Treći deo: Dan venčanja
Suzana i ja stojimo sa obe strane naših roditelja. Nismo imali priliku da mnogo razgovaramo do tog trenutka zbog cele frke oko venčanja, ali se često gledamo onako usput, osmehujemo, pričamo pogledima. Zapanjujuća je u svojoj smaragdno zelenoj haljini. Ističe njene obline i crvenu kosu. Drži buket ružičastog i narandžastog cveća. Pretpostavljam da je rešila krizu sa cvećarom.
Trudim se da se ne vrpoljim. Prokleta neudobna odeća! Zakopčana košulja, sako, pantalone i kožne cipele. Bez kravate. Ne nosim kravate. Suzana ponovo baca pogled ka meni. Srećem njen pogled, smešeći se. Ah, sinoć… svašta je moglo biti sinoć. Ali možda je tako najbolje. Stvari su mogle da se zakomplikuju u žurbi.
Matičar počinje. Neću plakati, neću plakati. Ne prolazi dugo pre nego što brišem suze. Pogledam Suzanu čija je reakcija ista. „Sada vas proglašavam mužem i ženom. Možete poljubiti mladu.“ Barbara i tata se ljube uz aplauz desetina dragih ljudi okupljenih. Ničiji aplauz nije glasniji od mog. Barbara čini tatu srećnijim nego ikad. Ali taj čin čini Suzanu van domašaja.
Sledi fotografisanje. Konačno, nas četvoro zajedno. Novopečena porodica. Nalazim klupu kada više nisam potreban za fotografije. Skidam sako. Sve se dešava u Barbarinoj kući, tako da mogu da izađem napolje kad god mi zatreba. Suzana seda pored mene. Bliže nego što polusestre obično rade. Briše oči maramicom. „Nisam očekivala da će me to tako jako pogoditi. Mora da izgledam užasno.“
„Izgledaš sjajno.“
Suzana na trenutak zatvara oči, drhteći. „Sada smo zvanično polubrat i počusestra“, kaže ona. „Ali smo se poljubili pre nego što smo postali brat i sestra. Skoro smo uradili mnogo više od poljupca“, nastavlja Suzana. Da li zaista treba da verujemo da se ništa nije desilo?“
Hteo sam da odgovorim kada nas je Barbara dozvala. „Deco! Nemojte bežati! Još fotografija treba.“
Suzana me tapše po kolenu. „Spreman?“
„Spreman kao i uvek.“
Prilazimo, moj pogled luta ka zadnjici moje nove polusestre. Puls mi ubrzava. Biće ovo dug dan.
***
Kreće fešta. Nema previše ljudi, a muzika nije preglasna. Što se tiče žurki, izvodljivo je. Barem u kratkim intervalima. Tata me proverava. „Kako si?“
Klimam glavom. „Dobro.“
„Pravi pauze po potrebi“, kaže tata. „Suzana je rekla da će ti praviti društvo. Čini se da se vas dvoje baš dobro slažete.“
„Da, ona je… stvarno je kul.“
Izlazim na nekoliko minuta, a zatim se vraćam unutra. Razgovaram sa nekim rođacima kada krajičkom oka ugledam Suzanu. Druži se, ali gleda u mom pravcu. Sakrivam se u kupatilo. Uskoro će mi trebati još jedna pauza. Previše ljudi, previše buke. Izlazim i zatičem Suzanu kako mi se zlobno osmehuje. Ona drži bocu šampanjca. „Šta kažeš da malo ubrzamo ovu jebenu žurku?“
„Čitaš mi misli.“ Suzana me hvata za ruku i vodi me napolje do klupice. Izula je visoke potpetice i sela.
„Zašto posebne prilike uvek moraju da uključuju neudobnu obuću?“
„Čujem te.“ Izuo sam cipele prstima.
Suzana je otpila gutljaj direktno iz boce i pružila mi je. „Je li sada bolje?“
Uzimam gutljaj i vraćam bocu. „Biće još bolje. Hvala što si mi čuvala leđa.“
Suzana je otpila još jedan gutljaj šampanjca. „Tvoja sestra će ti uvek čuvati leđa.“
Odmahujem glavom. „Znaš da me to plaši.“
„O znam.“
„Vidi… sviđaš mi se. Mnogo.“
„Osećaj je obostran.“
„Ti si čak i fizički….“
„Nastavi.“ – gleda me sa ogromnim osmehom.
„Savršena si. I osećam izvesnu vezu između nas. Ti si fascinantna osoba. Duhovita, pametna, baš prava doza štreberke. Ali…“
Suzana se namršti. „Nećeš valjda opet smarati sa tim polusestra/polubrat stvarima?“
„Neću. Ali sam mnogo razmišljao od sinoć. Ima mnogo prednosti u tome. Recimo mogu mnogo bolje da te upoznam. Ali ima i mana…“
„Kojih mana?“ pita Suzana.
„Rekla si mi da ne smaram sa tim…“ Motorni čamac se polako približava obali. „Šta god da se desi, bićemo dugo u životima jedno drugog. Praznici, porodične proslave.“
Suzana me proučava. „Činjenica da si tako pažljiv u vezi sa ovim čini te još privlačnijim. Čak si nekako i seksi.“
Zagledam se u njene oči. „Zajebavaš me malo a?“
„Ne… Želim te. Mnogo.“ Suzana mi dodaje flašu i ja ispijam. Suzana stavlja ruku na moju. „Oboje smo odrasli. Gde god ovo ode, bilo da je to jednokratna stvar ili dok nas smrt ne rastavi… Požuda je emocija koja vodi ka ulazu. Kada se jednom oslobodi, nepredvidiva je.“
„Sad sam još više napaljen na tebe.“ – govorim iskreno. „Šta da radimo?“
Delfin se iznenada vine u vazduh. Izvodi savršen luk, zaronivši nazad pod vodu. Drugi delfin sledi njegov primer. Suzana i ja skačemo na noge, pokazujući i vičući zajedno. „Oskar i Lejdi!“ Delfini ponovo skaču u vazduh. Suzana se okreće prema meni. „Šta ako je to znak?“
„Znak?“
„Trebalo bi bar da vidimo da li ima nečega među nama.“
„Da budemo ultimativno nemoralni jer smo videli delfina?“ pitam sarkastično.
Suzana klima glavom. „Baš to!“
Ovo je ludo! To je nepromišljeno i nerazumno. Nepažljivo, brzopleto i ludo. Ludo i neoprezno. Gledam u Suzanine oči. Jebeš zdravo rasuđivanje. Ponekad moraš da skočiš u tamu. Bacam pogled nazad na kuću. „Ne! Imam bolju ideju. Hajde.“ Suzana me grabi i skače na prvi usidreni čamac u blizini, a ja je pratim. Silazimo u kabinu, a ja bacam pogled nazad na kuću. Ljudi su napolju, uzbuđeno pokazuju na Oskara i Lejdi, ali niko ne gleda u našem pravcu.
Svetlo unutra je prigušeno. Iza male kuhinje i kauča nalazi se prostor za spavanje. Puls mi ubrzava. Suzana skače u moje naručje i obavija noge oko mog struka. Drži mi lice obema rukama i snažno me ljubi. Gubim ravnotežu i spotičem se unazad na krevet, Suzana na meni. Ljubimo se, jezici i usne svuda jedno preko drugog. Baš kao u toaletu ili u Suzaninoj prodavnici. Ista glad, ista želja. Moje ruke se spuštaju niz njena leđa, stežući joj guzove.
„Obožavam tvoje ruke na mom dupetu. Deluje mi da ti se sviđa moja guzica.“
Cerekamo se i svlačimo najbolje što možemo, ne prekidajući ljubljenje, ali bezuspešno. Suzana se povlači. „Da mogu sada bih rascepala ovu jebenu haljinu!“ Uspravljam se i Suzana mi otkopčava košulju. Sledeća je moja potkošulja koju Suzana skida preko glave. Slede moje pantalone i, tek tako, ostajem samo u boksericama. Suzana se okreće, odbacujući svoju dugu crvenu kosu. „Malo pomoći?“
Krećem! Ustajem, otkopčavam joj haljinu nekoliko centimetara i zastajem. Ljubim Suzanin potiljak, a ona uzdahne. Još poljubaca. Kratkih, brzih, što je tera da zajeca. Posežem oko nje i hvatam je za sise. Stiskajući ih dok ljubim njen meki, svilenkasti vrat. Suzana pritiska zadnjicu uz moje međunožje. Nastavljam da joj ljubim vrat, gnječeći joj sise. Suzana uzdahne.
„Ne mogu više ovo da podnesem. Svuci me.“
Otkopčavam joj haljinu do kraja. Izvlači se iz nje, puštajući je da padne na pod. Suzana se okreće, oči joj se pune radosti i ima širok osmeh na licu. Otkopčava grudnjak i skida ga sa ramena. Njene sise i više nego izvanredne, sa velikim ružičastim ariolama. Uspravne bradavice. Buljim. Kao jebeni klinac, ja buljim i ne trepćem.
„Sviđa ti se to što vidiš?“ Uspevam da klimnem glavom. Suzana se smeje. „Hoćeš nešto da mi kažeš? Ili samo da stojiš tamo sa tim glupim osmehom na licu.“
„Izvini.“
„Hoćeš li ih konačno zgrabiti ili?“
Guram bokserice nadole i moj tvrd kurac se oslobađa. Nisam ogroman, ali nisam dobio nikakve žalbe. Suzana bulji, smešeći se od uha do uha. „Lepo.“
„Hoćeš li ga konačno zgrabiti ili?“
„Uradiću mnogo više od toga“, kaže Suzana.
„Kao na primer?“
Suzana me odlučno hvata za kurac. „Prvo ću ga sisati.“
„Savršen redosled. A posle…?“
Prilazi mi i glavićem dodiruje svoje gaćice. „Posle želim da bude ovde… duboko u mojoj pički“, šapuće Suzana. „Duboko. Da ispuni moju prazninu.“
Nastavljamo da se ljubimo, jezici se bore. Napolju se čuje prigušen zvuk navijanja. Zdravica je završena ili Oskar i Lejdi prave predstavu? Šta god. Samo da nas niko ne traži. Vuče me nazad u krevet. Ležimo na boku, strastveno se ljubimo. Ruke prelaze preko tela. Moje su na njenim sisama,. „Tako si prokleto zgodna. Mogao bih te celu ljubiti i lizati, od glave do pete.“
„To je tako jebeno dobro.“ Još štipanja, još uvijanja. Suzana glasnije stenje. Jače štipanje, oštrije uvijanje. Uživam u njenim stenjanjima, naša usta se ponovo susreću. Jezici vode rat. Spuštam Suzanu na leđa, punom težinom na njoj. Moj kurac se pritiska u njene gaćice, a njene ruke lutaju niz moja ramena. Konačno ih spušta niže i uklanja svoje gaćice. Njen uredan žbun je crvenkasto-smeđe nijanse.
„Moram da te okusim!“ – kaže i spušta se niže dok se prebacujem na bok.
Tvrd sam kao nikada, ali postajem još tvrđi čim osetim njen dah na kurcu. Suzana liže vrh, razigrano ga pomerajući. Prelazi jezikom od jaja sve do vrha i nazad, moja kita počinje da sija od njene pljuvačke. Dahćem. Uzima me u usta, sišući lepo i polako. Intenzivno zadovoljstvo me preplavljuje. Kako se ovo dešava? Kako se bilo šta od ovoga dešava? Suzana me usisava stalnim tempom, postepeno ubrzavajući. Povlači se, ližući me gore-dole. Ljubi jednu stranu, pa drugu.
„Obožavam ovaj kurac“, dahće i stvara mi jezu niz kičmu. Ponovo me usisava, brže nego pre. Suzana podiže glavu, đavolski sjaj u očima. „Ne mogu da verujem da pušim kurac svom polubratu.“ Tako želi da se igra, a? U redu.
„Sve za moju polusestru.“
Gleda me uzbuđeno, nije to očekivala od mene. Kreće da mi guta kurac žestoko, još brže nego pre. Pljuvačka joj se sliva niz bradu, prljava je i nestašna. Mazim je po licu dok mi uništava kurac ustima. Glasni mokri zvukovi pušenja šire se malom kabinom dok mi se jaja stežu. Orgazam mi je sve bliže i bliže, i ona je to osetila.
„Spremna sam da se jebem!“ Suzana se penje na mene, uzimajući kurac u ruku. Ona me haotično vodi u sebe, spuštajući se na moj kurac. Povlači se, ponovo se spušta, uživa, igra se sa mojim penisom, gleda me u oči… deluje mi da je maštala o ovome mnogo puta. Grabim je i grickam za sise dok se kreće gore-dole po mom kurcu. Potrebno je nekoliko trenutaka da uđe u dobar ritamOvo je neverovatno. Gledam u Suzanu. Kakva vizija: Velike sise skaču, oči su joj zatvorene, a usta otvorena.
Ubrzava, skače sve jače. Jebe me sve glasnije, trlja klitoris. Svršiće! Da! Svrši po meni! Zabacuje glavu unazad, jače me jaše i brže trlja klitoris. Zavija. „Svršiću! Svršiću!“ Suzana sve više pritiska moj kurac, sve više ja se probijam u nju. Oboje neprestano stenjemo. U svetu ekstaze sam koji ne mogu u potpunosti da shvatim. Suzanini krici se pretvaraju u glasno, nepovezano jecanje. Svršava! Ona jaše u grčevima sve dok ne izgubi snagu.
Prevrćemo se, menjajući položaj. Zabijam se u nju duboko. Više puta nabijam svoj kurac što dublje mogu. „Jače! Jebi me jako.“ Radim kako traži. Ubrzavam. „Izjebi me.“ Hvatam je za bokove i podižem joj noge na moja ramena. Nikada nisam uradio ništa slično. Ugao se menja, ulazim dublje. Prizor ispod mene je vrhunski, perverzan, napaljiv! Ubrzavam. Nema više zadržavanja. Udaram je svom brzinom i snagom koju mogu da prizovem. Manično, divlje jebanje. Najjače što sam ikada jebao.
Deluje mi da neko komentariše u blizini, kao da smo otkriveni… ali me u tom trenutku više nije bilo briga. Sve što je važno je Suzana i zadovoljstvo koje doživljavamo. Besmislena, životinjska požuda. Ljubim je u vrat, udarajući je u pičku neukroćenim intenzitetom. Pomisao je gotovo smešna, jer nije važno što su se naši roditelji upravo venčali. Nikada nije bilo važno.
„Svršiću“, stenje Suzana. „Nemoj stati.“ Suzanini jauci se rastvaraju dok svršava po drugi put. Osećam nepogrešivo peckanje u jajima mog kurca. „Daj mi svoju spermu“, šapuće Suzana. „Daj mi svoju spermu. Želim je.“ Jebem je sa jedinstvenom koncentracijom, bliži orgazmu sa svakim prodorom.
Konačno! Moj kurac pulsira u njoj, svaki puls donosi radosno olakšanje. Zadovoljstvo zamenjuje ludilo koje me je obuzelo samo nekoliko trenutaka ranije. Puštam njene ruke i ljubim je s ljubavlju. Punim je… punim i ljubim. Mokri smo, znojavi, zadihani.
„Bilo je divno“, mrmlja ona. Izvlačim se iz nje i ležimo jedno pored drugog. Napolju, glasovi su sve bliži i glasniji.
Suzana se prva oblači. Uspravljam se i posmatram je. „Sačekaj nekoliko minuta pre nego što izađeš. Vidimo se u kući.“ Poslušao sam je i polako izašao, šunjajući se uz stepenice. Niko na zabavi nema pojma šta smo Suzana i ja upravo uradili. Skočim na pristanište i sedam na jednu od klupica. Bojana se pojavljuje niotkuda. Seda pored mene. Gleda me. Gleda… a onda skače na noge!
„Znala sam! Znala sam! Ponavljaj za mnom: Bojana je UVEK u pravu! Rekla sam ti!“
„Šššš! Ućuti budalo! Hoćeš da svi čuju!“
„Ahhh to ti je čar venčanja. Znaš da imam šesto čulo za ovakve stvari“, kaže Bojana.
Odmahujem glavom. „Ti si devojka nauke. Ne veruješ ni u šta od toga.“
„Moja hipoteza je da je povezano sa mojim izoštrenim čulom mirisa. Potreban nam je tim istraživača koji će se time baviti.“
„Definitivno je potreban tim istraživača koji će TEBE proučavat. Puno radno vreme.“
Bojana sleže ramenima. „Verovatno. Šalu na stranu, misliš li da ste ti i Suzana bili samo jednokratna stvar?“
Uzdahnem. „Nemam pojma. Samo moramo biti oprezni. Komplikovano je.“
„Preuzimanje rizika je neophodno za autentičan, smislen život.“
Klimam glavom. „Znaš, zapravo si pomalo pametna kada želiš da budeš.“
„To je jedan od razloga zašto sam ti omiljena rođaka i zašto me toliko voliš.“
„Istina živa. Samo nemoj nikome reći, u redu?“
***
Završavam tuširanje i ležem, gledajući u plafon svoje stare sobe. Kakav dan! Venčanje, prijem. Suzana! Telefon mi zuji. „Napolju sam.“ Puštam je unutra. Presvukla se u majicu i farmerke. Ona podiže obrve, smešeći se. „Ne gubiš vreme, a?“ Ja sam u boksericama i majici.
„Oh, izvini.“
Ona se smeje. „Zajebavam te, opusti se.“ Sedamo na krevet.
„Šta se dešava?“
Suzana zuri u svoje ruke, a zatim ponovo u mene. „Je li ludo što sam samo htela da te vidim?“
„Nije ludo.“
„Osećam se kao da jeste“, kaže Suzana. „Cela ova stvar je luda. Obično ne skačem u krevet posle jednog sastanka.“
„Imali smo sastanak?“
„Pa nismo zvanično, ali… razumeš.“
„Ja ne žalim ni za čim.“
„Ni ja“, kaže ona.
Prebacujem ruku preko njenog ramena, a ona se naslanja na mene. „Šta je sledeće?“
„Ne žurimo. Videćemo kako će se stvari odvijati.“
„Koliko dugo pre nego što se vratiš?“
„Nameravao sam da provedem ostatak vikenda ovde. Ako želiš, mogli bismo nešto da radimo sutra.“
„Nedeljom zatvaram radnju u šest. Mogli bismo da večeramo.“
„Može. Vratiću se u ponedeljak ujutru. Samo treba da pošaljem poruku komšiji da mi nahrani mačku još jedan dan.“
„Ne znam zašto mislim da je smešno što imaš mačku.“
„Čak se i introverti osećaju usamljeno. Pogotovo kada rade od kuće.“
„Šteta što ne mogu da budem tu da ti pravim društvo“, kaže Suzana.
„Da, bilo bi lepo.“
Suzana klima glavom. Delimo dug, nežan poljubac. Suzana se osmehuje. „Da li bi mi pokazao svoju sobu iz detinjstva?“ Uzimam je za ruku i podižem.
Četvrti deo: Veridba
Suzana mi dodaje bocu šampanjca. Otpijem gutljaj i pogledam preko zaliva tražeći Oskara i Lejdi. „Verovatno bi trebalo da se vratimo“, predlaže Suzana.
„Ili… mogli bismo da ukrademo Barbarin čamac.“
„Treba li da te podsetim da unutra imamo tridesetak naših najbližih prijatelja i porodice.“ Suzana pokazuje na kuću.
„Nije veridbena zabava bez prisustva srećnog para.“
„Ako budem morala ponovo da slušam tvog ujaka Todora kako se šali o tome kako ‘stvari uvek treba da ostaju u porodici’, poludeću. Već dve godine smo zvanično par. Ljudi bi trebalo odavno da su se navikli.“
„Dve godine. Teško je poverovati.“
Toliko promena. Kupovina kuće, povratak u rodni grad. Šunjanje prvih šest meseci. Zatim pričanje Barbari i tati za Božić i gledanje kako se smeju. Izgleda da smo bili očigledniji nego što smo mislili. Suzana sleže ramenima. „Hajde da završimo sa tim. Svi čekaju, posebno Bojana.“
„Ladno se za slavu prošle godine pojavila u majici sa natpisom ‘Rekla sam ti!’ u jarko ružičastoj boji!“
„Uvek je imala… čudan smisao za humor. Meni je bilo slatko.“ Suzana me uzima za ruku i vodi me do kuće. „Evo plana: Družićemo se sa svima nekoliko minuta, a onda…“ Primećujem njen nestašan ton.
„A onda?“
„Idemo u moju prodavnicu. Pre par godina smo tamo nešto započeli… ali nikada nismo završili.“
„Volim te.“
„I ja tebe volim ljubavi.“
Bacam pogled nazad ka zalivu dok se vraćamo ka kući. Stižem taman na vreme da vidim poznati par delfina kako iskaču iz vode.
Kraj priče 🙂
Komentari i Ocena su dobrodošli.
👉 Još erotske priče pogledaj ovde: Erotske priče
👉 Teen / tinejdž erotske priče pogledaj ovde: Teen
