Planinska Idila sa Ćerkom 2. Deo

„Zdravo mama.“ Nešto kasnije, Dajana je prišla Jeleni u kuhinji i zagrlila je s leđa. „Kako si?“ upita Dajana tiho, u vrat. „Znam da nisam bila neko vreme u blizini.“

Jelena je nastavila da secka paradajz za salatu, a zatim ga ubacila u veliku drvenu činiju. „Dobro sam dušo, spremam se za put.“

“Ahh da, poslovni put, sećam se . . .“

Na trenutak je zavladala neprijatna tišina. Dajana nije bila zainteresovana za posao svoje majke, niti za „karijeru“, i to je bio stalni izvor trvenja među njima. „Sigurna sam da ćeš se odlično snaći. Znaš li šta ćeš da obučeš?“

U tome su bilw na zajedničkom terenu. „Da zapravo, upravo sam se vratila iz tržnog centra. Uzela sam novo poslovno odelo…“

„Crveno?“

„Da, poslušala sam tvoj savet.“

„Odlično. Izgledaš sjajno u crvenom.“

„A ti? Kako je tvoja…?“

„Umetnička galerija? Dobro je“, rekla je Dajana, razmišljajući o grožđu pre nego što je par bobica stavila u usta. „Radim tamo i… družim se sa ekipom.“

„Pa… dobro“, rekla je Jelena. „Drago mi je da su stvari dobre.“

Dajana se protegnula i zevnula, ispruživši sise, prekrivene samo najsitnijim trouglovima preko bradavica. Zatim je prišla Jeleni i ponovo je toplo zagrlila. „Moraš da se opustiš mama. Znaš… da uživaš? Zabavi se na svom putovanju. Kada krećeš?“

„Sutra ujutro. Tvoj otac me vozi na aerodrom, a onda ide na Kopaonik za vikend. Dakle, kuća će biti prazna ceo vikend ako želiš da ostaneš ovde.“

„Možda i hoću.“ Dajana ju je poljubila. „Srećan put.“
+++
Kada se Željko vratio kući te noći, prošlo je 23:00h. Našao je Jelenu naslonjenu na jastuke u krevetu dok je čitala. Jedva je i bacila pogled kada ga je čula kako ulazi, ili kada je prišao i površno je poljubio po obrazu.

„Zdravo.“

„Mmm“, rekla je Jelena.

„Pa gde će momci biti ovog vikenda?“ upitao je Željko, dok je skidao svoj teški srebrni sat, a zatim počeo da skida odeću.

„Oh, otišli su, ostaju kod prijatelja.“

„Dakle nema nikoga kući?“ upita Željko, posegnuvši za pojasom.

„Hmm? Nema. Dajana je bila ovde danas, ali je otišla.“

„U redu. Mislim da ću se kupati u bazenu pre spavanja. Vruće je baš baš“, rekao je dok je spuštao pantalone.

Prošao je kroz mračnu kuću bez ičega osim peškira omotanog oko struka. Kada je stigao do bazena, skinuo ga je. Voleo je osećaj da je nag na otvorenom, sa svojim penisom koji se slobodno njiše na noćnom vazduhu. Kada je zaronio pravo u hladnu vodu, osećalo se kao u raju.

Dok je plivao nekoliko krugova, pomislio je na Jelenu. Bili su u braku skoro dvadeset pet godina i zajedno su imali troje dece. Njegova žena je bila lepa, pametna i uspešna, ali on nikada nije imao strastven život sa njom. Imali su dobro, čvrsto partnerstvo koje je funkcionisalo izuzetno dobro za njihovu decu, karijere i finansije, i niko od njih nije želeo da se to promeni.

Kod kuće su još živela dva sina; Željko nikada ne bi učinio ništa što bi poremetilo njihove živote. Njihov seksualni život nikada nije bio ništa spektakularan, ali tada nije trebao ni da bude. Oboje su dolazili iz tipa porodica u kojima je seks bio mnogo manje važan za brak od finansija, kompatibilnosti i društvenog položaja.

Uvek su imali ljubazan, nežan seks koji ih je ispunjavao, na svoj način. Dugo vremena je pronalazio spoljašnje uzbuđenje u aferama – neke koje su trajale duže od ostalih, ali uglavnom su bile intenzivne i kratkotrajne, i nikada nešto više od seksa.

Do pre godinu dana, to je bilo dovoljno – ili je bar tako verovao. Dajana je bila svesna situacije, a ni ona nije želela da se nešto menja. Samo su morali da budu oprezni – veoma, veoma oprezni.
+++
Sledećeg dana, Željko je krenuo kroz predgrađe da odveze Jelenu na aerodrom. Sedela je pored njega sa aktovkom u krilu, pregledavajući neke papire. Video je kako joj se koleno trese gore-dole od nerava, a ona je lupkala olovkom tako glasno po naslonu za ruke da ga je izluđivalo. Ispružio je ruku i položio joj ruku na butinu.

„Opusti se. Biće sve dobro. Uvek bude.“

”O… u pravu si, u pravu si.” Nagnula se unazad, duboko udahnuvši.

Oboje su bili advokati visokog profila, specijalizovani za korporativne parnice. Jelena je bila na putu da svedoči o velikoj tužbi u vezi sa avio-industrijom.

„Gde odsedaš?“

„Uobičajeno mesto.“

„U redu, pozovi me sutra pre nego što odeš na sud.“

„Gore u kući? Mislim da gore nema signala.“

„Da jebote, zaboravio sam. Pa zovi jednog od sinova, ili Dajanu.“

Na pomen Dajane, Jelena se namrštila. „Ne znam šta ona radi sa sobom.”

Željko je znao da su na ivici jedne od svojih neslaganja i svađa oko Dajane. Navodno je „išla na časove“ na lokalnom univerzitetu, ali je uglavnom bila izdržavana od izdašnog džeparca.

„Ona nema pravac u životu. Mislim, šta će ona da radi? Čime da se bavi?“

Željko sleže ramenima. „Ona shvata stvari. Daj joj vremena.“

„Ima dosta vremena! Bili smo u braku u njenim godinama!“

Izašli su iz auta i on joj je pomogao sa prtljagom. Željko je ispružio ruke i stavio joj obe ruke na ramena, ozbiljno je gledajući. „Zar ne možeš… da se opustiš? Uživaš?“

Zagledala se u njega kao da nema pojma o čemu govori.

„U redu, srećan put“, rekao je Željko. Privukao ju je u čvrst zagrljaj. „Znam da ćeš proći dobro.“

„Hvala. Zabavi se na planini. Čuvaj se.“

„Ja ću biti u redu.“

Odvezao se sa aerodroma sa ogromnim osećajem olakšanja. Bilo je vremena kada bi mu taj razgovor smetao, ali više nije. On nije bio odgovoran za njenu sreću. Telefon mu je zazujao i video je da ima poruku od Dajane.

„Dobila sam slobodan vikend, ali moram da radim večeras do 20:00h.“

On je odgovorio: „U redu dušo. Idem ja gore da spremim mesto za nas dvoje.“

„Trebala bi biti tamo do ponoći najkasnije.“

„Zvuči dobro.“

„Jedva čekam da te vidim…“ Obrisao je poruke pre nego što je spustio telefon.
+++
Nakon što je ostavio Jelenu na aerodromu, Željko se vratio u kancelariju da sredi neke sitnice. Upravo se spremao da ugasi računar kada mu je jedan od partnera pokucao na vrata, rekavši da mu je potreban njegov doprinos za „veoma važan konferencijski poziv“.

Željko je u sebi zastenjao, Bože ne, i rekao: „Naravno.“

Tri sata kasnije, posle još jednog konferencijskog poziva, poslednjeg sastanka sa novim klijentom i pisanja stotinak e-mailova, konačno je ugasio svetlo. Sekretarica ga je sumnjičavo posmatrala dok je odlazio, i znao je da je u mislima zabeležila njegov raniji odlazak.

Na putu kući svratio je u tržni centar da pokupi nešto što je naručio za Dajanu, zatim u prodavnicu za hranu, sveće i razne potrepštine kao i diskont pića za vino. Sve je spakovao, pazeći da ponese dodatno ćebe za hladne noći.

Javio se i svojim sinovima, a zatim se istuširao i presvukao u farmerke i polo majicu. Konačno je zaključao kuću, ušao u svoj terenac i izašao iz slepe ulice. Zaista, tek kada je bio skoro tamo, a krivudavi put kroz gustu, tešku borovu šumu iznenada se otvorio prema najspektakularnijem pogledu na jezero, osetio je da konačno može da se opusti.

U trenutku kada je ušao, duboko je udahnuo, uživajući u čistom planinskom vazduhu. Nije bilo drugog takvog osećaja na svetu. Nije bilo interneta, televizije, kompjutera. Bio je to raj na zemlji.

KRAJ 2. Dela