Nikad nisam bio baš dobar fudbaler. Moja veština driblinga je bila na skromnom nivou, a moje dodavanje i šut su bili ozbiljno otežani mojim kratkim nogama i nedostatkom ukupne snage. Kao takav, retko sam dobijao mnogo minuta na terenu, najviše vremena provodeći na klupi za razervne igrače.

Moj život je bio u velikoj meri u istom tonu. Bio sam malen i nesiguran, nisam baš društven i nisam ni u čemu posebno vešt. Međutim, ove nedelje je bilo drugačije. Kombinacija nepredviđenih događaja dovela je do toga da ekipi nedostaje nekoliko ljudi i trener mi je rekao da ću morati da budem u startnoj postavi. Moja devojka, Una, je bila više uzbuđena od mene kada je čula vesti.

„Oh Veljko, to je neverovatno! Uvek sam želela da te vidim kako igraš!“ reče ona radosno grleći me.

Bila je slatka devojka, večni optimista. Nikad nisam sasvim razumeo šta je videla u meni. Una je bila zapanjujuća niska plava devojka sjajnog tela i vesele ličnosti. Nekako se zainteresovala za mene pre nekoliko nedelja i nije je bila razuverena kada je iskusila moje slabe sposobnosti u krevetu.

Dogovorili smo se da će ona doći da me gleda kako igram, iako sam bio siguran da će se to pretvoriti u sramotu, kao i obično. Utakmica je počela dobro, mojih grešaka je bilo malo i nebitnih za rezultat. Una me je bodrila sa tribina, čak i kada je jedini udarac koji sam izveo tokom meča odleteo u tri lepe pizde materine, udarivši u pregradu iza gola.

Goran, impozantni kapiten tima, takođe mi je pljeskao, ohrabrujući me da više učestvujem u igri i odigram loptu. Goran je oduvek bio ljubazan prema meni, možda moj jedini prijatelj u timu, podsticao me je da dođem na trening i sveo zamerke na minimum.

Svoju igru sam održavao na malo grešaka… do pred sam kraj. To jest, sve dok nisam napravio kritičnu grešku. Glupo sam izgubio loptu ispred našeg gola, a golman je bio nemoćan jer su naši protivnici zakucali loptu u nebranjeni deo naše mreže.

Šansa za osvajanje prvenstva je završena, a ja sam kriv. Snužden, posramljen i iskreno uplašen, zaostajao sam za ostalima dok smo se uputili ka svlačionicama. Kada sam ušao, lako sam mogao da razaznam agresivne poglede i preteće primedbe koje su razmenjivali među sobom.

Goran je stajao sa nekoliko najboljih igrača, i kada me je video da ulazim, dao mi je znak da im se pridružim. Prišao sam polako, uprkos neprijateljskoj atmosferi.

„Veljko, druže, mnogo si nas koštao danas“, rekao je, nežno me držeći za ramena. „Duguješ timu izvinjenje, zar ne?“ nastavio je, pokazujući na preostalu četvoricu ljudi koji su još ostali u prostoriji, a ostali su odlučili da odu sa ogorčenjem.

„Da, mislim da je to u redu.“ odgovorio sam, okrenuvši se prema njima. „Zaista mi je žao momci, neće se ponoviti.”

Tim je ćutao, a bodeži su im virili iz očiju.

„Khm… Ne Veljko, reči nisu dovoljne, potrebna nam je drugačija vrsta izvinjenja ako želiš da ti oprostimo. Razumeš, zar ne?“

„Šta mogu da uradim da ovo ispravim?“

Veljko se nasmešio i ponovo me uhvatio za ramena. „Slušaj… Svi smo videli tvoju devojku na tribinama. Una, zar ne?“ Klimnuo sam oklevajući. „Ona je veoma slatka devojka, napunila je osamnaest pre nekoliko nedelja, zar ne?“ Klimnuo sam još jednom. „Želim da je zamoliš da dođe ovamo i podeliš je sa timom… sa saigračima koje si izneverio na terenu.“

Zapanjen, nisam mogao da otvorim usta. “Podelim je?… Kako to misliš? skupio sam se. „Veljko, ja i momci ćemo jebati tvoju devojku dok nas sve ne natera da svršimo. Jednom kada ona to uradi, bićemo dobri i sve će biti oprošteno. Zvuči dovoljno pošteno, zar ne?“

Bio sam zbunjen sa bolom u stomaku, ne uspevši da izgovorim ni reč. „Uradi to omdah sada Veljko, nemoj da me ljutiš.“

Njegova iznenadna pretnja me je izbacila iz transa, i drhtavih ruku sam izvadio telefon, poslavši Uni poruku da se nađemo u svlačionici. Ona je pristala i rekla da će stići za nekoliko minuta.

„Dobar dečko“, rekao je Goran sa odobravanjem, udarivši me po ramenu pre nego što se pridružio ostalima u skidanju odeće. Pokrili su se peškirima kad je Una kucala na vrata. Goran je otvorio, bljesnuvši je svojim najlepšim osmehom, dok sam je gledao kako se na trenutak divi njegovom izvajanom telu. Izgledala je iz minuta u minut sve zbunjenije, dok nam je čestitala na našem hrabrom trudu.

„Dakle, Una, stvar je u tome što nas je greška tvog dečka koštala meča, a tim se složio da on mora da nam se iskupi.” Goran je objasnio, praveći korak unazad i lagano pokazujući prema meni.

„Ouu… Šta ste imali na umu?“ rekla je sa blagim osmehom, zamišljajući neku malu neuvredljivu kaznu.

„Tebe. Veljko je ovde ljubazno pristao da te podeli sa timom.“

Izgledala je zapanjeno, a usta su joj bila blago otvorena. „Veljko, šta je dođavola ovo?“

„Mislim da je najbolje da radimo kako oni kažu.” Odgovorio sam kukavički, plašeći se da ne naljutim Gorana.

Drugi saigrač, čija se erekcija videla kroz izbočinu na peškiru, prišao je Uni, uhvativši je za struk. Pokušala je da ga odgurne, pozivajući me u pomoć.

„Veljko, molim te, reci im da prestanu, učini nešto!“ preklinjala je dok ju je vodio u prostor za tuširanje u svlačionici. Gurnuo ju je uza zid, prikovavši je uz njega nadmoćnom snagom. Prisilio je svoju ruku uz njenu suknju da dodirne njenu pičku kroz njene crne čipkane gaćice.

Una je bila previše zapanjena da bi progovorila, i jedva je pružila otpor dok me je gledala, pitajući se zašto ne radim ništa da ovo sprečim. „Ova kučka je već jebeno mokra!“ izjavio je, okrenuvši se prijateljima uz gromoglasan smeh.

Pitao sam se da li je to istina. Ako jeste, zar je htela da je ovi muškarci nateraju da svrši, kao što ja nikada nisam mogao?

Nisam uradio ništa dok ju je okretao, držao je prikovanu dok joj je strgao gaćice, ostavljajući ih pocepane oko njenih članaka. Una je pokušavala blagim pokretima da se izvuče iz njegovog stiska, a on je morao da je pokori tako što je gurnuo dva svoja prsta u njenu pičku.

„Reci joj da prestane da se toliko opire“, šapnuo mi je Goran dok je stezao stisak koji je sada imao na mojoj ruci.

Uplašen i blago uzbuđen nisam mogao ništa drugo nego da se povinujem. „Neće te povrediti dušo, samo ih pusti da ti rade šta žele.”

Pogledala me je u neverici dok je njen napadač počeo snažno da je tuca prstima, ispuštajući male dahtaje od bola i zadovoljstva dok se hvatala za zid. „Jesu li njene sise lepe Veljko?“ upitao je drugi saigrač koji je stajao pored mene.

Sramno sam klimnuo glavom. Bile su to najveće grudi koje sam ikada video, a sa osamnaest godina jedina stvar koja ih je sprečavala da im joj se više dive bile su široke košulje koje je redovno nosila. Dvojica su prišla i podigla joj košulju preko glave.

„Jebote“, promrmljao je jedan od njih pa joj je otkačio grudnjak i odbacio ga. Uhvativši po jednu dojku, počeli su da ih miluju, ubrzo napredujući do snažnog sisanja njenih bradavica. Držala ih je dok su prsti prvog čoveka radili svoju magiju. Njeni jauci su počeli da ispunjavaju sobu. Goran je lebdeo pored mene, skrštenih ruku sa odobravanjem.

„Brže, molim te… brže.“ tiho je rekla.

Svršila je jače nego ikada sa mnom, gurajući muškarce koji joj sišu grudi bliže sebi za kosu dok joj je celo telo drhtalo. Svi su se smejali kada su je videli kako se osmehnula kada je primetila kako su joj obrazi postali crveni. „Molim vas, to je bilo dovoljno. Svidelo mi se, ali sada želim da idem kući, možda sledeće nedelje mogu da se vratim?“ ponudila je.

„Ne Una, tvoj dečko nam je upravo izgubio svaku šansu za titulu, duguješ nam mnogo više od lizanja grudi.” Odgovori Goran, stupajući sada ispred gole Una.

„Veljko, da li stvarno želiš ovo?“ Začuđeno je rekla.

Lagano sam slegnuo ramenima uz mešavinu straha i uzbuđenja.

„Uskoro će biti gotovo, ne moraš mnogo da radiš, samo lezi i pusti nas da radimo svoje.”

Pogledala je dole u pod tuša, bio je vlažan i prljav. „Ne, ne ovde. Ako me želiš, možemo da odemo u toalet i pustiću te da drkaš dok se igram sa sobom.“ Nekako je ta ponuda najviše povredila moj prevrtljivi ponos.

Znao sam da će mu na kraju pustiti da uzme njeno telo ako nestanu u kupatilima. Srećom, nije ga zanimala lična pažnja. „Una, rekao sam ti šta ćemo da uradimo, možeš da uživaš ili da se boriš sa nama. Siguran sam da će nam se više dopasti ako nam se odupreš, ali bismo te mogli povrediti.“

Goran ju je držao za gola ramena, osećajući kako još uvek drhti od prethodnog orgazma. Pošto nije video nikakav njen odgovor, dok je njen pogled bio uperen u moje oči… pogled koji je polako odavao njeno rastuće uzbuđenje…. atmosfera je bila na ivici usijanja.

KRAJ 1. Dela