Ovo je Naš tek Prvi Put 2. Deo

Nevena nikome nije rekla za prvi put kad je razgovarala sa njim, osim Marije. Jedne noći, par dana nakon što je počela novi posao, mislila je da je sama u trpezariji i zaplakala je jer nije mislila da može da se nosi sa novim poslom. Pozvao ju je u svoju kancelariju, razgovarali su, dao joj je maramicu i slušao je.

U to vreme, Marija je rekla da bude oprezna jer je bio stariji od njenog oca, iako ona zaista nije znala koliko ima godina, a on je bio tada i oženjen, iako nesrećno. Rekla je Mariji da se ne brine, da je potpuno u pravu za njega, rekla je sebi da ne postoji emotivna veza među njima, ali gledajući unazad trebalo je da vidi znakove.

Svidelo joj se što je nije osuđivao, samo je slušao. Kao i većinu njegovih postupaka, tek kasnije je zaista počela ceniti njegovu brigu za nju. Te noći firma je bila zatvorena i oni su ostali i razgovarali skoro dva sata. Prvi put je sve emocije odala potpunom strancu. Ponudio je pomoć, ako je htela, i od te noći pa nadalje, kad god bi zaglavila, dolazila je i razgovarala sa njim, on bi je ohrabrio, ispitivao šta misli da treba da uradi, osnažio bi je da donosi odluke i pokazao joj da ima poverenja u nju. Što je najvažnije, rekao joj je da zaslužuje da bude srećna.

Nedeljama i mesecima koji su usledili, počela je da biva sve bolja i bolja na poslu. Marija je pomogla koliko je mogla, ali kad bi pogledala unazad, shvatila bi da joj je njegova podrška zaista pomogla da se poboljša.

Već mesec dana nakon tog razgovora, odlučila je da želi da se vrati u formu i da se bolje brine o sebi. Prestala je da puši, što je počela kada je bivši otišao. U početku izgleda da joga i vežbe nisu pomagali, ali on je bio tu kada je htela da odustane i nagovorio je da ostane pri tome. Predložio joj je da pođe sa njim.

Prvi put je bila nervozna i zabrinuta zbog tračeva ako ih neko vidi kako trče zajedno. Nikada nije bio zabrinut, nije ga bilo briga za tračeve, rekao je da su samo vežbali i razgovarali, to je bila terapija. Uvek je trčao korak -dva iza nje, rekao je da voli da gleda kako njen repić kose odskače od trčanja.

Zatekla se kako se češće smeška i oseća se mnogo bolje u vezi sebe. Trčali bi oko 4-5 km najmanje dva puta nedeljno. Ponekad nije mogla a da ne primeti ispupčenje u njegovim kratkim uskim šorcevima, preplanule mišićave noge i njegovo jako zategnuto dupe.

Nakon nekoliko meseci vežbanja i trčanja, izgledala je bolje, ali nešto je nedostajalo. Pre samo nedelju dana, Marija je pitala da li će ponovo početi da ide na sastanke i pitala je ima li nekoga za koga je bila zainteresovana.

U to vreme, možda zato što nije mogla da vidi šta je ispred nje, nikada šefa nije smatrala (niti bilo koga drugog) za potencijalni dejt, ali Marija je predložila momka koji joj je preporučio jedan od njenih prijatelja, Milana.

Milan je bio zgodan, vrlo fin, a Marija ih je spojila. Plan je bio večera i bioskop. Bila je uzbuđena, volela je filmove i u to vreme pomisao da se neko zanima za nju kao ženu bio je veliki korak za nju. Pričala je šefu o svom predstojećem sastanku sa Milanom, nije prepoznala izraz razočaranja koji mu je titrao u očima.

Činilo se da je srećan zbog nje, ali sad kad je razmislila o tome, trebalo je da to prepozna. Marija joj je pomogla da se spremi i predložila joj da obuče vrlo seksi izbledele plave farmerke, koje su grlile njeno novo obnovljeno dupe kao drugu kožu.

Marija je mogla da vidi linije njenih gaćica i insistirala je da ide bez njih i nakon nekog ubedjenja pristala. Nije mogla a da se ne oseća seksi dok je međunožje farmerki čvrsto prijanjalo uz njenu picu.

Nosila je crnu majicu bez grudnjaka; opet zbog Marije, ostavljajući dojke da se osećaju veoma seksi dok se trljaju o čist materijal. Marija je našminkala i dala joj ogrlicu da je nosi. Nije bila sigurna u vezi odeće, ali morala je da se složi sa Marijom da lepo izgleda.

Milan je 15 minuta kasnio po nju i odatle je krenulo nizbrdo. Obrok je bio u redu, ali sve o čemu je Milan pričao bio je on, ni jedno pitanje nije bilo vezano za nju, tada je počela upoređivati Milana sa šefom.

Svaki razgovor sa šefom počeo je pitanjima o tome kako je, o tome kako lepo izgleda, o odeći koju je nosila, o posebnim ogrlicama koje su mu se dopale. Milan nije uradio ništa od toga. Tokom filma, bilo je kao da je Milan imao desetak ruku. Ona je volela fizički dodir i radovala se fizičkom kontaktu sa muškarcem, možda čak i eventualnom seksu sa Milanom, ali se nadala da će se to izgraditi… međutim, to se nije dogodilo.

Čim su se svetla ugasila, Milanove ruke su počele da rade. Nekoliko puta joj je grubo obuhvatio grudi; i bez upozorenja ju je podigao, sa prstima među nogama, osećala se povređenom, nije ju njegov pristup napalio, i svaki put kad mu je rekla da stane, pokušao je da joj kaže da mu je žao i da mu samo da još jednu priliku, a zatim pet minuta kasnije to bi ponovio.

Konačno je ustala i otišla, Milan ju je opsovao dok je odlazila rekavši „zajebancija jebote, oblačiš se tako, kao nekakva kurva, šta si očekivala“, uspela je da ne zaplače dok je napuštala bioskop.

Trebala joj je vožnja, Marija se nije javljala kada je nazvala i morala je da ostavi poruku, bila je kilometrima od kuće i nije bilo autobusa. Sada je počela da plače, konačno je počela da se oseća dobro u sebi, a onda prvi momak sa kojim je pokušala da izađe pomislio je da je laka riba… neka vrsta kurve.

Nije znala koga da pozove, a onda se setila njega. Poslao joj je poruku jednom ili dva puta i bila je sigurna da ima njegov broj telefona. Iskoristila je priliku i pozvala ga.

„Zdravo, ovde Nevena, treba mi ogromna usluga, možeš li mi pomoći“.

„Jesi li dobro? Gde si?“ mogla je da čuje zabrinutost u njegovom glasu.

„Ispred bioskopa, možeš li doći i povesti me?“ ponovo je počela da plače.

„Ne brini… Na putu sam“, stigao je odgovor tihim, mirnim glasom.

Otprilike 10 neverovatno dugih minuta kasnije, stigao je po nju, imao je kapu, staru majicu, crni šorc i patike za trčanje. Skoro je izgledao neprepoznatljiv i 10-15 godina mlađi nego što je bio. Kad ga je ugledala, otrčala je do njega i bez razmišljanja ga zagrlila. Prvi put kada je imala te snažne ruke oko sebe, zarila mu je glavu u grudi, ponovo osetivši tu privlačnost i skoro opijena njegovim mirisom.

Pomazio ju je po kosi i rekao joj da je on sada tu i da će sve biti dobro. Mogla je zauvek ostati tamo u njegovim rukama. Držala ga je za ruku dok ju je vodio do auta. Sedeli su u mraku, parkirani dok mu je pričala sve što se dogodilo. Slušao je i slušao sve dok nije prestala da plače, tek tada je upalio auto da je odvede kući.

Dok su se vozili, rekao joj je da izgleda prelepo i da nije “prkosila”, rekao joj je da je Milan šupak i da ona zaslužuje nekoga ko će da je voli i poštuje, nekoga ko će joj oduzeti dah i učiniti da se oseća bezbedno. Rekao je da tamo ima mnogo dobrih ljudi i da će ona pronaći pravog za sebe.

Dok je pričao, počela je da shvata koliko je bio u pravu i koliko je zapravo bila bliska sa osobom koja je odgovarala svim tim zahtevima … a bio je udaljen manje od dva metra od nje. Rekao joj je kad ju je ostavio da ako joj nešto zatreba, samo da pozove bilo kada. Otpratio ju je do vrata i ponovo je zagrlio.

Držala ga je možda malo duže nego što se moglo činiti prikladnim, sa obzirom na to da joj je on šef. Iskoristivši priliku neposredno pre puštanja, nagnula se prema njemu i poljubila ga u usne. Usne su mu bile tople i nežne, dodirnule su njene sa skoro vidljivom iskrom dok joj je uzvraćao poljubac.

Neki pešak je naišao i prekinuo svojom pojavom njihov poljubac, ali šef se nasmešio i ponovo je zagrlio a zatim se okrenuo i otišao. Gledala ga je kako se vraća do automobila i odlazi.

KRAJ 2. Dela