Bliznakinje na selu 1 – zgodan stric

Otkotrljala sam se na bok i ugledala ekran mobilnog telefona kako vibrira pored mene. Videvši ime i broj, javila sam se. „Hej! Kakvo lepo iznenađenje.“

„Kakav je osećaj biti mator?“

Zakikotala sam se. „Osamnaest godina! Molim te, nemoj mi reći da sam sad matora. Osim toga, to bi značilo da si ti, šta? Deda? U redu, šta ima deko Dragane?“ Premestila sam se na leđa i podigla majicu dovoljno da uvučem ruku unutra i naslonim je na grudi.

„Nadam se da nisi zaboravila obećanje koje ste nam vas dve dale? Čudi me da nas niste pozvale jedan minut posle ponoći.“

Godinama su se stric Dragan i strina Mira šalili sa mnom i mojom sestrom bliznakinjom da kad napunimo 18 dođemo na njihovu farmu. Danas je bio taj dan. Bili su prilično udaljeni i nekako smo uvek izbegavale da idemo tamo osim u retkim prilikama. Oni su nas jako voleli ali su nas retko viđali i morale smo da obećamo da kad porastemo da ćemo doći na par dana.

„Ne, nismo zaboravile“, rekla sam, kotrljajući bradavicu među prstima.

„Dakle, kada dolazite?“

Zakolutala sam očima. „Pobogu striko Dragane. Otkud ja to da znam? I nadam se da ne očekuješ da same plaćamo put.“

Učinilo mi se da sam ga čula kako se smeje. „Krećete u petak uveče. Tvoji roditelji imaju sve detalje. Više niste deca i nema izgovora!“

Praktično sam skočila iz kreveta: „Stvarno?! Ali, danas je.. čekaj, ovaj sad petak, za dva dana?!“

„Tako je… i ostajete nedelju dana.“

„Jebena DA!“ odgovorila sam a onda zastala. „Izvini striko.“

Ponovo se nasmejao, ovaj put mnogo glasnije. „Poradićemo na tvom rečniku kada se vidimo.“

„Jedva čekam da vas vidim.“

„Kristina, moraš da mi obećaš jednu stvar.“

„Slušam.“

„Više niste deca i nema golišavog trčkaranja po dvorištu“, rekao je Dragan i oboje smo počeli da se cerekamo.

„Slušaj, za sebe obećavam, ali ne mogu da govorim u ime Staše.“

„U redu. To je pošteno. Vidimo se u petak?“

„Jedva čekam. Uvek ste strina i ti bili tako dobri prema nama. Javljam Staši momentalno. Ćaos!“

Pre nego sam ustala iz kreveta, ruka mi je kliznula u gaćice. Osetila sam poznatu reakciju, nežno se mazila par minut a onda iskočila iz kreveta i potrčala niz hodnik. Staša i ja smo se zagrlile od radosti. Planirale smo taj put i ranije ali nikada se nije našao pravi trenutak. Sada je to bila stvarnost.

Istini za volju, mojim roditeljima je verovatno bilo drago što su nas se otarasili na nedelju dana. Sve dok su strina i stric zaista želeli da budemo tamo, to je bila vin-vin situacija. Kada sam se pola sata kasnije vratila u krevet, vrtelo mi se u mislima od svega što je trebalo da se uradi pre petka. Naravno, pomislila sam na strica Dragana.

Poslednji put smo se videli pre pet godina kada su on i strina Mira bili u poseti. Uvek sam obožavala da budem u njegovoj blizni, prelep, zgodan i zabavan. Odlično smo se slagali. Iz nekog razloga – možda zbog moje sposobnosti da flertujem – on i ja smo se malo bolje snašli nego on i Staša.

U svakom slučaju, on je bio onaj pametan tip vrednog seljaka koji je bio pošten i sirovo muževan. Moja ruka se vratila na svoje mesto ispod gaćica dok sam se prisećala tog dana u hodniku ispred kupatila. Iz nekog razloga, nije mi palo na pamet da će neko biti unutra. Ja sam jednostavno ušla bez kucanja. Stic Dragan je stajao pred ogledalom, potpuno go! Stajala sam sa kvakom u ruci možda tri sekunde. Ne duže. Ali u te tri sekunde ja sam buljila isključivo u njegov penis.

Bila sam klinka, nisam imala nikakvo iskustvo ali sam uveliko zamišljala seks i masturbirala. On se okrenuo ka meni a ja sam stavila ruku na usta i zatvorila vrata. Ali ta slika — ta divna slika — nikada mi nije izašla iz glave. Prsti su mi jače pritisnuli klitoris dok sam u snovima prizivala kurac. Bio je dugačak, debeo… Ubacila sam prst u svoju mokru pičku.

Kao i uvek, za svega par minuta stigla sam do ivice orgazma. Tiho sam mrmljala dok mi se telo kočilo. Raširila sam noge i savila kolena pripremajući se za strašni vrhunac za koji sam znala da je neizbežan. Nekoliko sekundi kasnije moja glava se kotrljala po jastuku dok sam svršavala. Cela jebena šaka mi je bila mokra koliko sam se napalila.

**

Put je bio predug za Stašu i mene, sati i sati beskrajnih polja, planina i ničega. Ali vredelo je kada smo stigli u grad gde su nas stric Dragan i strina Mira čekali sa velikim osmehom. Posle zagrljaja i poljubaca, uzeli smo prtljag i krenuli ka njihovom terencu. Pola sata vožnje ispunjene stalnim brbljanjem odvelo nas je do sela i velike farme.

Bio je mrak, pa nismo mogle da se divimo veličanstvenosti planina u daljini, ni naizgled beskrajnim poljaima i veličanstvenim konjima koji su danju šarali po ranču. Ali kada smo ušli u kuću, Staša i ja smo se podsetile naših uspomena iz detinjstva. Dizajn bih najlakše opisala kao ‘moderna brvnara’ sa puno visokih plafona, drvenih greda svuda, potkrovlja i zidnih obloga sa tradicionalnim motivima.

Velika soba bila je samo središte masivne kuće, sa hodnicima koji su išli u svim pravcima i dva sprata. Posle brze večere, strina Mira odvela je mene i Stašu u naše sobe. Uverila se da znamo gde se sve nalazi, a onda nas je ostavila da se raspakujemo same, sa uputstvima da se sutradan nađemo u kuhinji na doručku kad god poželimo.

„Ovo će biti fantastično. Ovo je baš ono što mi je trebalo“, rekla je Staša sa većim entuzijazmom nego inače. Možda smo bili bliznakinje, ali Staša je sigurno imala skiveni mozak i introvertnu ličnost.

„Ja sam baš baš uzbuđena. Pitam se šta ćemo raditi tokom ovih sedam dana.“

„Ja znam šta ćeš ti raditi“, odgovorila je.

„O čemu pričaš?“

„Slinićeš nad strika Draganom.“

„Ne seri Stanislava!“

„Ehhh sestrice moja… Mislila sam da ćeš mu se baciti u krilo po načinu na koji si ga gledala dok je vozio.“

„Nisam uopšte buljila u njega. I nemoj ti nešto da mi pričaš. Vrlo dobro znam da i ti misliš da je zgodan.“

„Kako ja da znam da li je zgodan? Nisam ja bila ta koja je upala u kupatilo i videla ga golog.“, rekla je Staša, stavljajući donji veš u fioku. „Mislim da je sada na mene red da bacim pogled.“

„Samo napred“, rekla sam, ustajući da odem. „Samo mi reci kada ćeš to da uradiš da bih mogla da budem tamo.“ Nasmejala se i isplazila mi jezik.

Staša i ja, iako nismo identične bliznakinje, obe imamo dugu, veoma ravnu smeđu kosu sa utkanim pramenovima svetlije boje. Prilično smo visoke, skoro smo dostigle visinu našeg oca. Dragan, mlađi brat našeg oca, nije bio viši od nas. Staša i ja imamo identična tela, mada ja imam veću sklonost da pokažem svoje. Nije da je to dovelo do toliko više seksualnih epizoda za mene. Obe smo imale više nego adekvatne grudi.

Krenula sam u svoju sobu i nisam bila unutra više od deset minuta kada je neko pokucao na moja već otvorena vrata. Okrenula sam se i videla strica Dragana kako stoji na vratima. „Da li ti treba nešto pre nego što legnemo u krevet?“

„Ne. Mislim da imam sve za sada, hvala striko.“

Zakoračio je u sobu. „Neverovatno je koliko ste porasle u poslednjih par godina. Videti vas na slikama je jedno, ali uživo… prave mlade žene.“

Nasmejala sam se. „Što bi ti rekao – matorka.“

„Znaš vrlo dobro da je to samo bila šala.“ Dragan je bacio pogled na gomilu odeće koju još nisam odložila i posložila. „Ti si izgleda ponela svaki komad odeće koji poseduješ.“

„Striko, ovo nije ni pola, veruj mi.“

„Što je najgore – verujem ti. Jesi ponela nešto i za bazen?“

„Naravno“, rekla sam i narednih nekoliko sekundi se trudila da pronađem jedan od mojih bikinija. Podigla sam ga i rekla: „Ovo je samo jedan, tu su negde i ostali.“

Gledao je u neverici u moj mali crveni bikini. „Čoveče… To nosiš u javnosti?“ upitao je.

„To se zove trend… matorcu jedan.“ – osmehnula sam se i dala mu bikini da ga malo proučava.

„Jes vala, šta ja znam šta je danas u modi. Hajde, neću više da te zadržavam. Laku noć Kristina.“

„Laku noć.“

**

Sledećeg jutra smo se okupili u kuhinji, prema instrukcijama. Staša i ja smo nosile kratke teksas šorceve i lagane majice, zaboravljajući da su jutra i večeri na selu često bili prohladni. Dragan se ubrzo pojavio obučen u radne pantalone, majicu i čizme. „Devojke, koliko god ne želim da se mešam u vaše odevne izbore, bojim se da ćete hteti da obučete farmerke“, rekao je dok smo jele.

„Šta radimo danas?“ upitala je Staša.

„Vreme je za čišćenje štala. Ništa teško, ne brini.“

„Zar ne uzimate slobodne subote?“ pitala sam naivno.

„Ma ovo su sve sitnice. Ne želite da radite ono što mi radimo cele nedelje.“

Pogledala sam Stašu, a zatim Dragana. „Što da ne?“

„Drži ih podalje od konjske posade“, uključila se Mira. Naši upitni pogledi naterali su je da odgovori, a da nismo morale da pitamo. „Ponekad pomažu oko konja. Mladi momci. Ne bih im prilazila ni na sto metara. Dragan se bakće sa njima.“ Staša i ja smo se osmehnule, ceneći njenu brigu, ali sada smo bile zainteresovane za ‘posadu’.

„Strina je apsolutno u pravu“, dodao je Dragan u njenu odbranu. „Budite oprezne.“

Staša je završila sa jelom i presvukla se u farmerke pre nego što sam ja ustala od stola. Kada sam bila spremna, otišla sam do svoje sobe i našla neke nebitne farmerke. Stajala sam u gaćicama i majici i zatvarala fioku kada sam začula zvuk na vratima.

„Možda ne bi bilo loše da nekada zatvaraš vrata“, rekao je Dragan dok se naslanjao na ram od vrata.

Suočila sam se sa njim i držala farmerke pored sebe. „Zašto?“

„Pa ovako svako može da te vidi.“

„Pa za razliku od nekih ja sam barem delimično obučena… „, rekla sam, nadajući se da je shvatio.

„Ne zaboravi da su ta vrata bila zatvorena… trebala si da pokucaš“, rekao je.

Osećala sam se hrabrom pa sam mu prišla i upitala ga: „Da li bi me pustio unutra?“

Oči su mu lebdele gore-dole po mom polu golom telu. „Apsolutno.“

Zavukla sam jednu nogu u farmerke, zatim drugu i navukla pantalone do butina. Posle kratkog odlaganja, završila sam posao uz nepotrebno naglašeno mrdanje dupeta. Bacila sam pogled na njega dok sam veoma polako povlačila šlic i zakopčavala farmerke. „Jel je ovako bolje?“ pitala sam.

„Mnogo bolje.“

Zajedno smo sišli dole i zajedno sa Stašom krenuli do štale. Zaista je bilo prohladno i odmah sam se pokajala što nisam obukla brus. Tradicionalna drvena štala mora da je bila stara koliko i sama farma. Dok je Dragan otvarao ogromna vrata, Staša i ja smo skenirale spoljašnjost sa svim uglovima i pukotinama između greda. Kada smo ušle i nakon prvog nepogrešivog naleta vazduha i zanimljive arome, preselili smo se u centar štale.

„Ovamo“, rekao je, vodeći nas pored nekoliko konja. „Ovaj ugao ovde treba preurediti.“ Staša i ja smo gledale u neorganizovanu gomilu alata, greda i kofa. „Grede idu gore“, rekao je Dragan, pokazujući na potkrovlje. „Alat ide na klupu tamo. A kante preko vrata.“ Pokazao je odgovarajući pravac za svaku kategoriju i Staša i ja smo vodile mentalne beleške.

„Očekuješ da mogu da podignem gredu gore?“ upitala sam skeptično.

„Ne. Samo do ovog dela da mogu da je uhvatim, a ja ću uraditi ostalo. Videćeš, lako je.“

Dragan je prešao na merdevine koje vode do potkrovlja. Staša i ja nosimo gredu do Dragana, Staša na jednom kraju ja na drugom. Svo to nošenje i mali prostor izazvalo je pribijanje majica preko naših grudi. Sa svog mesta na pola merdevina, Dragan je imao dobar pogled.

„Sada je podignite i ne puštajte dok ne kažem.“ Zapravo je bilo prilično impresivno i ne toliko teško koliko sam mislila da će biti. Pogledao je dole u nas i pohvalioo nas. Staša i ja smo se istovremeno okrenule i ponovile proces nekoliko puta. Nakon nekog vremena, vreme se naglo promenilo, sunce je zasijalo i počele smo da se znojimo i dahćemo.

Dragan je skočio sa merdevina i stao ispred nas, zureći u naše prljave majice i znojava lica. „E takoc… sad tek izgledate kao da pripadate ovde, dve lepe slatke vredne seljančice“, rekao je. „Hajde sada da se bacimo na alat i ove kante.“

Kraj 1 dela

Kliknite OVDE za 2. Deo.