Na sebi je imala najuže farmerke koje je Ivan ikada video, otkrivajući svaki centimetar njenog slasnog dupeta i oblikovanih nogu. Imala je gotovo prozirni beli gornji deo s dubokim izrezom. Ivan je mogao da vidi njene velike debele bradavice kako se trljaju o tkaninu. Renata mu se samo nasmejala i izašla iz spavaće sobe.

Ivanov penis ponovo je bio polu tvrd. Odmahnuo je glavom i ušao u kupatilo. Ivan je oprao zube, obukao se i takođe sišao dole. Kad je stigao tamo, osetio je miris pečenja koji je Renata imala u rerni. Odlično se snalazila u kujni. Opet se igrala sa decom.

Šta da radi? Da li ga je zaista volela? Da li će napustiti ženu? Šta će biti sa decom? Bila je premlada za njega! Upravo tada je neko zakucao na ulazna vrata. Ivan se iznenadio kad je otvorio i ugledao svoju sestru.

„Ovaj … Zdravo“, rekao je Ivan, očigledno iznenađen.

„Hej Ivane“, rekla je. „Pa, hoćeš li me pustiti unutra?“ Naravno da ne, pomislio je Ivan u sebi. Njegova jedva legalna ljubavnica je vani i igra se sa decom, a ona želi da uđe? Umesto toga, Ivan je jednostavno rekao, „da“.

Ivanova sestra Vesna bila je nekoliko godina mlađa od Ivana i živela je nekoliko stotina kilometara od njega.

„Šta ti radiš ovde?“ – pitao je, tek sad primetivši da je sa sobom imala kofer.

“Zar se ne sećaš?” Uzdahnula je i zagledala se u njega. „Rekla sam ti da idem na spisateljski sajam i da ću ostati do nedelje uveče. Nemoj mi reći da si zaboravio?“

„Ja … ne … mislim da. Zaboravio sam.“

„Gde je Keti?“

„Pa to je deo problema. Njena sestra je bila u bolnici i otišla je da joj pomogne na nekoliko dana. Ovde su stvari pomalo lude, posebno sa poslom. Nije bitno. Uvek si dobrodošla i uvek imamo mesta za tebe “.

„Pa, to mnogo objašnjava“, rekla je Vesna smejući se. „Kuvaš li? Nešto divno miriše.“

„Pa, ne baš tako“, rekao je Ivan, zgrabio Vesnin kofer i postavio ga blizu stepenica. „Da li se sećaš Renate, naše bebisiterke?“

„Ovde je? Kuva?“

„Da. Sve je to bila Ketina ideja.“

„Naravno“, odgovori Vesna. „Zanimljivo…“

Između Ivanove sestre i njegove žene nije postojala preterana ljubav.

„Izađi i pozdravi decu“, rekao je Ivan, vodeći Vesnu do zadnjeg dela kuće. Čim su deca ugledala Ivanovu sestru, dotrčala su iz dvorišta.

„Zdravo tetka Vesna!“ rekli su uglas, gušeći je u zagrljajima i poljupcima.

„Zdravo“, rekla je Renata stidljivo, stojeći na vratima.

„Zdravo, Renata“, rekla je Vesna, izvijajući obrve, očigledno šokirana Renatinim jedva pokrivenim grudima.

„Sećaš li me se od prije nekoliko godina? Promenila si se.“

„Hvala vam“, odgovorila je Renata. „Sećam vas se.“

U ovom trenutku deca su istrčala napolje da završe pitu od blata i Renata je požurila iza njih.

„Ivane, moramo da razgovaramo“, rekla je Vesna ljutito. „Izgleda kao drolja neka… i to pred decom.“

„Radio sam gore i upravo sada sišao. Nisam imao pojma“, branio se. Njegov sopstveni bes je porastao; ili je to bila krivica?

„U redu … Isuse, žao mi je“, rekla je Vesna stavljajući ruku na ruku svog brata. „Duga je bila vožnja i pomalo sam mrzovoljna. Bila sam malo šokirana. Znam da se tako oblače devojke ovih dana. Možeš li joj reći da promeni majicu?“

„Naravno“, odgovorio je Ivan. „Zašto ne odeš gore i osvežiš se. Renata je nameravala da ostane u gostinskoj sobi, ali sad si ti tu. Neće joj smetati da spava na kauču.“

Vesna je samo klimnula glavom i odnela torbe gore. Ivan je pozvao Renatu, i reko joj je da ide gore da se presvuče i odnese svoje stvari iz gostinske sobe.

„To je bilo lako“, rekao je u sebi.

Ivan i Vesna su ostatak popodneva proveli pričajući i igrajući se sa decom dok je Renata spremala večeru.

„To je kao da imaš sopstvenu kućnu pomoćnicu“, rekla je Vesna dok je Renata iz kuhinje zvala da je večera spremna. Ivan se nasmešio. Bilo je mnogo više od toga.

Večera je bila odlična i Vesna je počela da se prihvata Renatu. Obe su zajedno počistile posle večere. Zapravo su se dobro zabavljale tamo, šaleći se. Ivan je pomislio da je lepo čuti zvuk prijateljskog smeha koji izlazi iz kuhinje za promenu.

Kada je bilo vreme za počinak, Vesna se izvinila što je uzela gostinsku sobu i ponudila je Renati.

„Ne, hvala Vesna“, odgovorila je Renata. „Ovi kauči su veoma udobni. Verovatno ću spavati bolje od vas.“ Ivan se iskreno tome nadao. Znao je da joj neće moći odoleti ako se večeras ušunja u njegovu sobu.

Još uvek nije znao šta će učiniti? Samo odjebati Renatu i naći drugu bebisiterku? Da li bi ćutala? Da li je Ivan uopšte to želeo?

Ivan se probudio usred noći sa masivnom erekcijom. Probudio se naravno usred noći sa Renatom na sebi.

„Renata! Šta to radiš? Moja sestra je u susednoj sobi!“ Renata je odgovorila tako što je uzela pola kite u usta i zavrtela jezik oko njeg. Ubrzo je klecala glavom gore-dole po njegovom penisu, ispuštajući vlažne zvukove.

Ivan nije mogao da protestuje. Osećaj je bio predobar, a zvukovi njenog neurednog su ga odševljavali. Renati je pljuvačka tekla niz bradu.

„Nedostajao si mi danas. Osećala sam se kao da moramo da držimo u tajnosti našu vezu sa tvojom sestrom ovde.“

„Uhhh… pa ali… i moramo..“, rekao je Ivan dok je Renata skidala svoju majicu puštajući sise na slobodu.

„O Bože.“ Renata je ustala na krevet i potom legla raširivši noge.

„Nikad mi u životu ništa nije trebalo toliko koliko mi ti trebaš. Htela sam da te zamolim da vodiš ljubav sa mnom, ali sve što stvarno želim jeste da me žestoko pojebeš!”

„Ja … Vesna je … ti …“ zamucao je Ivan. Njegov je penis bio nemoguće tvrd. Renata je ubacila prst u picu i počela se igrati s njom.

„Ovo treba da bude tvoj kurac, ljubavniče. Tvoj penis je mnogo deblji i duži od mog prsta i napuniće me semenom… doneće mi tvoju bebu…“

Uprkos borbi sa sobom, puzao je preko Renate, stišćući jednu od njenih punašnih sisa dok je ona nastavila da se jbe prstima.

Da li je upravo spomenula bebu? Napunio je njenu picu svojim semenom prošle noći. Nije se potrudio ni da je pita da li je na tableti. Šta ako je zatrudnela? Ovo je bila noćna mora. Ona je bila njegova lična kurva iz Vavilona i on je bio nemoćan da se zaustavi.

„Molim te“, promuklo je šapnula Renata. „Budi moj i jebi me.“

„Ja sam tvoj jebač..“, rekao je Ivan i zabio se u nju.

Renata je stenjala i hvatala Ivana za dupe, nudeći mu se dublje. Renata je bila tako uska, topla i mokra. U tom trenutku je znao da je se nikada neće odreći. Oboje su bili u transu i nijedno od njih nije primetilo Vesnu kako sve gleda sa vrata.

Renata je te noći spavala sa Ivanom, trudeći se samo da se obuče kad mu se budilnik uključio za posao. Odvojila je vreme navlačeći pidžamu i izlazeći iz njegove sobe. Kada je Ivan završio oblačenje, napustio je sobu i naleteo pravo na Vesnu.

“Ivane … moramo da razgovaramo.”

„Šta ima? Još nisam popio kafu, pa nemoj da previše komplikuješ.“

„O, ovo će biti lako i brzo“, rekla je Vesna, izgledajući kao da će na njega navući sav bes sveta.

„Ok, privukla si mi pažnju.“

„Znam da je Renata spavala s tobom sinoć.“

„Spavala sa mnom?“

„Ne teraj me da to izgovorim. Proklet bio!“

„Ja …“

„Videla sam kako ste se sinoć… Eto! Razumeš li?“

Ivan je prošao pored svoje sestre i krenuo niz stepenice u kuhinju. Renata i deca su sedeli tamo i jeli. Stajao je tamo minutu, shvatajući da će njegova maštarija uskoro biti gotova. Renata je ustala čim je ugledala Ivana kako ulazi u kuhinju i prišla aparatu za kafu. Vesna je krenula za Ivanom u kuhinju pa su se ona i Renata zajednički pogledale.

Pogled je jasno rekao da ovde više nema tajni. Obe su se okrenule i pogledale Ivana.

„Idite da završite svoj film, momci“, rekla je Renata deci. Oboje su poleteli u porodičnu sobu, a ostali su samo odrasli.

“Ivane?” Pitala je Renata.

„Ivane“, reče Vesna.

Ivan se počeo znojiti. Hteo je da se uvuče u rupu. Upravo su trenuci poput ovog definisali ko je zapravo pravi čovek. Nije želeo da bude mala kukavica koja je varala i lagala. Ivan je prišao Renati i povukao je prema sebi. Njene masivne grudi stisnule su se između njih, dok ju je gledao u oči.

„Volim te“, rekao je i strastveno je poljubio. Uzvratila mu je poljubac, obavijajući ga rukama. Odmaknuli su se, držeći se za ruke i pogledali prema Vesni.

„Pa, pretpostavljam da je to to.“, rekla je Vesna. „Šta sad?“

„Pretpostavljam da je bolje da pozovem Keti.“

„Biće besna“, rekla je Vesna.

„Mislim da ne. Ona može imati kuću. Decu čak nešto i ne voli.“

„Malo si pojednostavio ce problem“, rekla je Vesna. “Život je komplikovaniji od toga …“

Ivan ju je prekinuo. „Sad sve tako jasno vidim. Dosadilo mi je da radim sve pogrešno i udaram glavom o zid. Moram obaviti nekoliko telefonskih poziva.“

Ivan je zatekao Vesnu i Renatu kako zajedno piju kafu u dnevnoj sobi. Prišao je Renati i poljubio je, sedeći pored nje. Rastopila se uz njega, širom otvorenih očiju.

„Pa?“ Pitala je Vesna.

„Rekao sam joj da je napuštam i da vodim decu. Rekao sam joj da može dobiti kuću i da će moj advokat biti u kontaktu sa njenim. Jednom u životu, nije imala mnogo toga da kaže. Pitala je ko će gledati decu, a ja sam joj rekao da će Renata. Nije rekla više išta, osim što je želela da sve moje stvari nestanu dok se vrati kući. “

„Gde ćeš otići?“ Pitala je Renata.

„To je pogrešno pitanje Renata“, rekao je Ivan, uhvativši joj obe ruke i gledajući je u oči.

„Ja… ja… ne mogu … Ne znam ni kako da pitam ono što želim“, rekla je.

Suze su joj tekle niz lice.

„Upravo sam iznajmio jedan stančić u centru. Useljavaš se kod mene.“

„Oh, Ivane..“, rekla je srušivši se na njega.

„Da ostanem i pomognem ti da se spakuješ?“ – pitala je Vesna.

„Molim te“, rekli su Ivan i Renata uglas.

Ivan i njegova prsata mala bebisiterka nastavili su i dalje da rade na njihovoj bebi.

KRAJ