Ovo je Naš tek Prvi Put 1. Deo

Nije mogla verovati da su ga otpustili, on je bio menadžer, uvek je bio tu za svakoga. Posljednjih 7 meseci on je bio njen poslovni oslonac, nakon par godina apsolutnog pakla, osim njene prijateljice Marijaje, on je bio jedina osoba koja je pitala kako je i iskreno joj pomogao.

Kako su mogli da ga otpuste? Znala je da ga većina osoblja poštuje i bili su mu lojalni. Čula je kako neko iz novog osoblja gunđa da je previše tvrd i da su njegova očekivanja prevelika; ali niko koga je upoznala nije radio više od njega. Takođe je znala da joj je on bio od pomoći i iskren kad god je razgovarala sa njim.

Pre nekoliko nedelja, u trpezariji je čula kako jedan od vlasnika razgovara sa nekim od drugih saradnika koji pokušavaju da izvuku stvari iz konteksta i učine da izgleda da je učinio nešto pogrešno iako nije. Zašto nije nešto rekla, zašto ga nije odbranila; znala je zašto, trebao joj je posao, ovaj posao je za nju bila velika šansa.

Kada je o tome razgovarala sa svojom prijateljicom Marijajom, pitala je: „Šta da radim, pokušavaju da mu smeste i izmišljaju priče.“

Marijaja je rekla: „Znam, nije prvi put, pucaju na njega više od godinu dana. I on to vro dobro zna.“

„Zašto?“

„On misli da može pobediti, uprkos svim preprekama koje su mu postavili, uspeva da pronađe načine da nas održi uspešnim, ali ne možeš ti tu ništa učiniti“, rekla je tužno. „Jednog dana, kada pomisle da mogu da ga oteraju, uradiće to.”

Manje od dve nedelje kasnije, povukli su obarač. I tek tako je otišao. Njegovu pravu vrednost nije do kraja ni razumela, sve dok nije zatekla sebe kako sa ličnim problemom odlazi u njegovu kancelariju… koja je bila prazna. Nedostajao joj je njegov prijateljski osmeh i „dobro jutro“.

Nedostajalo joj je da potraži savet od njega. On je uvek nalazio vremena za bilo koga ko bi došao u kancelariju sa problemom. Dok je on bio tamo, bio je kao njen lični „google“. Bilo je i malih stvari koje je tek počela da primećuje o njemu: njegovu smirenost kojom kao da zrači bez obzira na haos koji se događa; tišina i snaga njegovog glasa; način na koji se nosio, bio je moćan čovek, ali nije se razmetao kao neki od dvadeset i nešto; imao je lep osmeh koji nije viđala dovoljno često; volela je njegov miris, bila je to mešavina nemoguća da se opiše rečima, miris zbog kojeg se osećala sigurnom i samouverenom.

I jednog dana je primetila da je prestao da nosi venčani prsten, ali nije razmišljala o tome sve dok nije otišao. Bilo je i tračeva o tome, Marija je rekla „to se dešava, ljudi se menjaju, njegova žena je jako fina, ali želi drugačije od njega, znam da je bio kod savetnika, ali to je sve.“

Kasnije je saznala da su se razveli. Nikada nije dao nikakve sugestije da ga ona zanima, iako je nekoliko puta primetila kako je diskretno gleda i smeši se. Tokom obuke, nekoliko puta mu je bila bliska i osećala je određenu povezanost sa njim, ali on nije delovao na to. Logična strana njenog mozga je rekla: „Nije to bilo ništa, on je bio samo dobar učitelj, pomogao ti je u teškim vremenima, druženje sa starijim muškarcem, posebno nekim ko je bio oženjen, bila je samo loša ideja u nizu loših ideja.

Ali sada kada je otišao, počela je da shvata da su njegova osećanja možda prevazilazila samo nevinu pomoć u nevolji. Uvek se prema njoj divno ophodio, slušao ju je, pitao je da li želi savet, čekao je dok nije odgovorila i kada je odgovor bio potvrdan, njegov savet je bio zaista dobar.

Takođe je shvatila da je imao način da učini da se oseća jačom i samopouzdanijom, a da ništa ne traži zauzvrat. Dan nakon što je otišao, saznala je koliko ima godina. Nije mogla da veruje da ima 54 godine, bio je 4 godine stariji od njenog oca. Naravno, imao je prosedu kosu i to, ali znala je da je u boljoj formi od momaka upola mlađih, mislila je da ima možda 40 ili eventualno 45 godina.

Jednog dana ušao je u jednu radnju u šortsu, košulji i sa kapom, a ona ga nije ni prepoznala. Imao je široka ramena, mali struk i kretao se sa izvesnim samopouzdanjem koje je bilo teško opisati; razmišljajući o tome zapitala se – zašto nije ranije shvatila kako je on zapravo privlačan čovek? Možda ga je to učinilo tako privlačnim što nije pokušavao nikoga da zadivi, već je samo bio on. Marija je rekla da je vežbao i trčao.

Tada, pomislila je u sebi: „A pa to bi onda objasnilo njegovo lepo dupe.”

Primetila je kako se Marija nekako smeška kada ga je opisuje. Možda je i ona to primetila. Misli o njemu su se zadržale i nije mogla da se ne zapita da li je možda ispustila priliku. Od razvoda nije ni primetila mnogo muškaraca. Bila se udala za svog srednjoškolskog momka, koji će kasnije postati advokat.

U školi je on bio „zvezda“, a ona „tiha“ lepa devojka i zabavljali su se još od srednje škole. Nakon diplome preselili su se u grad protivno željama njenih roditelja; radila je dva posla kako bi on mogao da ide u školu; što je zaista bilo protivno željama njenih roditelja ali bila je zaljubljena.

Tek kad bi on diplomirao, ona bi krenula na fakultet. To je bio plan i bio je težak, ali uspeli su i ona je bila posvećena supruga. Jedna godina prošla, pa dve, pa četiri, približavala se diploma. Rekao je da je imao priliku biti predavač i da će kao rezultat toga više vremena provoditi na projektima i raditi u grupama kasno nakon nastave.

Nije ništa sumnjala, kasno-noćne sesije učenja, izgovori zbog pića u njegovom dahu. Jedne noći se zaklela da oseća miris parfema na njegovoj odeći. Njihov seksualni život, koji je u početku bio neverovatan, polako je bledeo dok na kraju nije postao nepostojeći. Mislila je da nešto nije u redu sa njom.

Jedne noći došla je kući iz duple smene i pronašla poruku, njega više nije bilo. Većina nameštaja je nestala, sav novac je nestao, bilo mu je žao, ali upoznao je neku drugu koja će takođe uskoro postati advokat.

Sledećih nekoliko meseci bilo je zamućeno. Neko vreme je radila na oba posla, ali srce nije bilo u tome. Dopustila je da joj izgled pati, dobila je otkaz i jednostavno nije marila. Nekoliko momaka je izlazilo sa njom, ali oni su zaista samo želeli seks, a nakon što je sebi dozvolila da se “opusti” u fizičkom smislu, čak su i oni prestali da pitaju.

Njihov stan je bio sa previše sećanja i ona se iselila u manji gradić, skakućući od jednog usranog posla do drugog. Njena porodica sa svojim strogim verskim gledištima nije želela da živi sa svojim dečkom, sada je ovo doživela kao kaznu.

Prošlo je skoro godinu dana i tek je stara prijateljica iz srednje škole, Marija, primetila koliko je daleko pala. Polako je uz Marijinu pomoć shvatila da život nije prestao kada je bivši otišao, imala je tek 25 godina.

Marija joj je pomogla da dobije taj posao i radila je dovoljno dobro, ali njeno samopouzdanje je i dalje bilo narušeno i bila je slomljena na mnogim mestima. Marija je pokušala da natera porodicu da joj pomogne, ali su je koristili kao primer svojoj braći i sestrama, koji su svi bili „dobra“ deca i niko od njih nije bio zainteresovan da joj pomogne ili da se uporedi s njom. Ali znala je da ako neko može da joj vrati osmeh na lice, to je bio, sada nažalost, bivši kolga i mentor.

KRAJ 1. Dela