Stiglo je saopštenje da će se kapija za let za Mumbaj zatvoriti za 5 minuta i bila sam u panici jer sam izgubila pojam o vremenu tražeći šta da čitam za dugi let. Morala sam da požurim da se ukrcam u avion. Moja torba i kofer su lepršali svuda dok sam trčala. Stigla sam nekoliko trenutaka pre ulaska, jer su stjuardese bile spremne da zatvore i spreme let. Videli su me u poslednjem trenutku, stali i sačekali me.

Mogla sam samo da zamislim prizor koji sam pružila jer mi je kosa bila raščupana od torbi koje su letele okolo dok sam trčala. Obično sam izgledala mnogo elegantnije. Stigla sam u avion i prošetala niz prolaz do svog sedišta. Našla sam svoje mesto, osoblje mi je pomoglo da sklonim prtljag. Moje sedište je bilo pored ležerno odevenog gospodina koji je prelistavao onaj avionski časopis.

Ljubazno sam rekla „Zdravo“ i klimnula glavom dok sam sedala.

On mi je uzvratio predstavljajući se: „Zdravo. Ja sam Jovan.“

„Ja sam Milena, drago mi je.“

„Prvi put idem u Indiju i osećam se nedovoljno spremno.“

„Verujte mi, nikada niste dovoljno spremni za putovanje u Indiju.“ – rekla sam i osmehnula se, pre nego sam upitala nešto što uvek pitam: „Smetalo bi vam da budem pored prozora?“

„Nikakav problem.“ Rekao je ležerno i svidelo mi se što nije pravio galamu oko mog zahteva. Prešla sam do sedišta pored prozora i osetila sam kako se opuštam jer sam mogla da vidim kroz prozor. Koliko god letela i putovala, mesta pored prolaza su mi uvek bila neprijatna. Smestili smo se za let, a Jovan je izgledao pomalo nervozno kao da mu je prvi put da leti.

Nisam htela to da pominjem da mu ne bi bilo neugodno. Čitao je časopis dok je avion poletao. Nešto u vezi sa njim me je zaintrigiralo i očešala sam ga laktom da bih privukla njegovu pažnju: „Nadam se da vam ne smeta što pitam. Zašto letite u Indiju?“

Osmehnuo mi se i rekao: „Pa, iako možda nije očigledno, ali moj tata je bio Indijski student u Beogradu. Tu je upoznao moju majku i tako sam se rodio ja. Tako da postoji ogromna familija sa tatine strane koje nikada nisam upoznao. Odlagao sam to godinama i godinama.“

„Šta te je sada navelo da ih sada posetiš?“

Izgledao je pomalo nervozno dok je govorio: „Ženim se.“

Bila sam zbunjena: „Šta je sramotno u vezi braka?“

„Nije sam brak. Ali… pa… to je dogovoreni brak. Čitava ta ideja mi je prilično sramotna. Za svojih 40 godina nisam uspeo da se snađem i pronađem ženu za sebe, pa su eto reagovali familijarno, skupili se i našli mi ženu. Patetično, zar ne?“

Prasnula sam u smeh: „Izvini, izvini… Ne smejem se tebi, zaista… mislim, ja poznajem njihovu kulturu, znam sve o dogovorenim brakovima. Samo sam po tvom izrazu lica mislila da imaš neku veliku tajnu. Mnogi ljudi imaju dogovoreni brak.“

„Samo me je sramota zbog toga. Zvučim kao gubitnik. To je neki njihov fazon, neka vrsta zaveta. Otac mi je rekao – imaš vremena do 40-te godine, posle mi nastupamo. Želim naslednika – citiram. Napunio sam prošle subote, i eto me…“

„Čekaj, prošle subote ti je bio rođendan??“

„Jeste. Zašto?“

„Pa i meni je bio! Napunila 40!“ – kikotala sam se.

Počeo je da se smeje: „Zajebavaš me. Izgledaš kao da imaš 30. Ne igraj se sa mnom, ne možeš biti starija od 30.“

Kompliment me je izbacio iz ravnoteže i ostala sam bez reči: „Pa jesam. Možda je čudna slučajnost što oboje živimo u istom gradu i delimo isti rođendan, a nikada se nismo sreli do danas.“

„Nisam previše društven, a ti deluješ kao neko ko ipak ima drugačiji krug prijatelja.“

„Život je čudo.“ – rekla sam tiho.

**

Krenula sam da dremam kada sam osetila gurkanje: „Hej Milena, mogu li te nešto pitati?“

„Da, naravno.“

Bio je zamišljen: „Kako je tvoj muž? Kakva je vaša veza? Nadam se da ti ne smeta što pitam. Samo sam nervozan. Nisam baš ni imao neke duge veze i to. Imao sam samo kratke neuspešne vezice.“

„Obično ne pričam o tome. Ali mi smo stranci u avionu, tako da pretpostavljam da nemam čega da se plašim.“ Zastala sam na trenutak pokušavajući da smislim najbolji način da objasnim. „Pazi, na neki način smo slični. Upoznala nas je moja tetka. Bio je neki koktel, moja tetka je vrhunski psiholog znaš. Do tada sam se i ja fokusirala na karijeru i izlazila sam samo sa nekoliko momaka, ali ništa dugoročno ili ozbiljno. Nikada nisam bila romantik u srcu, ali sam se odvažila na brak jer sam osećala pritisak.“

„Pritisak roditelja?“

„Slično kao i ti, manje ali slično. Naravno, razveli smo se u roku od 6 meseci. Nisam primer srećnog braka.“

Bio je pomalo zaprepašćen i šokiran. „Žao mi je što to čujem. Imao sam nekoliko veza u prošlosti, ali nikada nisam osetio taj osećaj ‘Vau, zaljubljen sam’, a onda su moji roditelji doneli odluku umesto mene. Uvek kažu da se zaljubljivanje uči kroz brak.“

Uvek me rastuži kada pričam o svom neuspelom braku, ali on me je nasmejao na svoj naivan način: „Mislim da svi roditelji dobijaju isti priručnik, odakle god da su. I meni su rekli iste reči, ali nikada nisam verovala u ljubav. Moj muž je naučio da voli posle braka, ali ne mene. Imao je aferu sa svojom koleginicom.“

Bio je šokiran i instinktivno me je uhvatio za ruku: „Ne mogu da verujem da je to uradio. To je moralo biti užasno.“

Osećala sam tugu dok sam razmišljala o tome, ali sam se vratila u stvarnost: „Mislim da tvoja buduća žena neće biti srećna što držiš stranca za ruku.“

Nije me pustio: „Tehnički, ako ne računamo pozive i poruke, proveo sam više vremena sa tobom nego sa svojom budućom ženom. Ljudski je osećati empatiju iako smo stranci.“

Način na koji me je pogledao u tom trenutku prožeo me je jezom i nisam želela da me pusti, ali mi je takođe bilo potrebno da me pusti u isto vreme. Tada je stjuard rekao: „Ako imamo lekare u avionu, molim vas, dođite u prednji deo aviona.“

U tom trenutku me je pustio i rekao: „Izvini, moram da idem.“

Da li je on bio doktor? Po načinu na koji je bio obučen i njegovoj raspuštenoj kosi i celoj priči o anti-društvenoj osobi, pomislila sam da je neki IT tip, bumer ili hipster. Otišao je a ja sam ostala u čudu. Srećom, ubrzo sam uspela zadremati.

**

Probudila sam se iz sna malo kasnije kada se vratio na svoje mesto: „Izvini ako sam te probudio. Nastavi, slobodno.“

Bilo je nešto u vezi njega zbog čega nisam želela ništa drugo da radim osim da razgovaram sa njim: „Gde si otišao?“

„Izvini što sam otišao u žurbi. Imali su hitnu situaciju. Ali sada imaš moju punu pažnju.“

„Dakle, ti si doktor. Nikada ne bih pogodila.“

„Sada znaš šta radim. Čime se ti baviš?“

Mrzela sam da pričam o svom poslu: „Ja sam advokat. Posebna vrsta advokata. Uglavnom moja firma je tehnički smeštena u Indiji, radim civilne slučajeve… bla bla bla…“

Oboje smo se nasmejali. Bili smo na sličnom nivou u pogledu naših misli i naš humor se dobro slagao. Pitala sam ga iz radoznalosti: „Zašto nikada nisi pomislio da se oženiš jednom od svojih bivših devojaka?“

Na trenutak se zamislio pre nego što je rekao: „Nikada ne bih bio ovoliko iskren, ali mi smo stranci u avionu, kao što si rekla, i pretpostavljam da je lakše jednostavno se otvoriti. Veze su uvek bile nezgodna stvar za mene. Čak i posle tek jednog sastanka, osećao bih anksioznost. Morate da se zabavljate, pa se uselite, a onda kada ste spremni, oženite se. Ja jednostavno nikada nisam stigao do toga.“

U očima je imao tu mirnu iskrenost: „Kad smo već iskreni, počeću od početka i ispričaću ti. Tijana.“

„Tijana?“

„Da, simpatija iz srednje škole. Zabavljali smo se u završnoj godini. Bila je devojka mojih snova, ali ja sam bio pun hormona i nijednoj emociji u tim godinama se ne može verovati. Zabavljali smo se i ona je bila moja prva, ali onda sam krenuo na studije u Novi Sad, bio sam previše nezreo za vezu na daljinu, iako nas je delilo manje od sto kilometara.“

„Da li misliš da je gajila jača osećanja prema tebi?“

Delovao je nesigurno: „Nisam siguran. Mislim da je to bila srednjoškolska simpatija. Mislim da se udala pre nekoliko godina. Moja sledeća veza bila je na fakultetu. Marijana. Bili smo prilično ozbiljni, bar sam tako mislio. Ali delovalo je da je to za nju bila samo fakultetska stvar. Io sam joj prvi i to. Nikada nismo zaista otišli dalje od ideje da se zabavljamo.“

„Bili ste stariji, zreliji, u dvadesetima… Pa reci mi zašto nije uspelo? Šta je pošlo po zlu?“

Shvatio je da mu neću dozvoliti da se izvuče sa lakim odgovorima. To je bio advokat u meni. „Pretpostavljam da je bilo udobno. Oboje smo studirali zajedno. Imali smo sličan krug prijatelja i imali smo naš mali „svet“. Nikada nismo razmenli: ‘Volim te’, uvek je bilo ono „volim te“ bez emocija, i nikada nismo zaista vodili dubok razgovor.“

Duboko je udahnuo, a zatim rekao: „Vau. Nikada ranije nisam tako duboko razmišljao o nečemu. Natera te da razmišljaš.“

„Šta se desilo posle nje? Jesi li odustao?“

„Pa, ne baš. Imao sam nekoliko kratkoročnih veza, a onda sam na kraju izlazio sa Anđelom šest meseci. Ali nikada nije prošlo početne faze i nije bilo ništa ozbiljno.“ Bio je iskren, mislim stvarno iskren.

„Mora da si bio zaljubljen u bar jednu?“

„Ako ću biti iskren, mislim da čak ni ne verujem u ljubav. Mislim, recimo to ovako, zaljubljenost u srednjoj školi su samo hormoni. Previše si mlad da bi bilo šta razumeo. Kasnije, nedovoljno iživljeni. A sa Anđelom je to bio samo čist seks i nije bilo veze osim fizičke.“

„Izlazili ste šest meseci. Kako je to samo seks svih šest meseci?“

„Dozvoli mi da objasnim. Upoznali smo se na nekoj naučnoj konferenciji. Bila je starija od mene i zrelija. Jedne večeri bili smo pijani i bilo je to dosadno popodne. U svakom slučaju, jedno je dovelo do drugog i završili smo u njenoj sobi. Sastajali bismo se nasumičnim danima 3 do 4 puta mesečno. Uvek je to bilo u hotelskim sobama i samo smo imali seks ceo dan. Tek kasnije sam shvatio da je udata i da ima dvoje dece.“

„Hej, prećutao si to! Mislila sam da si iskren.“

„Znam, izvini. Neće se ponoviti.“

„Udata a… znaš, sad kad razmislim, ni ja nikada nisam verovala u ljubav. Ja sam advokat i specijalizovana sam, između ostalog, i za razvode, tako da znam da nema prave ljubavi kada dođe do kraja. Slično tebi, moj prvi dečko je bio u srednjoj školi. Nevino, bioskop, odlasci na sladoled. Bila sam nevina dugo vremena. Bilo je to na fakultetu kada sam imala svog prvog pravog dečka. Bio je crnac.“

„Zezaš me?“

„Ne zezam. Student iz Italije, afričkog porekla. Bila sam zacopana! Ali to su bili samo hormoni i nasela sam na njegove gluposti. Tek kasnije sam saznala da me vara sa pola fakulteta. Onda sam se zabavljala sa Milošem, oko godinu dana. Bio je “profesionalac“ i dobro smo se slagali na papiru, ali se onda napio na nekom venčanju i smuvali su se i rekao je da je to ljubav njegovog života. To je bila moja poslednja prava veza pre braka, jer sam se zanela karijerom.“

„Ma bilo je tu još nekoliko njih, siguran sam.“

„Nisi ni ti bio do kraja iskren ka meni.“ – gurnula sam ga laktom. „Znaš li šta je ludo? Naši životi su toliko slični. Sledili smo sličan put u našim životima.“ Nagnula sam glavu na stranu. „Pa, nadajmo se da tvoj brak neće krenuti istim putem.“

„Tvoj smisao za humor je sjajan.“ – zakikotao se.

„Mislim da je ljubav nešto što ljudi kažu da bi opravdali ostanak u lošoj vezi ili da bi nekoga usrećili. Ali svi smo sebična bića motivisana drugim željama.“

Pogledao me je pomalo iznenađeno. „Ponekad si zaista iskrena. Sviđa mi se… voleo bih da je više ljudi poput tebe. Ne mogu reći da li je ljubav stvarna, ali znam da je nikada nisam osetio. Dakle, možda si u pravu. Osvrćem se na svoje veze i nikada nije bilo tog trenutka kada sam osetio da možemo žrtvovati svoju sebičnu prirodu. Ali da li bi se ponovo udala?“

Postavljao mi je pitanja koja su duboko dirala, ali sam se osećala primorano da odgovorim. Prvi put u životu sam bila tako otvorena o sebi sa nekim: „Razmišljala sam o tome. Moji roditelji to često pominju. Znam kako ljudi govore o meni. Doživljavaju me kao neku vrstu raspuštenice jer sam razvedena. Zato ne želim ponovo da se dovedem u takvu poziciju gde se otvaram za osudu drugih.“

Činilo se da me je razumeo kada je rekao: „Ne želiš ponovo da budeš ranjiva.“

Bila je istina i plašila sam se da ću ponovo biti razočarana na način na koji sam to činila u prošlosti. Naslonila sam se u želji da malo odmorim. Primetio je to i nije me više dirao i budio. Bilo je vreme da se prespava narednih nekoliko sati.

Kraj 1 dela