Jedno veče, dvoje ljudi.
Jedan odnos, dve priče…
Njegova:
Dosadna jesenja kiša preti da mi pokvari i ovo malo, doduše prividno, dobrog raspoloženja. Kad bolje razmislim, nekako se i uklapa u, trenutno nadiruću, melanholiju… hrani je.
Posmatram kapi kako klize niz prozorska stakla, krivudajući nekim samo njima znanim putem dok ja neosetno tonem u svoje misli. Bez namere da razmišljam o njoj, svrati mi nenajavljena, a ja pokušavam da je se oslobodim, očistim od nje, obrazlažući razumno svoje razloge. Osujećujem i nipodaštavam svoju žudnju za njom.
Dok mi pogled besciljno luta kroz, svetlucavim kapima prošarano staklo i kišnu zavesu, učini mi se nejasno da kroz mrak, obasjana prigušenom uličnom rasvetom, protrčava poznata mi silueta.
„Ma, nemoguće!…Verovatno mi se samo učinilo…“ – pomislih, nastavljajući da posmatram kroz prozor, otpuhujući nehajno u njega dim cigarete. No, zvono ulaznih vrata, koje se ubrzo potom začulo, me je nateralo da na tren, nesvesno, zadržim dah. Nije bilo dileme… To je ipak bila ONA! Kao da sam je istog momenta osetio, neobjašnjivo, kroz tih nekoliko metara razmaka i teška vrata koja nas dele.
Ostao sam nepomičan, dajući sebi vremena da promislim šta da uradim. „Najbezbolnije bi bilo da se pritajim i ne puštam je. Pomisliće da nisam tu i otići će.. Da, tako je najbolje. Džukački i kukavički, ali najbolje za nju. Shvatiće..ovaj put će zaista shvatiti i više se neće vraćati..neće zvati.“ – racionalizovao sam svoju odluku.
„Ali… sigurno je potpuno mokra ako je išla po ovakvom vremenu…. Dođavola!… Ne mogu je ostaviti takvu…. Pustiću je samo da se osuši, zgreje i to će biti kraj… Jasno ću joj staviti do znanja… Jasno ću joj staviti do znanja da je kraj! “ – i već sam išao ka vratima, nesvesno osećajući zadovoljstvo zbog toga što ću je videti.
Otvorivši ih, zatekao sam je već spremnu da ode. Samo je lagano, umorno, okrenula glavu i ne promenivši izraz lica nakon što me je ugledala. Nisam uspeo da razaznam da li joj je lice vlažno od suza ili su to kapi koje su se, niz pramenove zalepljene za njega, slivale.
Stajala je tako krhka, tako…lepa i luda pred mojim vratima (sam bog zna šta joj je bilo u glavi kada je po ovakvom vremenu krenula meni). Jedan pogled na njeno milo lice, na te krupne, medne oči, me je nagnao da krenem rukom ka njoj, kako bih sklonio slepljene pramenove sa njega, da ga uzmem u šake i prinesem svojim usnama… Umesto toga zaustavio sam se, suzdržao, koraknuo unazad i propustio je da uđe.
Instinktivno sam duboko udahnuo za njom, dobro mi poznat njen miris…i odmah zažalio što sam je pustio.
Nije progovarala ni reč dok sam je u tišini pratio, hodajući za njom ka boravku. Ušavši, zaustavila se, raskopčala kaput, svukla ga sa sebe i lagano, na vrhovima prstiju, u tišini, okrenula ka meni. Bilo je nečeg nepoznatog u njenom pogledu, nečeg…mističnog. Nikad viđena smirenost ispod koje se skrivala tuga ali i odlučnost, prigušivali su njegovu zavodljivost, ili je pak još više isticali, ni sam nisam bio siguran…ali, gledajući je, jasno mi je bilo da nikada nije izgledala nežnije, krhkije, a istovremeno…jače. Odisala je nenapadnom, senzualnom sigurnošću kojom me je, paralisala. Hipnotisala me je pogledom, uvlačeći u sebe, i…kao bez ijednog pokreta…prilazila mi. Stajao sam ukopan, boreći se sam sa sobom, rešen da…da je zaštitim od sebe! Da se oduprem porivu da je zagrlim i stegnem, da je ljubim najnežnije, najtoplije, najmekše…da je rastrgnem usnama, zubima, da pokidam sve sa nje i uzmem je divlje, žudno, gladno. Prokleta da je! Znao sam da je greška pustiti je!
„Nemoj to da radiš!“ – procedio sam kroz zube, pokušavajući da zadržim hladnokrvnost i dalje se ne pomerajući.
„Da radim…šta?“- progovorila je prvi put, jedva čujno, šapatom.
Bila je već toliko blizu da sam osetio toplinu njenog daha na koži. Taj dah koji sam voleo da udišem, uzimam u sebe, klizio mi je vratom. Zatvorio sam oči i dopustio da osetim kako mi se razliva, miluje jabučicu koja poskakuje gutajući pljuvačku, kao da propušta ogromni kamen suzdržavanja, stvarajući rastuću teskobu, prijatnu neprijatnost, užarenu bol u stomaku.
Otvorio sam oči u trenutku kada joj je ruka krenula ka mom licu. Iako željan tog dodira, hitrim pokretom sam je zaustavio, obuhvativši joj zglob svojom šakom.
„Ne radi to!… Nije pametno…“ – progovorio sam tiše, stežući joj sve jače zglob, besan na sebe…jer je želim! Besan jer počinjem da se kolebam dok mi se misli mute rastućom željom, a krv počinje da kovitla telom. Besan na sebe jer osećam početak gubljenja kontrole! Besan na nju, jer je gubim zbog nje…i zato je stiskam jako, sve jače, dok joj se unosim u lice i uzimam drugom šakom za vrat, bradu! Stiskam je zbog sopstvene nemoći da joj se u ovom trenutku oduprem, ali i zbog želje da ona to ne shvati. Želim da budem grub prema njoj, želim da je boli! Da je boli toliko da me nikada više ne potraži, da ne shvati koliko je u ovom trenutku neopisivo hoću…koliko je moram, jer, za razliku od nje, ja znam da će ovo biti poslednji put da se vidimo i to pojačava moju žudnju.
Odižem joj šakom bradu pomalo grubo, povlačim glavu unazad. Režem je pogledom i prikivam njen svojim. Uzbuđuje me to što vidim u njenim očima…mešavinu straha i prkosa, želje da mi se prepusti, i da me ugrize istovremeno, ukoliko joj se moji prsti previše približe.
Izazivam je, prelazeći palcem preko tih raspuklih usana, nimalo nežno i još oštrije, odlučnije probijam njen pogled svojim, a nju pribijam uz zid, bez namere da odstupim, bez namere da joj priđem bliže. Osetim joj dah, dišem ga. Toplina njenih usana na milimetar od mojih me mami. Napetost je sve jača, neizdrživa….fizički bolna. Prekida je njen tihi uzdah koji odaje predaju i pokoravanje, kao i njen, gotovo molećivi pogled. Ta moć, kontrola koju trenutno imam nad njom, prividno mi umanjuje nedostatak sopstvene, makar u njenim očima i time opravdavam podleganje porivu, svesno dajući sebi dozvolu… Poslednji put… Za kraj!
Bacam se izgladnelo na nju, kao pas na mirisni komad mesa! Uzimam joj usne svojima, gladno, pomamno… Nekontrolisano joj stežući vrat, zglob šake….pritiskam je čitavim svojim telom uz zid. Uvija se podamnom, obuhvatajući me, pritiskajući slobodnom rukom. Hvatam je svojom i odižem iznad glave, prilepivši i nju uz zid. Grizem joj usne, izgladnelo, rizikujući da joj ih raskrvarim.. Uzbuđuje me pomisao da krvari zbog mene. Uzbuđuje me pomisao da joj nanesem fizičku bol i zato je još snažnije pribijam uz zid, izbacujući kukove prema njoj, da oseti među njima nabreklinu koja želi da je neodložno zaposedne. Gutam joj dah, pramenove mokre kose koji se prepliću među našim jezicima, dok me, cičeći, pribija uz sebe, podignutom levom butinom, požudno, raspomamljeno. Spuštam se do njenog vrata i kidam ga zubima, rovarim jezikom, ne mareći ukoliko ostavim tragove po njemu. Ispušta nekontrolisane krike, grči se, uvija…Znam koliko je osetljiv i zato ga ne štedim, rasparčavam ga, prodirem u njega… Jebem je jezikom u vrat! I ona vrišti..! Vrišti toliko da spuštam šaku preko njenih usta i to me raspamećuje još više. Drugom rukom se spuštam niže, do njene podignute butine kojom me je obgrlila, i klizeći uz nju, podvlačim pod suknju. Obuhvatam oblu poluloptu prekrivenu tankim najlonom…gnječim je, razdvajam, zarivam nokte u nju i…cepam! Cepam joj čarape, manijački, divlje, u razuzdanoj pomami da je što pre uzmem. Istoga trena oslobađam svoj napeti, tvrdi kurac, koji je već vrhom provirivao ispod pojasa trenerke, i pomičem joj gaćice u stranu…mokre,vrele….Butine joj drhte od iščekivanja, od požude…
Gledam je životinjski fiksirano, zaposedajući joj um, dajući mu do znanja da je u ovom trenu moja, i ničija više i…da ću je istog trena uzeti divljački, snažno, bez zadrške.
I ulazim u nju silovito, do kraja, nabijajući se toliko snažno da se momentalno izvija koliko joj to zid dozvoljava, zarivajući mi nokte u vrat. Njen krik iz samog središta utrobe, cepa vazduh, kao što…kao što ja cepam nju!!
I nastavljam, ne zastajkujući, ne obazirući se. Zabijam se grubo i silovito, osećajući njenu vrelinu svuda oko sebe, kako me uvlači, guta.
Njeno stenjanje, krici se odbijaju o zidove sobe i zakivaju kroz bubne opne mi, u mozak, nadražujući ga još više, zbog čega ja nju još jače zakivam pogledom, gotovo besno..očajno besno…Zakivam je kurcem koji je nemilosrdno kida!
Ne izdržava i zariva mi zube u vrat kako bi iskontrolisala vrisak. U tom trenutku stajem… Nastavljam bez pokreta da pulsiram u njoj, osećajući njeno vrelo stiskanje.. Puštam je da dođe do daha, a zatim je naglo okrećem ka zidu. Trese se, jedva stojeći na nogama, istrćene guze i potpuno izgubljenog, unezverenog pogleda ostaje oslonjena o zid, upirući se dlanovima o njega. Zadižem joj suknju i kroz procep iskidanih najlonki, nastavljam svoj pohod, svoje porobljavanje nje….sebično iskorištavanje zarad sopstvenog zadovoljstva…zarad toga da me omrzne i bez okretanja ode zauvek. Prodirem u njenu raspuklu, ružičastu nežnost koja me obuhvata i steže. Ječi pod mojim naletima. Uzimam je za kosu i povlačim grubo unazad, tarajući je da se izvije još više i istrći guzu još jače. . Propinje se na prste kako bi bila što dostupnija….Boli je, znam da je boli, ali me traži, želi..uzima me i uvlači u sebe onoliko koliko joj dopuštam da pomera kukove i guzu, sve do jednog momenta kada toliko bolno krikne, „Neee…boolii!!“, pokušavajući da ustukne i izmigolji se. No, kao da je to još više probudilo zver u meni, nastavio sam još surovije, snažnije da je jebem. Ječala je bolno, molećivo, a taj zvuk, njen glas koji moli, me je bacao na samu ivicu.
Uzeo sam je za kukove, onemogućavajući joj da uzmakne, da napravi bilo kakav pokret i nastavljao..nastavljao…polulud..da je sirovo, divlje jebem
Njena bespomoćnost, pogled na tu savršenu oblost, na taj maleni procep, me izbezumljuje, dovodi, gotovo do momentalne eksplozije. Uz par trzaja, svršavam po njoj. Prosipam se po njenoj savršenoj guzi i slivam niz butine. Prizor je veličanstven. Posmatram kako se razliva i curi vrela sperma niz njeno drhtavo telo, dok je ramazujem po rascvetaloj pičkici.
Smirivala je dah i dalje stojeći oslonjena o zid. Sačekala je nekoliko užasno dugih, iako bi trebalo rasterećujućih, ipak napetih trenutaka, koji su mi delovali kao večnost, i ne pogledavši me, prošla pored mene i krenula ka kaputu. Obukla se i zaputila ka ulazu, u tišini, kako je i došla.
„Dobro je“ – pomislih, „Nisam baš planirao ovakav scenario, ali….jebi ga. Bolje je tako..Sada sam definitivno kreten za nju. Izbrisaće moj broj.“-pravdao sam ispoljenu bezobzirnost, još uvek polusvestan svega što se dogodilo tako iznenada i neočekivano… još uvek polulud.
I dok sam je gledao kako, iako slomljena, onako krhka i nežna pokušava da ode dostojanstveno, podignute glave…nešto se u meni prelomilo i puklo.
„A jebem mu mater.. Nisam to ja… Nisam tolika džukela… Povrediću je svakako, ali ne moram ovako.“-i krenuo sam za njom, uhvatio je za ruku i povukao ka sebi u naručje.
„Izvini“ – bilo je sve što sam rekao, „Molim te, izvini.“
Njeno prigušeno šmrcanje koje je, pokušavala da prikrije, je samo pojačalo osećaj krivice, zbog čega sam je stegao još jače, ne želeći da je pustim. Uvek je imala to višestruko dejstvo na mene. Želeo sam da joj zadajem i da joj vidam rane. Da budem njen mučitelj i spasitelj. Njen ljubavnik, prijatelj i njen gospodar. Želeo sam sve sa njom, sve za nju…i želeo sam nju. Podigla je pogled ka meni, ranjeno…i ja sam se raspukao.
Skinuo sam kaput s nje, pustivši ga da sklizne na pod, uzeo je u naručje, odneo u spavaću sobu, položio na krevet i vodio najnežnije ljubav sa njom. Upijao sve njene mirise, sve ukuse… Dopuštao da me prožmu celog. Pružao sam joj sveukupno zadovoljstvo koje muškarac ženi može da pruži, a ona mi je, kao i uvek, vratila mnogostruko više.
Dok mi je u zagrljaju tonula u san, posmatrao sam je, čežnjivo i setno gutao svaki deo njenoga lica, svaku oblinu njenog tela tako savršenog…tako savršeno stvorenog za mene, a opet, tako pogrešnog.
Jagodicama sam klizio po njenoj mekoj, nežnoj koži, urezujući u um taj osećaj pod prstima…za nezaborav.
„Nisam ja za tebe, maleno moje. Preveliki sam ja dripac, da bi me neko takav voleo. Ne mogu da ti pružim to što želiš… Iako bih sve dao da mogu..“ – govorio sam tiho i sam tonući u san, svestan da ću sve to morati da joj kažem sutra.
Ovu noć je još uvek bila samo moja.

Njena:

Pasje vreme bi samo ludake isteralo da izađu napolje… I, eto mene. Zaputila sam se ka njemu. Svesno i namerno peške, dajući sebi vremena da se usput predomislim. Nisam ni pomislila da pozovem taksi, jer bi tako put bio isuviše kratak, a mogućnost promene odluke time sveden na minimum. Iako u kući više nisam imala nijedan kišobran, budući da sam ih, kao rasejano dete, sve pogubila, svakako ga ne bih ponela. Bio je to još jedan taktički potez da, eventualno, odustanem od namere. Međutim, evo me ipak pred njegovim vratima, spremna da ga imam još samo jednu noć…i da ga, nakon toga, zauvek ostavim.
Potpuno mokra i promrzla, čekam predugo da mi otvori.
„Predugo je znak da treba da se okrenem i odem.“-pomislim i krećem razočarano da odlazim u trenutku kada se vrata ipak otvoriše.
„Razmišljao je sigurno da li da me pusti… Učinio je to nevoljno“ – pomislih dok sam ga mirno, rezignirano posmatrala. Na tren mi se učini da mu je licem proleteo titraj zadovoljstva što me vidi i, kao da je jednim delićem sekunde krenuo ka meni, no verovatno su mi kapi zadržane na trepavicama maglile vid, omatajući percepciju, jer već u sledećem trenutku je ustuknuo, potpuno bezizražajno i bez reči me pustio da uđem.
Uputila sam se lagano ka boravku, osećajući njegovo prisustvo iza sebe. Iako na više od metar rastojanja, golicao mi je kožu, stvarao napetost na njenoj površini, kao da je postajala isuviše tesna u njegovom prisustvu. Uvek je tako delovao na mene. Cepao mi je kožu, kidao mene, čak i kada nije bio fizički prisutan.
Uvlačila sam duboko miris njegove kuće, vazduh koji je i sam udisao….sve te sitne molekule… Udisala sam njega…i u tom trenutku, znala da sam pogrešila što sam došla!
Svesna njegovog uticaja na mene, odlučnost koju sam gradila je polako, već na samom početku počela da se kruni, no, još uvek sam se držala, naizgled staloženo koračajući, iako naslućujući, da to neće trajati dugo. Došavši u boravak, raskopčala sam kaput, svukla ga sa sebe, duboko udahnula, zažmurila, izbrojala do pet i lagano se okrenula ka njemu. Podigla sam pogled ka njegovom, potpuno smireno, želeći da mu on sve kaže, da pročita sve iz njega. Netremice smo se nemo gledali, utapali jedno drugome kroz zenice, postajući sve bliži jedno drugom. Da li je on prišao meni ili ja njemu, ni dan danas nisam sigurna, tek, toplina njegovog tela, njegova blizina je postajala nepodnošljiva… pekla je, gorela mi kožu željnu njegovog dodira. Pogled mu je iz sekunde u sekundu postajao sve oštriji, disanje sve dublje, i…kao da se u njemu rađao…bes. Jesam li dobro videla? Jesam li zaista potpuno pogrešila što sam došla? Zar me zaista više uopšte ne želi?
Bila sam mu toliko blizu u trenutku kada je zatvorio oči, da sam osetila blagi miris duvana u njegovom dahu i poželela da ga usisam, uvučem u sebe. Krenula sam rukom ka njegovom licu, da ga osetim pod dlanom koji je već nesigurno počeo da drhti ali, u momentu je otvorio oči i zaustavio me grubim i snažnim stiskom za zglob. Pogled mu je bio prepun besa, ali i doze, meni u tom trenutku nejasnog, straha. Ispod svega toga, ja sam ipak razaznavala žudnju i rastuću, tinjajuću želju koju je pokušavao da savlada i prikrije. Verujem da mi se u tom momentu izraz lica promenio, počeo je blago da ga izaziva, da provocira iako sam znala da je to početak mog kraja…da samo mogu da započnem igru, ali da ću je izgubiti. Svesno sam mu prkosila, prodorno ga gledajući, izvivši ugao usana u poluosmeh. Naivno bezobrazni poluosmeh, čedno kvaran. Izazivala sam ga, time što sam nastavljala da ga želim, sada još više, misleći da sam nazrela pukotinu u njegovom oklopu. Šireći nozdrve, potpuno nenadano mi je obuhvatio šakama vrat, i stiskajući ga gotovo nekontrolisano još više uneo svoje lice ka mom. Instinktivno sam poželela da se borim, da se oslobodim njegovog stiska, no.. Zalepio je pogled za moj prodirući u njega silovito, kako je samo on umeo. Parao mi je mozak njime. Zaposedao me je, a moj nejaki otpor je polako počeo da kopni, nestajući kroz jedan duboki uzdah predaje, dok mi je čitavo telo, kao struna napeto, treperilo pod njegovim stiskom, njegovim hipnotišućim pogledom.
Kao da mu je to bio okidač da me silovito napadne… gladno, pomamno… Uzvratila sam mu istom merom, jedva dočekavši, proždirući njegove usne, željna njegovog daha… svega njegovog. Pribio me je uz zid i animalno, požudno počeo da me uzima. Silovito, snažno, bez zadrške, bez odlaganja. Želela sam ga neodložno, strahovito… Činjenica da ni on meni nije uspevao da odoli me je opijala i dizala u nebesa. Nisam uspevala da iskontrolišem krike koji su odzvanjali sobom. U početku, oni su bili zvuci divljeg i razuzdanog zadovoljstva, sve dok se nisu pretvorili u bolne. Isuviše bolne, razarajuće bolne. Imala sam osećaj da mi razdire utrobu. No, nije prestajao!
Nije prestajao iako je bio svestan da mi nanosi bol, da me povređuje! Šta više, njegov, za mene tada, zastrašujuć pogled je govorio da ne namerava da prekine. Stegao me je toliko snažno, onemogućavajući mi da uzmaknem. I nastavljao, nastavljao da me porobljava bespoštedno. Bol koju je nanosio njegov bezobzirni, bezosećajni odnos prema meni je bio jači od fizičkog. To nije bio on, to nije muškarac kog sam znala, kog sam volela. Nešto se u njemu promenilo. Zar sam za njega postala samo stvar? Bes i srdžba su se preplitali sa osećanjem poniženosti i stida i rezultirali čudnim javljanjem inata. Stisla sam zube i primorala sebe da izdržim, da ga uskratim za bilo kakvu reakciju. U tom trenutku, zaledila sam se za njega, nije bio vredan nijedne moje reakcije. Na kraju krajeva, neće izdržati još dugo, mislila sam. I nije. Polio me je ubrzo svojom spermom koja mi je u tom trenutku nagrizala kožu.
Bio je to kraj, definitivni kraj. Osećala sam se poraženo, poniženo. Nisam želela da naše poslednje veče izgleda tako… no, nisam više imala izbora. Pokupila sam tiho svoje stvari, i ne pogledavši ga, nemo krenula ka ulazu. Grizla sam se za usne da ne zaplačem, kako mu ne bih priredila to zadovoljstvo. A plakalo mi se jer…nisam želela da ga pamtim takvog..niti sam želela da za njega ja ostanem takva, stvar… To nije on! To nisam ja!

Već sam otvorila ulazna vrata kada je dotrčao do mene, zagrlio pokajnički, milujući mi kosu i ljubeći teme. Drhtala sam mu u zagrljaju, ne znajući šta da radim, šta da osećam, dok mi se izvinjavao. Izvinjavao se iskreno, razočaran sobom, posramljen. Iako nisam znala zbog čega se tako poneo, nekako sam počela da naslućujem. Poželela sam da postoje neke magične reči, kakav magični štapić, koji bi poništili sve prethodno i dopustili da veče započne ponovo, drugačije. Želela sam ga ovakvog, mog! Želela sam da me želi kao i ja njega…potpuno, sveukupno, makar ovu noć. Nesigurno sam podigla vlažni pogled ka njemu i…kraj se pretvorio u novi početak.
Usne su nam se spojile kao da se osete prvi put…nežno, ispitivački. Stapale su se jedne u druge, razlivale i brisale granice među nama. Njegov dah me je milovao, mešao se s mojim, tako prirodno postajao jedno. Uzeo me je u naručje i pošao ka spavaćoj sobi, sobi koja je bila poprište mnogih naših vrelih, besanih noći..bezbrojnih nežnosti i raznolikog bluda.
Noseći me, sve vreme je ponavljao kao kakvu mantru, „Izvini, ne znam šta me je spopalo… Kreten sam…Kreten!“
Iako nisam mogla da izbrišem sve što se dogodilo, odlučila sam da u tom momentu ne razmišljam o tome, već sam odložila za kasnije, za trenutke kada me više ne bude pored njega.
Uzela sam mu lice među dlanove i ljubila ga kao prvi i poslednji put. Jezici su nam se preplitali, uvijali, igrali svoj nežni, vlažni ples, raspaljujući vatru, čiji su se plamenovi širili čitavim telom. Milovala sam mu lice svojim, obuhvatajući mu glavu čitavim šakama i podlakticama.. uvirala svojim licem u njegovo, rastakala i stapala se sa njim u jedno, kao razlivena tinta po papiru, dajući jedinstvenu sliku. Skidali smo lagano jedno drugo, bez žurbe…uživali u otkrivanju, kao da se otkrivamo prvi, a ne poslednji put, prelazeći usnama, vrhovima prstiju svakim milimetrom napete, nadražene kože jedno drugom. Ovaj put, sobu su počinjali da ispunjavaju moji tihi, mazni uzdasi, odraz sveobuhvatnog uživanja i prepuštanja njegovim nežnostima, pomešani sa zvucima dobovanja naših srca koja su se usaglasila u gotovo istom ritmu. Spuštao se usnama do moga vrata, dodirujući ga samo njima, ne dopuštajući da se strast rasplamsa prebrzo. Puštao me da se topim pod njegovim dodirima, da se razlivam i rastačem u njegovom krilu, u njegovom zagrljaju, sa licem koje se stapalo sa mojim vratom, ramenima. Njegov topli dah mi je ježio kožu, krutio malene bradavice koje su iščekivale njegov dodir, nestrpljivo. Nije žurio. Lagano je klizio mojom kožom toplim usnama, dok sam ga obgrljavala, spuštala glavu do njegove, utiskivala je u svoj vrat, svoje grudi u želji da ga uvučem u sebe. Bradavica je završila među njegovim usnama, dok ju je jezikom nežno kotrljao, poigravao se s njom.. Pritisak u dnu stomaka je rastao, disanje mi se ubrzavalo i postajalo sve pliće. Nemirni kukovi su se meškoljili sve više, započinjući svoj ples u njegovom krilu, na njegovoj ukrućenoj muškosti. Njegovi zubi su zamenili usne i našli svoje mesto oko ukrućenog vrha moje dojke, stegnuvši ga, povlačeći. Jezikom ga je i dalje kotrljao, a onda ponovo usnama usisavao i uvlačio izazivajući u meni navalu, talas vreline koji se iz grudi slivao u samo dno stomaka… u njegovo krilo, koje sam vlažila sobom, trljajući se o njegov napeti ud.
Zabacila sam glavu unazad, izbacujući duboki uzdah i izvivši se u luk, trćila guzu, koja je igrala svoju samostalnu zanosnu igru na njemu. Šakom sam mu obuhvatila navlaženi, sjajni kurac i lagano navlačila, pritiskajući ga uz svoju vrelu, rascvetalu pičkicu, nastavljajući da se trljam o njega. Druga šaka se spustila iza leđa, guze, našavši put do testisa koje sam obuhvatila i nežno masirala, osećajući kako se migolje i prelivaju. Želela sam ga u svojoj gorućoj utrobi. Čitavog njega.. Da ispuni ovaj vakum tela što mi je razdirao utrobu, celim sobom, celokupnim svojim bićem…da ispuni prazninu koju je samo on umeo da popuni! Da me ispuni, kako bih ponovo bila cela!
Pogledali smo se, duboko, povezano i…laganim pokretom kukova, karlicom koja je promenila ugao, dopustila sam da se nađe na samom ulazu, milimetarski zadirući u unutrašnjost. Prodirao je pogledom u mene, lagano i sigurno dok ga je moj prihvatao, obuhvatao sobom, kao što ga je obuhvatala i ona, svojom toplom, vlažnom nežnošću, milimetar, po milimetar. Uronio je u mene lagano ceo, kompletan…rasporio mi kožu i ušao pod nju, pod kosti, u sam centar moga bića..svojim.
Duboki, oslobađajući uzdah zadovoljstva je zaparao prostor. Pulsirali smo, titrali, prožeti i spojeni u jedno…bez pokreta osećali jedno drugo.
Nakon par trenutaka, započela sam da se uvijam na njemu, uzimajući ga, uvlačeći u sebe..menjala ugao pod kojim ga prihvatam i uzimam…menjala tempo kako bih usporila, odložila vrhunac zadovoljstva. Plesala sam na njemu zavodljivi ples ljubavi, nežnosti, žudnje i strasti. Uzdasi su postajali sve glasniji, nezaustavljivi, a tela nam gorela vlažna, presijavajuća, čulnom igrom upletena. Njegovi dlanovi su šarali mojim telom, prsti se zaustavljali i prodirali među moje usne, razdvajali ih, širili. Usisavala sam ih, oblizivala željno. Zastala sam na trenutak, netremice ga gledajući, poluotvorenih nabubrelih usana iz kojih je počela da se sliva, topla, slatka nit koju je dočekao svojim usnama, uzevši je u sebe. Tog momenta sam se spustila, gutajući ga strasno, slepivši isprepletena, vlažna tela u jedno. Odizao je kukove koliko je uspevao kako bi prodro dublje u mene, do samoga dna, a ja sam mu dozvoljavala, utiskujući se u njega sve jače. Ječala sam od zadovoljstva, upletana u njegov zagrljaj, stisak, ispunjena njime do kraja, lica mokrog od vlažne kose zalepljene za njega, od znoja, od pomešane pljuvačke kojom smo bili umazani, ulepljeni. Nežno me je u jednom trenutku okrenuo na bok i podigavši mi nogu koja ga je odnazad obuhvatila…ušao u mene ponovo, milujući mi zidove iznutra, a prstima spolja. Kružio je prstom po užarenom, napupelom klitorisu dovodeći me do same ivice ekstaze,sve vreme fikiranih pogleda jedno na drugom. Suzdržavala sam se, ne dopuštajući da me preplavi talas, grizla izgužvani, našim sokovima umazani čaršav i ječala…stenjala glasno, iz stomaka…iz duše. Kukovima sam uvijala što sam više mogla, savijajući ga u sebi, lomeći ga stiskala. Dalje odlaganje je postajalo nemoguće. Desnu šaku sam položila preko njegove i preplitala svoje prste sa njegovim dok smo zajedno, naizmenično masirali potpuno izloženi klitoris. Leva je završila između nas dvoje, ispunjena njegovim napetim čvrstim mošnicama, željnih pražnjenja… Pogleda prikovanog jedan za drugi, želeći istovremeni svršetak, znali smo da smo oboje blizu. Moj je počeo da se gubi, noge da se krute, listovi grče, a nožni prstići savijaju i stiskaju… Početak najlepšeg kraja… Znao je to, savršeno poznajući moje telo, i dopustio je sebi da se i sam prepusti. Najmilozvučniji krici su ispunili sobu. Kao kada u olujnoj noći udari grom i konačno donese kišu olakšanja, tako se i iz nas prolomio krik, dok su nam se isprepletena tela trzala i grčila, nekontrolisano.
Milovao me je dugo nakon što su nam se tela smirila, nemo u tišini. Trenutak u kojem sam mogla da uživam čitavu večnost. Iako nisam želela da odem, znala sam da moram. Na kraju krajeva, i došla sam zbog toga da bih konačno otišla. Umirena, izmorena, zatvorila sam oči i na trenutak gotovo da sam zapala u san, kada me je povratio njegov glas. I dalje žmureći, slušala sam ga. Verovao je da sam zaspala, a onda iz sebe izbacio ono zbog čega sam ga i ostavljala. Zapravo, u mojim očima, ja sam odavno bila ostavljena njegovim kukavičlukom, njegovim nemanjem hrabrosti da preuzme rizik. Njegove reči koje je izgovorio, verujući da ga ne čujem, samo su mi to potvrdile i učvrstile me u svom naumu i odluci. Ubrzo je i sam utonuo u san, nesvestan da me neće zateći kraj sebe kada otvori oči.
Ustala sam tiho, da ga ne probudim i otišla do kupatila. U velikom ogledalu sam zurila u svoj odraz, a onda mahinalno na vrhovima prstiju napravila okret i izvivši se, pogledala ponovo od nazad. . Voleo je što gotovo bez greške svaki put to uradim (zvao me je tada svojom balerinom), a ja sam volela da me opčinjeno, zanosno gleda. Ovaj put…nije. Spustila sam glavu, a onda pogledala u pravcu kreveta na kom je spavao. Nasmejala sam se, osmehom pomešanih osećanja.. srećna što sam imala nešto zbog čega mi je teško da odem i kažem zbogom, tužna jer sam toliko dugo verovala da crna i bela mogu da žive k’o jedno, a da ne posive. Ja sam posivela, izmorena pokušajima da zadržim nezadrživo. Ljubav počinje da bledi onoga trenutka kada ostanemo bez snage da se za nju borimo, a ja sam svoju potrošila. Svesna da ću ga još milion puta sanjati, odustala sam od borbe. Skrenula sam pogled, ugledala svoj gel za tuširanje u tuš kabini i pomislila, „Neću samo ja biti ta koja sanja“.
Svi ti sitni tragovi mene će nastavljati da ga podsećaju, moji mirisi uvučeni u zidove, zatureni delovi odeće koje će pronalaziti, skrivene vlasi kose… a kada se njih reši, kada ih odbaci…ostaće oni „nerešivi“…u njemu.
Sve vreme je u meni tražio nešto drugo, neku drugu i ne znajući da.. ja sam ta!
Pogledala sam ga, želeći da okrene lice prema svetlu, da ga vidim zadnji put, no…nije…ostao je u mraku.
„Ako nisam ja tvoj mir,
nek se svetla ugase,
ljubav lice promeni,
nek se reč u tami izgubi,
sve u prah se pretvori,
jer nismo tu ni bili“
Otišla sam, na isti način na koji sam i došla…u tišini.