Stiglo je saopštenje da se spremamo za sletanje. Let je prošao brže nego što sam očekivala i osećala sam se emotivno zbog toga koliko je naš razgovor postao dubok i pitala sam se da li je i on osetio nešto slično. Došlo je do male nelagodnosti među nama jer nismo bili sigurni kako da se oprostimo. „Bila si najbolje društvo kojem sam se mogao nadati. Nadam se da ćemo se ponovo sresti.“

Usledila je još jedna pauza jer sam znala da se verovatno nikada više nećemo sresti. „Možda hoćemo.“ Otišla sam razočarana na čudan način što se rastajem od ovog stranca koga sam upravo upoznala. Prve noći sam osećala umor od promene vremenske zone i rano sam legla. Tek kada sam bila sama u krevetu, moje misli su se vratile na let. Nisam mogla da prestanem da razmišljam o interakcijama sa Jovanom; postojalo je nešto između nas gde smo se mogli otvoriti jedno drugom.

Nikada nisam tako otvoreno razgovarala sa nekim o svom životu i to mi je dalo novu perspektivu na sopstvenu budućnost. Osetila sam sjaj u sebi dok sam razmišljala o Jovanu, imao je varljiv šarm i bio je zgodan. Imao je te rupice na obrazima kada se osmehnuo, a njegov smeh je bio zarazan i kad razmislim o tome, ne sećam se da sam dugo imala tako lepo iskustvo.

Tada mi je sinulo i rekla sam sebi: „Tipično za mene da razvijam osećanja prema nekome ko se ženi.“ Uvek sam želela ono što ne mogu da imam. Nisam ga više htela videti. Razgovarala sam sa majkom preko video poziva uz čaj sledećeg dana kada je ona primetila: „Nešto je drugačije kod tebe. Ne znam šta, ali smeškaš se sama sebi.“ Svaki put kada bih se setila Jovana, to bi mi izmamilo osmeh na lice, ali nisam mogla da kažem majci jer bi pomislila da sam izgubljen slučaj razmišljajući o čoveku koji će se uskoro oženiti.

„Samo razmišljam o jednoj smešnoj knjizi koju sam čitala u avionu.“

Moji roditelji su imali miran život na periferiji. Vlasnici prodavnice mešovite robe ceo život, objavili su da prodaju prodavnicu i odlaze u penziju. Moji roditelji su bili iz starije generacije. Jednostavno su živeli i radili ono što su morali.

„Hoćeš raditi nešto zanimljivo danas?“

„Imam dva dana odmora pre početka posla. Razmišljala sam da odem do bioskopa.“

„Lepo. Uživaj ljubavi.“

„Hoću mama.“

**

Nisam se nešto spremila posebno, jednostavna haljina, malo šminke i krenula sam u bioskop. Sela sam sa svojim kokicama i smestila se udobno. Projekcija je taman trebala da počne kada sam krajičkom oka videla poznatu figuru. To nije mogao biti on. Seo je nekoliko redova ispred mene. Moje misli su se vratile na platno, ali sam i dalje bila rasejana i stalno sam gledala u ovog poznatog čoveka.

Bilo je na pola filma i grickala sam kokice kada sam osetila tapšanje po ramenu. Okrenula sam se punih usta i to je bio Jovan. Zamalo se nisam zadavila kada sam ga videla, to je zaista bio on. Pogledala sam napred gde je sedeo ali nije ga bilo na svom mestu. Bilo mi je toliko neprijatno, usta puna hrane. Nisam mislila da ću ga ponovo videti, a on je bio tu.

„Jovane? Šta radiš ovde?“

„Rekla si da treba da vidim Mumbaj. Nisam želeo da prpustim priliku da malo razgledam.“

„Ako ne možete da sačekate do posle filma, izađite napolje.“ – rekao je čovek pored nas.

Napustili smo projekciju da razgovaramo napolju i pitala sam ga: „Šta se desilo? Zašto si još uvek ovde?“

Gledao me je očarano: „Nikada te nisam zamišljao u haljini. Izgledaš prelepo.“

Udarila sam ga u ruku: „Nemoj me sramotiti. Majka me tera da nosim „normalnu“ odeću kada nisam na poslu. U svakom slučaju, te komplimente bi trebalo da sačuvaš za svoju buduću ženu. Dakle, ne ideš?“

„Pomerio sam let za dva dana, da vidim grad. Portir u hotelu mi je rekao o ovom filmu i došao sam da doživim indijsku kinematografiju. Ali sam se pokajao što nisam uzeo tvoj broj. Treba mi neko da me provede.“

„Šarmer, a?“

„Izvini ako prelazim granicu.“

„Ma jok, ne brini, daću ti svoj broj.“ Razmenili smo brojeve i vratili se filmu.

Nisam mogla da prestanem da ga gledam i primetila sam da me je pogledao. Svaki put kada bih ga videla, osećala bih leptiriće u stomaku i srce mi je kucalo ubrzanije. Kada smo odlazili nakon što se film završio, dogovorili smo se da mu sutra malo pokažem grad. Rukovali smo se i mahnuo mi je kad se udaljio. Možda je sudbina bila da se sretnemo.

**

Sledećeg jutra sam se probudila dobro raspoložena. Istina je bila da između Jovana i mene nije bilo ničega, ali je bilo lepo sresti ga i uživala sam u njegovom društvu. Ponovo sam obukla haljinu, spontano… a možda i zbog njegovog komplimenta. Imala sam užasnu tremu ali i osmeh na licu sve vreme. Sreli smo se u hotelu i otišli smo u restoran pored marine na ručak. Uvek sam tako prirodno i lagano započinjala razgovor sa njim.

Bio je lep i seksi muškarac, neko sa kim bih želela da budem u normalnim okolnostima, ali sam znala da to nije moguće. Ženio se za neku drugu. „Znaš, sudbina je da smo bili u istom bioskopu. Bilo mi je drago što te ponovo vidim. Šta kažu tvoji što si pomerio let?“

Pogledao je dole. „Pa, rekao sam im da nemam izbora i da je let bio prebukiran, pa sam morao da ostanem dva dana. Istina je da više želim da budem ovde nego tamo.“

„Radije bi bio ovde sa strancem nego da se spremaš za venčanje?“

Uhvatio me je za ruku dok je govorio: „Nisi stranac. Podelio sam sa tobom više nego sa bilo kim drugim u svom životu. Nisam mogao da napustim ovaj grad. Nešto me je vuklo ovamo.“

Nisam želela, ali sam znala da moram da mu sklonim ruku. „Ne mislim da je to dobra ideja. Ženiš se za nekoliko dana.“

Činilo se da je prihvatio moj stav jer je sklonio ruku. Iz restorana se pružao neverovatan pogled na marinu, ali nisam mogla da skinem pogled sa njega, a on je podizao pogled sa hrane da bi me gledao. Zaintrigirao me je: „Kakav je tvoj odnos sa roditeljima? Mislim, jesu strogi?“

„Ne žalim se. Ali davno je bilo detinjstvo. Ja sam odrastao i živim svoj život.“

„Ali ti se ženiš devojkom koju nikada nisi upoznao?“

Nasmejao se. „To je ono što volim kod tebe. Možda si u pravu, možda to nije moj život.“ Rekao je to kao šalu, ali sam znala da ima istine u tome i da čak i u našim godinama kada živimo nezavisnim životima, naši roditelji i dalje pronalaze način da nas kontrolišu.

**

Ostatak dana smo proveli posećujući različite lokacije u gradu. Grad je imao bogatu istoriju mešanja različitih religija i to je doprinelo kulturi grada. Želela sam da mu pokažem prelepe pejzaže parka. Nikada nisam zaista istraživala grad na ovaj način i imala sam čudan osećaj dok sam pokazivala Jovanu sva svoja omiljena mesta, skoro kao da delim deo sebe sa njim.

Palo je veče i želela sam da proba uličnu hranu, pa sam ga odvela na nekoliko mojih omiljenih mesta. Izabrala sam nekoliko jela. Bio je to drugi put da mi je bilo neprijatno da jedem pred njim nakon što me je uhvatio kako jedem u bioskopu, pa sam pitala: „Šta je?“

Osmehnuo mi se: „Imaš malo sosa ovde.“

Očistila sam lice i pitala: „Bolje?“

Odmahnuo je glavom: „Evo, dozvoli mi.“ Pomilovao mi je lice i to je bio prvi put da me je dodirnuo od jutros i osetila sam nešto duboko u sebi. Bilo je nemoguće objasniti jer to nikada ranije nisam osetila, ali naše oči su se gledale dok je njegov dodir ostajao na mom licu. Privlačili smo se jedno drugom, neka magnetna sila nas je vukla. Oboje smo bili izgubljeni u tom trenutku i zatvorila sam oči dok sam očekivala šta će se desiti, ali onda sam čula glasnu trubu iza sebe i to nas je oboje izbacilo iz trenutka.

„Izgledaš savršeno.“ – rekao je nakon par minuta tišine.

Toliko sam želela da se taj trenutak vrati, ali sam znala da je pogrešno. Ženio se, znala sam da između nas ne može biti ničega, ali sam i dalje osećala nešto duboko u sebi. Za nekoga ko nije verovao u ljubav, ponašala sam se glupo. Bili smo pred ulazom u njegov hotel. Pre nego što sam otišla, rekao je: „Milena, odlazim sutra ujutru i možda te više neću videti. Zato samo želim da kažem da znam da ne veruješ u ljubav, ali…“

Znala sam šta će reći jer sam to osećala duboko u sebi. Nešto što nikada ranije nisam osetila, ali sam znala da će doneti odluku zbog koje ćemo oboje zažaliti, pa sam ga zaustavila stavljajući prst na njegove usne: „Nemoj to da kažeš. Ženiš se.“ Otišla sam ne dozvolivši mu da govori. Te noći sam plakala u krevetu. Nisam spavala; moj um je bio ispunjen mislima o ovom čoveku.

Nikada ranije nisam doživela te emocije, uvek sam na veze gledala proračunato, ali je ovo bilo drugačije. Nisam čak ni bila u vezi, ali sam imala emocije koje su bile jače od svega što sam ranije doživela.

Kraj 2 dela
Klik za 1 deo ovde