Dunja se probudila u mraku dok je zavijanje sirene za vazdušni napad dopiralo noćnim vazduhom. Skoro odmah ga je pratila protivavionska vatra iz grada udaljenog samo nekoliko kilometara. Njihov uspavani grad nije bio meta bombardera, ali je i dalje osećala nelagodu koja je dolazila sa svakim napadom.

Dunjin muž je već otišao na posao pa je krevet pored nje bio prazan. Patrolirao je ulicama, pazeći da niko ne zloupotrebljava nesreću koja ih je zadesila. Trebalo bi da bude ponosna na njega, znala je to. Ali ona ga je mrzela. Petnaest godina stariji od nje, on je bio neupućeni siledžija koji joj je zagorčao život.

Bila je naivna devetnaestogodišnja budala koja mu je dozvolila da je impresionira pre toliko godina, a još veća budala što je pristala da se uda za njega. Ta greška ju je uvukla u dvadeset godina truda bez uzvraćene ljubavi. Sada u trideset devetoj, osećala se kao vezana okovima za pijanog muža.

Jedina dobrota koja je izašla iz tih godina bio je Uroš. Njen zgodan, tih i ljubazan tada osamnaestogodišnji sin bio je jedino što joj je život činilo podnošljivim. Da nije bilo Uroša, otišla bi pre mnogo godina, ili bi možda čak učinila nešto zbog čega bi zažalila.

Kako su se zvuci bombi približavali, strah je počeo da raste. Tada joj je bio potreban. Dunja je žurno prešla kratko putovanje od svog kreveta do njegove sobe. Mogla je samo da razabere oblik njegovog obrisa u mrklom mraku sobe, prozori su bili prekriveni teškim zavesama koje su zadržale svetlo.

Još je spavao. Utehu je pronašla u načinu na koji je mogao tako lako da zaspi kroz buku, a činilo se da ga njegova nevinost i dobrota štite od straha od noći. Zastala je na samo nekoliko sekundi, a zatim nežno povukla posteljinu, nečujno se uvukla pored njega. Uroš se lagano promeškoljio dok ga je uvijala u naručje.

Ksd se probudio, pospano joj je uzvratio zagrljaj. Nisu govorili. Ovo je bio svet koji je bio njihov i samo njihov. Bilo je to skriveno mesto koje su delili u tajnoj tišini. Nisu osećali potrebu da to izraze rečima, a tama je uklonila svaku nespretnost koja bi se mogla pojaviti ako im se pogledi spoje u ovim trenucima.

Govorili su kroz nežnu pažnju koju su pokazivali jedno prema drugom dok su se dodirivali. Usta su im se instinktivno spojila. Dunja je želela da oseti toplu mekoću ljubavi. Znala je da će postepeno, kako se on bude sve više budio, njihov kontakt postati dublji. Svaki put kada su se spojili na ovaj način, bilo je to kao mala rekonstrukcija kako je to sve počelo. Zbijeni zajedno u uskom prostoru njegovog malog kreveta, štiteći jedno drugo od stvarnosti i straha.

Tih prvih noći bili su pritisnuti jedno na drugo. Dunja je u početku bila nervozna i zbunjena osećajem kako se on ukočio kao reakcija na njeno telo. Bila je nesigurna i uplašena, ali je na kraju, vremenom, dočekala uveravanje njegovog uzbuđenja u njenom fizičkom prisustvu. Prvi put kada su se poljubili ostavio ju je paralizovanu razornom spoznajom da ga želi seksualno. Prvi put kada su se intimno dodirnuli izazvao je potrebu koja je bila neosporna.

Prvi put kada je vodila ljubav s njim shvatila je da je on jedina osoba koja joj je zaista bila važna. Oduzela mu je nevinost. Nije osećala stid, samo osećaj zadovoljstva što je konačno pronašla nešto što je važno. Sada, dok su se milovali u svom noćnom ritualu, buka iznad njih se pojačavala.

Ležali su jedno pored drugog. Njen jezik je pronašao njegov i osetila je njegov dodir dok je polako povukao ruku preko zadnje strane njenih butina, prevlačeći pamuk njene spavaćice preko njene kože. Njena ruka se pomerila nadole da ga dodirne, gurnuvši je u pojas njegove pidžame. Njeni prsti su lagano plesali preko vrha njegovog penisa i iz njega je iscurila pre-sperma.

Dunja se lagano pomerila da izvrši lagani pritisak na njegovo telo tako da je legao na leđa. Dok je to činila, odvojila je svoja usta od njegovih i nanela samo najmanji deo svojih usana na njegovu bradu, a zatim na njegov vrat. Istovremeno, kružila je rukom oko njegovog tvrdog kurca.

Uroš je zatvorio oči i naslonio glavu na jastuk, uživajući u slatkoći osećaja dok je majka počela da mu drka kurac. Gotovo neprimetno podizanje i spuštanje njegovih kukova kao odgovor na njeno milovanje bilo je nešto što je obožavala. Bilo joj je dragoceno saznanje da je on pozdravio ovaj kontakt i da mu je njen dodir prijao.

Volela ga je potpuno i želela je da mu pruži celinu sebe i kao majke i kao ljubavnice. Hladnoća negrejane sobe i buka iznad njih su zaboravljeni dok je pomeranje Dunjinog tela nadole odgurivalo čaršave od njega. Zatvorila je oči dok je ustima prekrila njegov kurac i počela ga nežno sisati.

Dunja je mrzela da ovo radi sa svojim mužem jer je bio pohlepan i grub, hvatao je za kosu i gurao je na sebe. Bilo je okrutno i bez ljubavi. Ali sa Urošom je to bio čin topline koji je označavao nežnost između njih. Uživala je u osećanju njegovog zadovoljstva koje joj je nabujalo u ustima i volela je osećaj da deli nešto tako intenzivno sa njim.

Dunja je bila pažljiva i spora dok je radila ustima napred-nazad. Udisala je njegov slatki miris dok je sisala. Povremeno ga je puštala iz usta i dozvoljavala da se vrelina njegovog uzbuđenja malo slegne. Dok je to činila, tanka linija pre-sperme visila je između njihovih tela poput svilene niti paukove mreže.

Svaki put kada bi vratila usta, prvo je koristila usne i jezik da ga očisti, oboje očarani osećajem ovog kontakta. Bila je svesna sopstvene vlažnosti kada je počela da se širi između njenih nogu, Dunjino telo joj je govorilo da želi i treba da ga ima u sebi. Podigla se od njega, oslonjena na kolena dok je on ležao pored nje, a ona je navukla spavaćicu gore i preko glave. Danju bi Dunja bila previše samosvesna da mu dozvoli da je vidi golu, previše se stideći mršavosti njenog tela i blede kože.

Ponovo ga je dodirnula, ovog puta dok je prelazila preko njega i opkoljavala ga. On se trgnuo od izuzetnog zadovoljstva dok ga je vodila unutra. Osećaj penisa njenog sina koji ulazi u nju bio je prelep. Jedva je mogla da razazna njegovo lice dok ga je gledala kroz tamu, ali svaki nerv u njenom telu je vibrirao od neverovatne frekvencije ovog osećaja.

Odmarali su se samo na trenutak, dozvoljavajući sebi da prilagode svoja čula pre nego što su počeli da se kreću. Ništa drugo nije bilo važno u ovim trenucima. Brutalnost života kao da je isparila. Za Dunju, ništa se ne može meriti sa ovim. Ponekad, kada je pomislila šta su postali, plašila se da svojom pohlepom uništava nešto krhko. Ali, kako je sada osetila da njen sin prodire u nju, znala je u svom srcu da je to nešto što ju je upotpunilo.

Emocionalni i fizički talas koji je doživela dok su vodili ljubav mogao je proizaći samo iz ovoga. Ništa drugo nije bilo važno. Jahala je svog sina kao ljubavnica svog ljubavnika. Duboki potisak penisa njenog sina presecao ju je svakim pokretom. Uroševo disanje se ubrzavalo u skladu sa njihovim pokretima. Naslonila je ruke na njegove grudi dok ga je jahala i tucala. Saznanje da uživa u njenom osećaju pojačalo je mračno mentalno uzbuđenje njihovog incesta koliko i fizički osećaj.

Njen orgazam je bio brz i pohlepan. Čujno je dahtala i telo joj se treslo dok ju je vrhunac obuzeo. Pratio ju je skoro odmah. Dunja je zadrhtala dok je njegova sperma prskala i širila se duboko u njenoj utrobi. Tih nekoliko sekundi u kojima se njihovo međusobno oslobađanje preklapalo, Dunja je najviše cenila. To je bilo vreme kada joj se njeno dete vratilo.

Posle toga su se držali. Buka je sada utihnula. Uroš je počivao u njenim rukama. Uskoro bi se vratila u svoj krevet, ostavljajući ga da mirno spava dok jutro ne dođe i njihov svakodnevni život se nastavi. Zatvorila je oči, želeći da uživa u ovim poslednjim trenucima bliskosti sa njim.

Ljudi su bili previše zabrinuti zbog očajničke borbe za opstanak da bi ikada doveli u pitanje šta se zaista dogodilo. Svakih nekoliko dana još jedna tragedija pogodila je zajednicu zahvaljujući mržnji i bolu koji je došao sa ratom. Ljudi su brzo zaboravili jedan gubitak i fokusirali se na sledeći. To što je žena mlada ostala udovica i ostavljena samo sa sinom tinejdžerom radi utehe i podrške bledelo je u beznačajnost u poređenju sa drugim tragedijama.

Susedi su o tome pričali jedan dan, ništa duže od toga. Njen muž je izgubio oslonac na stepenicama i pao unazad. Vraćajući se kući u zamračenju i spotičući se o neosvetljeno stepenište u neosvetljenoj kući. Bila je to strašna nesreća.

Ljudi su pričali o tome, a onda su prešli da pričaju o nečem drugom. Jadni Frank, tako fin čovek. Pristojan, vredan i sve.

Dunja i Uroš nikada nisu morali da razgovaraju o tome. Nisu morali ni sa kim da pričaju o svađi, nasilju i borbi koja je usledila kobne noći kada ih je pronašao zajedno, i kada je „nesrećno“ pao niz stepenice.

Imali su jedno drugo. To je bilo sve što je bilo važno.

KRAJ!