, a mi smo i dalje bili zaglavljeni usred ničega.

Ako je i bilo nekih pogodnih farmi u blizini sa lepim jakim protiv-olujnim podrumima, mi ih nismo uočili sa glavnog puta. Taj vrtlog se ponovo spustio i ovaj put je dotakao put ispred nas i krenuo ka nama. Činilo mi se da su nam mogućnosti preživljavanja male, premale. Mogao sam da pokušam da okrenem auto i pobegnem od njega, ili da se izvučem iz auta i krenem preko polja i nadam se da ću mu se skloniti sa puta ili da se parkiram, sagnem i pomolim se.

Primetio sam da je pored puta bio jarak i iz onoga što sam pročitao to je verovatno bila moja najbolja mogućnost da se izvučem iz ovoga. I eto me, izlećem iz auta i vučem stoperku sa sobom. Pomogao sam joj da uđe u jarak i rekao joj da legne što je moguće ravnije i da pokrije glavu u slučaju da lete krhotine. (To zvuči mnogo bolje nego da kažem da sam je gurnuo u jarak i viknuo „lezi bre dole“, što sam verovatno i uradio.)

Ležali smo, pokrili glave, nadali se najboljem i molili se. Neverovatno je koliko brzo možete postati hrišćanin u određenim okolnostima. Bilo je mnogo buke i vetra i predmeta koji su nas udarali. Ovo je trajalo oko pola minuta, ali je iz moje perspektive trajalo oko sat vremena, a onda je bilo gotovo.

Preživeli smo. Mogao sam da čujem kako se tornado polako udaljava od nas. Ostali smo tihi nekoliko minuta, a onda smo oboje podigli glave i pogledali okolo. Tornado je nestao. Kao i auto, nažalost, ali barem nismo sedeli u njemu. Ustao sam i pružio ruku da pomognem devojci da ustane.

Adrenalin je tekao i bili smo nervozni, ali zaista srećni što smo živi. Stajao sam u mestu na trenutak, samo gledajući nepoznatu curu. Bila je baš mlada, lepa i živa … i ja sam je odjednom poželeo. Baš hitno, iznenada i snažno! Pa jebote u tim situacijama tek shvatiš kako život može da se ugasi kada se najmanje nadaš!

Nisam ništa rekao. Verovatno nisam ni svesno razmišljao o tome šta radim. Samo sam se uhvatio za kurac jednom rukom a drugom počeo da joj otkopčavam farmerke. Stajala je tamo i gledala kako sam otkopčavao rajsferšlus, a zatim počeo da povlačim njene i svoje pantalone na dole.

Gurnuo sam ih ispod njenih kolena, a zatim posegnuo za njenim gaćicama i povukao ih dole. Onda sam je povukao za majicu, podigao je preko njene glave, usput skupljao njen grudnjak. Odmaknuo sam se i pogledao je, stajala je gola i zbunjena ali se nije pokrivala rukama. Video sam strast u njenim očima.

Uzeo sam je za ruku, lagano je povlačeći nadole tako da je pala na kolena, a zatim na leđa. Stajao sam iznad nje, gledajući dole u nju, uživajući u pogledu na njenu golotinju dok sam bacao svoje bokserice u stranu. Klečeći pred njom, grubo sam joj razdvojio noge, a moji postupci su govorili da ću je uzeti bez ikakve predigre (ili je možda tornado bio predigra?).

Nije pružala otpor, izgledala je fascinirana onim što joj se dešava. Kad sam joj razdvojio noge, kolena su joj se podigla i raširila, predstavljajući mi dar njenog tela. Iz nekog razloga nisam se čak ni iznenadio kada sam otkrio da je već bila mokra, sa usminama koje su joj se prirodno razdvojile, a donji deo se podigao da me natera da uđem.

Bez daljih priprema, zabijo sam se duboko u njeno telo, slaveći činjenicu da sam još uvek živ. Tada su moje ruke stezale njene grudi, držale ih i obožavale ih dok sam više puta nabio vreo kurac duboko u nju. Dahtala je i uzbuđeno plakala dok su joj se kukovi neprestano gurali prema gore, susrećući se sa mojim snažnim udarima sa željom koja me je uzbuđivala i terala sa idem dalje i jače!

Moram priznati da je, što se mene tiče, seks bio jedina stvar koju sam želeo u tom trenutku. Bio sam odlučan da uđem u ovu ženu i uložio sam sav svoj trud da se zabijem najdublje moguće. Zabio sam se najjače i najbrže što sam mogao, bez spore izgradnje do vrhunca, već sveopšti pokušaj da se zasitim. Razvaljivao sam joj pičku, osećajući kako napetost raste u meni i jurnuo sam joj u susret, konačno eksplodirajući i zalivši je naletom semena.

Mogao sam da je čujem kako vrišti dok sam svršavao, i osećao sam njene noge kako me stežu dok su joj ruke hvatale moja leđa. Dahćući nakon mog puštanja, osećao sam kako se opušta i letargično se vraća na zemlju. Bilo je evidentno da je i ona dostigla vrhunac i da je sada potpuno zadovoljena.

Ležali smo tamo u jarku neko vreme, još uvek povezani, ali nepomični. Konačno sam se povukao, seo i gledao je, diveći se njenoj zasićenoj golotinji. Onda sam ustao, iobukao se i sagnuo se da joj pružim ruku. Brzo se obukla i onda smo se popeli nazad na put.

Bilo je vreme da odemo i potražimo pomoć. I da prijavim moj nestali auto osiguravajućoj kompaniji. Krenuli smo niz put, ovog puta smo oboje stopirali.

KRAJ!