Cimer je Uhvatio na Delu 1. Deo

Ana je živela sa Milošem samo tri meseca, jednu nedelju i pet dana kada se desilo to što se desilo. Prvobitno je krenuo sa torbom preko ramena i neobaveznim komentarom kako bi joj dao do znanja da provodi vikend kod prijatelja. Deset minuta nakon što je izašao kroz vrata, ona se skinula do majice bez rukava i gaćica, osećajući hitnu potrebu da se oslobodi napetosti koju je redovno izazivala njegova prisutnost.

Sve u vezi Miloša ga je činilo savršenim cimerom, osim činjenice da je bio prelep. To se pokazalo kao smetnja. Njegove oči i kosa bile su boje bogatog espresa, a njegova zavisnost od trčanja, u kombinaciji sa poslom ličnog trenera, pomogla je u održavanju čvrstog vitkog tela. Sve od njegovog smisla za humor do njegove opuštene ličnosti, pritiskali su sva Anina slaba mesta. Veoma često.

Skinula je grudnjak i sedela prekrštenih nogu na kauču dok je omiljeni film pustila na TV-u radi inspiracije. Baš kada je zaista počela da ulazi u raspoloženje – jednom rukom u gaćicama, a drugom na grudima – Miloš je upao u stan iz razloga što je nešto zaboravio. Zaustavio se usred rečenice i zagledao se. Usta su mu se otvorila širom. Šokiran prizorom pred očima.

Ana je vrisnula: „O moj Bože, O Bože! Izlazi! Zatvori oči! Ostani tamo! Sranje. Izađi jebote!“

Ona se trgnula da podigne gornji deo i spojila noge, bacivši daljinski na cimera kao odvraćanje pažnje dok je jurila iz sobe. Srećom, u to vreme kada je iznenada ušao i uhvatio je na delu, ona nije prozivala njegovo ime. Da se pojavio tridesetak sekundi kasnije, bila bi druga priča.
***
Pijuckala je pepsi iz limenke i mešala smeđi pirinač koji je žuborio u loncu na šporetu. Bilo je već posle sedam. Doći će kući svakog trenutka. Njen egzibicionistički trenutak postao je onaj slon u sobi o kome se niko nije usuđivao da priča, ali bilo je samo pitanje vremena kada će on da pokrene tu temu.

Otkako se pre tri dana vratio sa svog vikenda, nasmejani pogledi koje joj je upućivao potvrđivali su njenu slutnju; jedini razlog zbog kojeg se suzdržavao od razgovora o tome je to što ju je to činilo vidno neprijatnom. Cela ova situacija postala je previše zabavna – barem za njega.

Ana je čula kako se ulazna vrata otvaraju i zatvaraju. Obično je išao niz hodnik da odloži svoju radnu opremu u svoju spavaću sobu pre nego što je došao da je potraži. Odnela je lonac pirinča do do cediljke da ga iscedi dok je čekala da se pojavi. Nekoliko trenutaka kasnije ušao je u kuhinju, šaljući joj osmeh dok je bos hodao po popločanom podu.

Znala je – jednostavno je znala svaki put kada ju je pogledao, da je ponovo zamišljao tu scenu. „Hej“, rekao je. Nosio je crnu atletsku trenerku i crveni gornji deo bez rukava koji je otkrivao njegove mišićave ruke.

„Zdravo.“ Ana se nasmešila i nakratko ga pogledala u oči. „Večera je skoro gotova pa ako želiš da postavim sto?“ Kosa mu je blistala pod svetlima. Uvek je izgledao tako zdravo i puno života dok je ona bila mršava vitka sa uglavnom neupadljivim crtama lica. Njen jedini spas bila su punačka usta koja su prema njenom poslednjem dečku izgledala nepristojno kada je nosila crveni karmin i grudi koje su bile malo prevelike za njen okvir.

Njen posao kolumniste u tinejdžerskom časopisu značio je da je ponekad radila od kuće, pa je jutros obukla staru sivu majicu i tamno plave uske helanke. Njena stopala su bila bosa, a naočare tamnog okvira stajale su na mostu njenog nosa. Neuredna kosa padala joj je preko ramena.

Cediljku je ostavila u sudoperi, ugasila rernu i izvadila peciva i otišla da posluži večeru. Kada su oboje seli u trpezariji pored prozora od poda do plafona koji je pokazivao svetlucava svetla grada, Ana je zabola viljušku u komad piletine i gurnula ga u usta. Žvakala je i progutala, a zatim ga brzo zamenila drugim da ne bi morala da razgovara sa njim.

Želela je da se stvari između njih vrate u normalu, da se vrate na staro i da dele svoje flertovanje i da se zajedno zabavljaju. Kliknuli su od trenutka kada su se sreli. Sada je pak bilo nezgodno i krivica je u potpunosti ležala na njoj. Oči su joj ostale uperene u tanjir. Tek kada se Miloš iznenada zasmejao, ona je podigla glavu.

„To je prirodno, znaš“, rekao je. Njegov pogled je lutao njenim licem. „Svi to rade.“

Ana je zatvorila oči. „Ne želim da pričam o tome Miloše.“

„Znam.“

Otvorila je oči i naterala se da ga pogleda. „Zašto onda to iznosiš?“

„Moramo da razgovaramo o tome.” Balansirao je viljuškom na ivici tanjira. „Sjebano je ovako. Tenzija me čak odvraća i od hrane.“ Iako to uopšte nije pomoglo, ona je ipak cenila njegov pokušaj da unese humor u razgovor.

„Zar se ne možemo samo pretvarati da se to nikada nije dogodilo?“

„Ana, desilo se i nije velika stvar. Ali se ti ponašaš kao da jeste.“

Oči su joj se raširile. „To je lako tebi da kažeš. Kako bi se osećao da sam ja uletela dok si… zadovoljavao sam sebe?“

„Ne znam jer mi se to nikada nije desilo. Uvek odem negde nasamo da… uživam.“ Čula je opet dozu humora u njegovom tonu. „Nikada ranije nisam postavio kamp na kauču i jednostavno se odlučio za to.

”Ako poniženje što je čula njegove reči nije bilo dovoljno, sada je imala i sliku o njemu sa kojom se dodatno uzbuđivala. Ana je odgurnula tanjir i naslonila čelo na sto. „Samo ću da se udaram glavom ovde o sto dok ne padnem u nesvest, u redu?“

„Slobodno, što se mene tiče.“ Njegova strpljiva zabava samo je pogoršala situaciju.

Zašto ona ovde ne bi bila ta koja je zrela? Noge stolice ogrebane o pločicu, a zatim je njegova ruka obavila je njenu nadlakticu. Povukao ju je u stojeći položaj. Znajući da želi da razgovara o tome umesto da pojede svoju večeru, shvatila je koliko je on odlučan da reši ovaj problem. Nagnula je glavu da se zagleda u njega.

„Zašto ti to toliko smeta?” upitao je. Obrve su mu se skupile dok ju je proučavao.

„Da li je to zaista tako teško razumeti? Video si me sa rukom u gaćama Miloše. Video si i moje sise.“ Okrenula je glavu i zagledala se kroz prozor, poželevši da može da bude bilo gde osim ovde… sa njim… pričajući o prvom mestu na njenoj listi sramotnih trenutaka.

„Jednu sisu“, ispravio ju je. „Veoma…veoma lepu sisu, ako smem primetiti.“

Njene oči su se vratile na njegove da bi proverila da li joj se ruga, ali je izgledalo da je njegov kompliment bio iskren. „Hvala“, rekla je.

„Nema na čemu.“ Pojavio se osmeh.

Trebalo je da razgovara o tome s njim kada se to zaista dogodilo, umesto da mu prepusti da se on naknadno pozabavi tim pitanjem. Bilo bi mnogo jednostavnije. Ipak… „Čini se kao da sam u nepovoljnijem položaju. Video si me u privatnom trenutku. Jasno mi je da i dalje misliš da je to smešno. Ne sviđa mi se što imaš takav stav.”

Usta su mu se podigla u jednom uglu. „Slušaj Ana… Hoćeš da drkam ispred tebe da izjednačimo stvari?“

Njen stomak je zatreperio od te pomisli. Ana je znala da se šali da bi razvedrio raspoloženje, ali zastala je u trenutku.

„Umm…“ Ona mu je uputila oprezan osmeh.

„Ha…ne mogu da verujem. Ti zapravo želiš da drkam pred tobom.“ Sada kada je izneo tu ideju, Ana je držala oči na njemu i zatvorena usta, čekajući njegovu reakciju iako tehnički ništa nije odgovorila. Odbila je da uđe dublje u tu priču bez ikakvih naznaka da je on osetio čak i mali deo privlačnosti koja ju je mučila svakodnevno.

Tišina se protezala i napetost između njih je rasla sve dok na kraju nije postala nepodnošljiva. Pogled mu je pao na njene grudi dok su se podizale i spuštale ispod njene majice. Kada su njegove oči ponovo srele njene, intenzitet u njima ostavio ju je zapanjenu.

„Ako ovo radim, trebaće mi inspiracija.“

Njeno disanje je bilo plitko, a puls joj je ubrzao.

„Kao… šta?“ Jedva je mogla da izgovori reči.

„Koristi svoju maštu.“ Uhvatio ju je za zglob i odveo u dnevnu sobu gde su čokoladno braon tepih i dva prevelika kožna kauča ispunjavali većinu prostora. Odveo ju je do stolića i pozvao je da sedne na ivicu. Miloš se postavio na kauč naspram nje i opustio se na leđa.

Kada mu se pažnja vratila na nju, njegove obrve su se podigle. „Sa ovim odlazi i sva neprijatnost među nama. Želim staru Anu nazad.“

Bila je u jebenom čudu ali je nekako uspela da izusti – „Dobro.“

Da li je on zaista nameravao da prođe kroz ovo ili ju je zadirkivao i čekao pravi trenutak kada će na sav glas prasnuti u smeh? Sumnja se pojavila u dubini Ane… nije znala šta da očekuje.. bila je uplašena, zbunjena… ali i jebeno uzbuđena

KRAJ 1. Dela