Jednog dana, dok je bila na poslu, Karolina je primila poziv iz škole svog sina. Učtivo se javila na telefon i predstavila. „Gospođo Milić, ovde Suzana Vidić, školski pedagog i pedagog. Možete li doći danas popodne, nakon nastave? Radi se o vašem sinu Relji.”

Karolina se odmah zabrinula. „Da li je dobro? Da li se nešto dogodilo?”

Suzana je odgovorila: „Oh ne, nije ništa opasno, niti je povređen. Samo se danas pojavila jedna stvar o kojoj bih želela da razgovaram sa vama. Da li vam odgovara danas popodne?”

„Naravno, može. Završavam s poslom u 16 časova; da li je to prekasno?”

„Ne, to je sasvim u redu”, rekla je Suzana. „Vidimo se.”

Karolina je spustila slušalicu, a kroz glavu joj je prošlo hiljadu misli u vezi sa tim pozivom. Relja je bio učenik završnog razreda srednje škole, maturiraće za samo nekoliko nedelja, bio je vukovac i najbolji fakulteti već su mu širom otvorili vrata. Pretpostavila je da je možda reč o nekoj papirologiji koju treba srediti ili nečemu sličnom. U suprotnom, Suzana bi sigurno tražila da dođe odmah, zaključila je Karolina.

Konačno je došlo 16 časova; Karolina je krenula s posla i stigla u školu nekoliko minuta kasnije, pošto je bila u blizini. Dobro je znala put do kancelarije školskog pedagoga, jer je već nekoliko godina tamo odlazila na sastanke saveta roditelja. Vrata kancelarije bila su otvorena, a Suzana je stajala pored njih, očekujući Karolinin dolazak. „Molim vas, uđite”, rekla je Suzana. Karolina je ušla i sela na stolicu ispred Suzaninog stola.

Primetila je da Suzana zatvara vrata – pretpostavila je, radi privatnosti. Suzana je započela razgovor: „Ovo je pomalo osetljiva stvar. Pokušaću da budem što taktičnija, s obzirom na okolnosti.”

„Samo izvolite, recite mi direktno o čemu se radi”, rekla je Karolina.

„U redu”, rekla je Suzana. „Relja je ostao u fiskulturnoj sali, nakon časa. Tu su bili i drugi momci, koji su takođe završili sa časom. Škola im dozvoljava da igraju košarku ili se jednostavno druže u sali pod uslovom da su završili ostale obaveze. Kao što to već biva sa dečacima, bilo je malo grubljih šala i Relji su svukli šorts. Znate već, dečačke fore. Nažalost, ispostavilo se da je Relja ispod nosio ženske gaćice. Ne treba ni pominjati da se zbog cele situacije osećao užasno osramoćeno.”

Karolini se zavrtelo u glavi. „Nosio je ženske gaćice? Odakle mu? Nikada ih nisam videla u njegovoj korpi za veš, niti dok sam mu spremala odeću!”

Suzana je nastavila: „Nastavnik fizičkog je čuo vrevu i došao da proveri o čemu je reč. Ostali dečaci su mu ispričali šta se dogodilo, a nastavnik je poslao Relju kod mene, umesto kod direktora, jer to zapravo nije bio disciplinski prekršaj.”

Karolina je tiho upitala: „Šta je Relja rekao?”

Suzana je odgovorila istim tihim tonom: „Pitala sam ga o tome i, naravno, nije mogao da porekne, jer su ih i drugi dečaci videli. Bio je posramljen, što je i bilo za očekivati. Trudila sam se da budem što ljubaznija prema njemu, znajući koliko su tinejdžeri osetljivi kada su u pitanju privatne stvari. Priznao je da ih je nosio, ali je mislio da će uspeti da sačuva svoju tajnu. Na kraju je priznao da su gaćice koje je imao na sebi – vaše.”

Karolina je pocrvenela kao rak. Nije znala šta da kaže, ako je uopšte išta trebalo reći. Znala je da joj je ponekad nestajao po koji par gaćica na dan-dva, ali bi se uvek negde ponovo pojavile. „Zašto je Relja nosio MOJE gaćice?” pitala se. Karolina je samo gledala u Suzanu, nadajući se da će dovršiti priču. Suzana je to i učinila.

„Nisam ga previše zapitkivala zašto nosi ženske gaćice, niti zašto baš vaše. Znam da momci od 18 godina imaju bujicu hormona i da ponekad rade gluposti, a da prethodno dobro ne razmisle.”

Karolina je odmah, gotovo refleksno, odgovorila: „Zapravo, Relja ima 19 godina. Sa sedam godina je imao neke male zdravstvene probleme pa je krenuo kasnije. Lekari smatraju da je zbog toga malo sitniji za svoje godine.”

Karolina je primetila promenu na Suzaninom izrazu lica – trajala je samo delić sekunde, a zatim se sve vratilo u normalu. „Šta je to bilo?” pomislila je Karolina.

„Ono što znam je da momci tog uzrasta ne vole kada im se rugaju zbog njihovih privatnih aktivnosti. Nisam ga osuđivala, niti sam mu prigovarala zbog izbora odeće. Samo sam mu rekla da ću razgovarati s vama o tome, jer sam smatrala da bi trebalo da znate.”

Karolina je odahnula. Otkako ju je suprug napustio, ostavivši je samu sa Reljom, ona ga je sama odgajala. Oduvek je bio stidljiv i povučen. Nije bio nametljiv, a devojke nisu obraćale mnogo pažnje na njega zbog njegove sitnije građe. Karolina ga je s vremena na vreme, sasvim nežno, ispitivala o devojkama, ali nije insistirala na toj temi jer bi se Relja lako postideo.

„Mogu li da vam postavim nekoliko pitanja o Relji? Privatna, lična pitanja?”

Karolina je samo potvrdno klimnula glavom, nadajući se da će imati odgovore. „I molim te da budemo na „ti“, mislim da je to u redu sa obzirom na… okolnosti.“

„U redu, naravno. Dakle, sa li si razgovarala sa Reljom o seksu? Ili možda o masturbaciji? Znam da ti je ovo neprijatno, ali pomoći će mi da osmislim pravilan plan”, rekla je Suzana.

„Pa.. ne baš. Kupila sam mu knjigu o seksu kad je imao 16 ili 17 godina, ali otkako je njegov otac otišao, nisam bila sigurna da li bi trebalo da pokrenem tu temu s njim.“

„Biću i dalje veoma direktna, ako se osetiš neprijatno, reci mi.“

„Naravno…“

„Da li misliš da je Relja nevin?“

I dalje se crvenela. Dugo je razmišljala da li da prihvati njenu ponudu i prosto kaže da je previše neprijatno. Ali progutala je pljuvačku i shvatila da ne bi smela da beži od problema. „Nevin je.“

„Sigurna si u to?“

„Naravno. Već neko vreme smo samo ja i on i… da, definitivno sam sigurna da on nema iskustva sa devojkama.“

„Masturbiranje… redovno?“

„Ufff ja ne znam šta znači to – redovno.“

„Pa on ima 19 godina.. dakle svakodnevno je redovno.“

„Ali ja ne proveravam te stvari. Mislim, ima pokazatelja i… khm, dokaza da on masturbira ali koliko često, ja to ne mogu znati.

Suzana se naslonila na naslon stolice i nekoliko trenutaka gledala u plafon. Blago je klimnula glavom, kao da potvrđuje nešto samoj sebi, a zatim se nagnula napred i ponovo pogledala Karolinu koja je primetila drugačiji izraz na Suzaninom licu, samo što ovog puta taj izraz nije nestao kao prethodni put. „Evo šta mislim, na osnovu mog 10-godišnjeg iskustva u radu sa mladićima. Mislim da on koristi tvoje gaćice kao sredstvo za seksualno pražnjenje, ali i kao predmet seksualne fantazije.“

Karolina nije mogla da sakrije iznenađenje – usta su joj se širom otvorila. Zapravo, nije izlazila ni sa kim otkako je bivši otišao, pa je njeno znanje o seksu bilo prilično ograničeno. Njen bivši suprug bio joj je jedini seksualni partner, i to su pritom bile veoma retke situacije. Jedino što je Karolina uspela da kaže bilo je: „U redu, a šta bi onda trebalo da uradim?“

Suzana se osmehnula i nastavila: „Mislim da bi trebalo da delujemo kao tim. Tako ću moći da primenim svoje psihološko/pedagoško znanje i, možda, poslužim kao most između tebe i Relje. Verujem da će to olakšati komunikaciju i tebi i njemu. Ako to izvedemo kako treba, možemo se uveriti da je njegovo ponašanje prihvatljivo i da zbog toga neće trpeti nikakve emocionalne posledice. Sa druge strane, ako pogrešimo, to bi moglo dugoročno da mu naudi, a moglo bi i da ugrozi njegove šanse za uspeh na fakultetu, kasnije i u životu.“

Karolina je počela da klima glavom u znak slaganja. „Da, slažem se; to će svakako olakšati razgovor. Verovatno će biti lakše i Relji. Kada bismo to mogli da organizujemo?“

Suzana je odgovorila: „Matura je uskoro. Šta kažeš na to veče, kod tebe kod kuće? Tako ćete oboje biti u prijatnom i poznatom okruženju, on će biti opušteniji usled zabave i sve će biti mnogo bolje od formalnog razgovora u kancelariji.“

Karolina je uzdahnula. „Dobro, može. Recimo nekoliko sati svečanosti?“

Suzana se složila: „Zvuči dobro. U svakom slučaju, ne pominji to nikome, samo nas troje treba da znamo za taj razgovor jer.. nije baš praksa da pedagog dolazi kod učenika kući. Prosto, ponašaj se kao da se ništa nije dogodilo.”

Karolina je ponovo klimnula glavom dok je ustajala sa stolice. „U redu. Mada, to ne znači da neću mnogo razmišljati o tome.”

Suzana je ispratila Karolinu sve do ulaznih vrata škole, gde su se pozdravile. Karolina je polako vozila kući, dok joj je um još uvek pokušavao da shvati sliku koju je imala pred očima: njen sin, go, a na sebi ima njene gaćice. Kada je Karolina stigla kući i ušla unutra, Relja je bio u svojoj sobi.

„Bolje da to odmah obavim”, pomislila je Karolina i krenula ka njegovoj sobi. Relja je ležao na krevetu, okrenut licem nadole. Video je majku kako ulazi u sobu i seda pored njega na krevet. Karolina nije rekla ništa, već je pružila ruku i počela da mu mazi leđa ispod majice, nadajući se da će ga tako umiriti. Dok mu je mazila leđa širokim kružnim pokretima, Karolina je rekla: „Gospođica Vidić dolazi kod nas na dan mature. Pomoći će nam da razgovaramo o onome što ti se danas dogodilo. Da li je to u redu?”

Relja je samo klimnuo glavom u znak slaganja, polako se opuštajući pod majčinim dodirom. Bio je to najprijatniji fizički kontakt koji je imao u dugom vremenskom periodu. Mislim, naravno, on i majka su se često grlili, ali to je uvek bilo kratkotrajno. Relja je osećao snažnu psihološku ali i fizičku privlačnost prema svojoj majci. A i zašto ne bi? Bila je vitka, održala je dobru liniju, a uz to je bila i veoma lepa.

Kada je videla da Relja klima glavom, Karolina je pomerila ruku niže, prema donjem delu leđa, pri čemu joj je ruka, sasvim nenamerno, skliznula još malo niže. Prsti su joj završili ispod pojasa njegovih pantalona i zapeli za nešto elastično. „On još uvek nosi moje gaćice?”, zapitala se kada je jasno osetila čipku. „Posle svega što se danas desilo, još uvek ih nije skinuo?”

„Želiš da pričamo o tome ili?“

Ćutao je par minuta. „Ljuta si?“

„Ohh nisam dušo, znaš da nisam. Volim te najviše na svetu, znaš to, zar ne?“

„Znam mama. I ja tebe volim, najviše.“

„Oh dođi dragi.“ – podigao se tako da može da uđe u majčin zagrljaj. Njene grudi pritisnute o njegove prijale su mu, davale mu utehu i smiraj kao i uvek tokom odrastanja. Voleo je sve o njoj, njen miris, toplinu i mekoću, glatkost njene kože. Ona je bila njegov svet, a on njen. Ipak, Karolina se setila da ju je Suzana zamolila da ne pokreće dalje tu temu, pa je odlučila da prećuti i ne postavlja nikakva dodatna pitanja.

„Sigurna sam da je moj vredni momak gladan.“

„Umirem od gladi!“ – osmehnuo se.

„Pripremiću tvoje omiljeno – pasta sa četiri vrste sira, može?” Relja je prasnuo u smeh i izljubio svoju majku, zahvaljujući joj što je tako brižna.

Naredni dani su prolazili bez ikakvih drama. Karolina je sada mnogo pažljivije pregledala svoje gaćice, ne bi li primetila nešto što bi moglo da pomogne Suzani u njenom planu. Jedina stvar koju je primetila bila je ta da su, izgleda, nestajale njene *nošene* gaćice – na dan ili dva – dok čiste nisu dirane. Bila je zbunjena… ali ne i zabrinuta. „Srediće se to već nekako”, pomislila je. „Samo da dođe već taj dan pa da se sve vrati u normalu.

Kraj 1 dela