Avanturistički bal na vodi

Sećam se kao da je to juče bilo, iako se to dogodilo pre desetak godina na mom poslednjem letovanju na Slovenačkoj plaži u Umagu. Jer nakon toga je dohujao vihor rata. Otišao sam kod kuma u goste u Buje, nedaleko od Umaga. Tu sam letovao svake godine po desetak dana. Tog leta sam kod kuma u gostima zatekao i njegovog prijatelja po imenu Suad, momak od 18 godina.

Za nekoliko dana smo se sprijateljili i postali pravi prijatelji kao da se znamo godinama. Sećam se bila je nedelja, divan i lep dan, kao stvoren za plažu. Na Suadov predlog da skoknemo na plažu u Umag udaljen od Buja nekih desetak kilometara, reagovao sam potvrdno i otišli smo skupa ja i Suad. Plaža prepuna kupača, guzva velika da se jedva može naći slobodno mesto za leći.

Jednog momenta sam zamolio Suada da skoknemo na nudističku plažu udaljenu nekih pet stotina metara od naše plaže. Prihvatio je moj predlog i uputili smo se na nudistički deo. Po dolasku tamo dugo sam se dvoumio da se skinem, ali videvši da je to Suad već učinio, ohrabrio sam se i skinuh se i ja. Igrali smo karte jedno sat vremena a potom legli i odspavali na plaži ne znam tačno ali prošlo je jedno sat vremena.

Trgao nas je glas prejake muzike sa kasetofona koji je bio nadomak nas pored jedne predivne plavuše od nekih 18 godina, duge pave kose, tanka struka i predivna bela lica. Šta se sa nama dogodilo ne znam ni danas, no kada smo se probudili i kod mene i kod Suada, kurčevi su billi uspravno uzdignuti kao pobijeno koplje na polju. Suad je imao ogroman kurac onako obrezan nekih 25 cm, no ni moj nije bio mnogo manji nekih 22 cm. Videla je to predivna plavuša smešeći se progovorila: – Izvinjavam se što sam vas probudila sa preglasnom muzikom – a po vašoj reakciji reklo bi se, do ste nešto prelepo sanjali! – Može biti! – dodao sam ja.

– Pa, da se upoznamo, ja sam Slavica – dodala je Slavica – a kako se vas dva zovete? – Ja sam Zica a moj prijatelj Suad! Odmah nakon toga Slavica je prišla nama i počela zezanje na naš račun zašto su nam palamari od kurčeva jos uvek nadignuti i u punoj erekciji. Slavica je bila kao izvajana devojka, učinilo mi se da je vajalo nekoliko vajara. Stupili smo ja i moj prijatelj što pre u akciju da se možda ne izgubi na vremenu, a istini za volju, mirni nismo mogli ni biti kada smo svi troje goli, golcijati. Prvi sam reagovao, privukao sam Slavicu sebi i nabio joj glavu među moje noge.

Kao da je znala šta hoću, odmah je mog buzdovana od kurca zgrabila obema rukama i stavila u usta. Dok ga je slatko sisala kao dete kad se dokopa majčine sise, moj prijatelj Suad je Slavicu nabijao na svoju palicu od 25 cm. Dahtala je Slavica kao riba na kopnu bez vode, bila je presretna jer je bila popunjena na obe strane, kako spreda tako i otpozadi. Osećao sam da ću skoro svršiti, i moja osećanja su se pretvorila u stvarnost i za nekoliko sekundi iz mog buzdovana od kurca pokluljala je vrela sperma kao iz užarenog vulkana.

Kuljala je sperma tako obilato da ni sam nisam bio svestan otkuda tolika sperma u meni, učinilo mi se da bih od prosute sperme mogao napuniti čašu od 1dl. No sve je to Slavica pokupila svojim jezikom, ne dozvoljavajući da se udalji ni jedna kap na drugu stranu. Sa zadnje strane Slavica se nabijala na Suadov kurac kao izbezumljena. Što se više ona nabijala na palamar od kurca, to je sve više ječala od sreće i zadovoljstva.

Primetio sam po izrazu Suadovog lica da će i on uskoro svršiti. To se i dogodilo. Za tren je izvadio svoju palicu od kurca i prolio po Slavičinim sisama reku guste sperme kao šlag. Bila je to senzacija toga dana.

Skoknuli smo u vodu svo troje, okupali se, odigrali još jednu partiju karata a nakon toga do zalaska sunca ja i Suad smo Slavicu odjebali još dva puta. Na rastanku uveče dogovorili smo se da se vidimo i sutradan na istom mestu. Potom je pustila najlepšu pesmu sa kasete Olivera Lazića – “Kome srce da poklonim”, Narednog dana loše vreme nam je pokvarilo ponovni susret. Nikada je vise nisam video a vihor rata je učinio svoje da sam izgubio i prijatelja Suada.

Često puta se tako razmišljajući sam zapitam: “O Bože, mora li baš tako? ” Ostalo je i danas sećanje na Slavicu i Suada, i naravno na jedan predivan – Bal na vodi