„Jebi me jače.“ Stežem Kristijanova ramena, pritiskajući njegovo vruće meso uz sebe. Ljubim ga, naši jezici se vrte. On je kao mašina sa načinom na koji me jebe. Prodire duboko, duboko, duboko. Dodiruje skoro zaboravljena mesta. Obavijam noge oko njegovog struka. On ubrzava, zarivajući glavu u moje rame. Ljubi mi vrat sa strane. Baš kao što sam ga naučila da volim. Tako dobar učenik! Poznata toplina se budi duboko u meni. Neumoljivo raste.
Kako je ovo moguće? Nikada nisam svršavala iz misionarske poze. Zašto sada? Sa njim! „Svršiću“, stenjem. „Nastavi!“ Žestoko jebanje se nastavlja. Takva izdržljivost! Mada i logično je, ima samo dvadeset dve godine. Mogao bi da izdrži celu noć, zar ne? Svaki prodor njegovog kurca me približava orgazmu, sve bliže. Dok me ne preplave uzastopni talasi čiste radosti. Podsećajući me na čuda ženstvenosti.
„Jebi me“, šapućem. „Jebi me!“ Jače stenje, ubrzavajući. Prljavi razgovor ga uvek izluđuje. „Jebi moju vruću pičku“, vičem. „Tucaj moju jebenu mokru pičku.“ Malo preterano, da, ali funkcioniše. Jebe me kratkim, brzim potezima, stalno stenje. Blizu je, nema sumnje. Vreme je za dodatnog ohrabrenja. „Jebi me, jebi me, JEBI ME!“ Dahće, gurajući svoj kurac duboko u mene. Držeći ga na mestu dok brzo pulsira i sliva seme u mene. Kakav orgazam! Njegovo telo se konačno opušta i podiže glavu. 
„Jesi li dobro dušo?“ Grilim ga po strani lica. Kakav lep mladić. Mekane zelene oči i senzualne usne.
„Neverovatna si“, kaže. „Neverovatna.“ Ljubimo se duboko, ali nežno. Jezici polako klize jedan uz drugi. Izvuče se i legne pored mene. Gledam u ventilator sa strane koji se okreće, hvatajući dah. On zaspe posle nekoliko minuta. Posmatram ga. Izgleda tako mlado kada spava. Uzdahnem. Kako se ovo dogodilo? Kako sam postala žena koja spava sa muškarcem upola mlađim od mene? Kako to da se tucam prijateljem mog sina?
***
Kasno je, ali nisam umorna. Cirkam vino i posmatram zvezde sa svoje fotelje. Tiho je napolju. Tišina je užasna. Ne, to nije istina. Nije tišina, već samoća. Da. Cela kuća, samo za mene. Koliko je prošlo, mesec dana otkako je Nikola otišao? Tačno mesec dana zapravo. Teško je prihvatiti. Nikola, toliko daleko, stotinama kilometara na studijama. Moj dečak. Dečak? Da, baš. Istih je godina kao i čovek koga sam upravo jebala.
Ipak. Spuštam telefon sa strane, zatvarajući oči. Ponavljam veče u mislima. Uvlačim ruku u pidžamu. Koliko je vremena prošlo nakon što je Nikola otišao kada sam naletela na Kristijana? Ni nedelju dana. Bila sam na kasi, kupovala sam nešto što su mi rekli da se zove „ruter“.
„Gospođo Biljana?“ upitao je.
Eno ga, u redu iza mene, Nikolin drugar iz škole. Trebalo mi je trenutak da se setim njegovog imena. On i Nikola nikada nisu bili posebno bliski. Započeli smo razgovor koji se nastavio i na parkingu. Pitao je za ruter. Priznala sam da nemam pojma kako da ga podesim. Kad se osvrnem, možda je zvučalo kao da mu se malo nabacujem.
„Ako ne uspem sama, pretpostavljam da jednostavno neću imati brz internet dok se Nikola ne vrati na leto.“
„Ne budite smešni, pa ja se razumem u te stvari.“
„Ahh da, mlad momak, informatička generacija.“
„Mogu ja da ga podesim za vas.“
„Ohh.. Ne želim da te uznemiravam“, rekla sam.
„To traje bukvalno petnaest minuta.“ Delovalo je nevino. U početku je i bilo.
Sedim pod vedrim nebom u svom dvorištu, razmišljajući o tome sada. Izgledao je tako slatko kako su mu se oči skupljale kada se koncentrisao. Kakav je divan mladić postao. I tako sladak. Mogao je da radi bilo šta drugo sa svojim vremenom, ali odlučio je da pomogne majci svog drugara. Ponudila sam mu užinu i odbio je, odmahnuo je glavom. Ali njegove oči su govorile drugačiju priču.
„Možda pivo?“ upitah.
Oči su mu zasijale. „Naravno. To bi bilo sjajno.“
Sedeli smo baš ovde i pili IPA-e. Smejali smo se i flertovali. Ispio je pivo. „Sedi, doneću ti još jedno.“ Izvadila sam još dve flaše iz frižidera i sela bliže njemu kada sam se vratila. Nagnula sam se, smejući se izuzetno glasno njegovim šalama. Srce mi je lupalo, lice mi je bilo crveno. Da li sam stvarno razmišljala o ovome? Imam četrdeset pet godina, za ime Boga! A Kristijan je išao u srednju školu sa Nikolom. Bilo bi pogrešno, pogrešno, pogrešno.
Ali on nije čekao da se predomisli. Poljubio me je. Tek tako. Bilo je iznenada od njega, ali ga nisam odgurnula. U stvari, suprotno. Odgovorila sam, uzvraćajući mu poljubac. Gurajući mu jezik u usta. Privlačeći ga ka sebi. Tačno je radio kako mi se sviđa. Sirovo, sirovo, sirovo… Tako mi se sviđa! Tako mi se sviđa! 
Sedeći u dvorištu i sećajući se, spustila sam vino a potom i donji deo pidžame. Trljala sam klitoris. Sećam se kada sam mu šapnula: „Ne zanima me ljubavni, nežni seks. Ako ćemo ovo da radimo, biće pod mojim uslovima. Jebi me kao životinju. U suprotnom, idi jebenoj kući.“
Odakle su uopšte došle te reči? Imale su nestvarnu energiju. Bio je to moj glas, ali je neko drugi govorio. Uhhhh usledilo je nešto božanstveno – pušenje Kristijanovog kurca. Istovremeno, Kristijan je lizao moju pičku. Da, poza 69 koju nisam doživela od vremena kada sam bila njegovih godina, pre skoro četvrt veka! A onda me jebao otpozadi, dovodeći me do orgazma.
Trebala mu je obuka – mada, kom momku njegovih godina nije? – Ali brzo je učio. Toliko je naučio ovih poslednjih nekoliko nedelja… Tako bistar učenik. Jače sam se jebala prstima, tresla sam se raširenih nogu u svom dvorištu dok sam se sećala njegove kurčine u svojoj nedojebanoj ribici. Zamišljala sam Kristijana iza sebe kako me gleda, drka kurac i čeka svoj red kad moji prsti završe.
A onda su mi se oči širom otvorile! Pomislila sam – kako bi bilo da tu bude još jedan tip njegovih godina? Tu sa nama? Daaaa, da to je scenario koji želim. Momak broj dva da bude ispred mene, njegov tvrdi kurac u mojim ustima. Menjaju mesta. Tretiraju me kao nezasitu milf kakva jesam. Da! Zadovoljavam dva muškarca upola mlađa od mene. Ma dovodim ih do ludila!
Masturbiram, zamišljam… orgazam me obuzima! Svršavam snažno u svom dvorištu, gušeći plač i jecaje koliko god mogu. Na kraju krajeva, ne smem da me komšije čuju. Šta bi pomislili? Postala sam žena tajni. Toliko tajni. Poput one avanture sa Kristinom. Ili onog vremena na fakultetu sa profesorom Milošem. Moja navika da čitam erotske priče na telefonu tokom ručka je još jedna moja tajna.
**
Šaljem poruku Kristijanu. „Završila sam sa pakovanjem. Malo su mi teški da se popnem sa njima na tavan.“
Nisam sigurna zašto radi te sitne poslove za mene, ali ko sam ja da dovodim u pitanje svoju sreću? Jedini problem je što mi ponestaje stvari koje bi on mogao da radi. To je naša mala igra. Nađem mu zadatak. On dođe, obavi ga, a zatim sledi ponuda za piće. Pivo ili limunada, u zavisnosti od doba dana. Onda strastveno jebanje.
Šalili smo se na tu temu preksinoć. Ležeći u krevetu, smišljajući sve neverovatne izgovore koje sam mogla da smislim da ga pozovem kod sebe. „Šta kažeš na ponoćnu poruku? Možda se plašim da je neko napolju? Ipak sam ja sama ovde.“
„I želiš da dođem da te spasim. Umesto, znaš, da pozoveš policiju.“
Razigrano sam ga udarila po ruci. „Pametnjakoviću jedan. To nije način na koji ovo funkcioniše. Pritrčiš, utešiš me. Završimo u krevetu. Uvek završimo u krevetu.“
„Mhm.. Sviđa mi se.“
„Ili, možda mi curi slavina koju treba popraviti“, rekla sam.
Blentavo me pogledao: „U kompjutere se razumem, ali slavine i to…“
„Ili treba da podigneš neki težak predmet koji se slučajno nalazi u mojoj spavaćoj sobi. Možda bi trebalo da dovedeš prijatelja jer je posao previše zahtevan. Znaš, jedan momak ne može da ga obavi sam.“ Šta? Zašto sam to rekla? Počela sam da mešam fantazije sa stvarnošću. Srećom, iako je bio zbunjen, osmehnuo se.
„Sviđa mi se ta poslednja. Deluje mi da to nije nešto što je tako slučajno izašlo iz tebe. Zamišljala?“
„Iskreno, uvek je zvučalo zabavno. U poslednje vreme, još više. Znaš, zadovoljiti dva mlada momka odjednom. Pokazati im da još uvek imam ono što je potrebno.“
„Ohh Biljana. Definitivno imaš ono što je potrebno.“ 
„Misliš?“ Privukao me je, njegov kurac je ponovo bio tvrd kao kamen. Ta ideja ga stvarno pali. Naravno – usledilo je jebanje! Sve vreme sam zamišljala još jednog tipa u krevetu sa nama. Kladim se da je i on isto zamišljao.
„Nisi doveo prijatelja?“ našalila sam se sledeći put kada sam ga videla.
„Zar ne treba to da se najavi?“
Poljubila sam ga. „Možda. Mada mislim da bih verovatno nastavila sa tim da si doveo nekog nenajavljeno.“
„Je li?“
„Znaš, sjajan si ali ipak tako mlad. Treba da znaš da ako bi mi pružio iskušenje, ne bih imala vremena da previše razmišljam o tome.“
Zamišljeno je klimnuo glavom. „Imaću to na umu“, rekao je.
***
Ponovo sam pročitala Kristijanov odgovor na moju poruku o kutijama: „Trenutno bejim sa Mariom P. Brzo ćemo doći!“
Šta? Mario Popović? Nadam se da ne! Kristijan se šali, sigurno se šali. Ne bi smeo da dovede tog kretena! Ni kriv ni dužan moj Nikola je bio pred suspenzijom i izbacivanjem iz škole zbog tog momka koji je želeo da ga uvuče u nevolju. On je poslednji koga želim da vidim, a kamoli da se jebem! Kristijane, Kristijane. Većina tvojih šala uspeva, ali ne i ova. Odmahujem glavom, proveravajući kosu i šminku.
Stereotip južnjačke milf me gleda iz ogledala. Sve do plave kose i velikih sisa. Da. Osim što ove grudi nisu silikonske i nosim naočare. Pregledam neke poslovne mejlove za kuhinjskim stolom. Neko kuca na vratima. Kristijan! Otvaram, osmehujući se od iznenađenja. Pored Kristijana stoji stranac njegovih godina. Kristijan je širokih ramena i ima talasastu plavu kosu. Ali njegov prijatelj je građen kao plivač, kompaktan i sav mišićav. Ima kratko ošišanu kosu i tamne, tinjajuće oči.
„Zdravo.“ Kristijanov prijatelj prilazi i rukujemo se. Gleda me u oči, i osećam se kao da ću se onesvestiti. 
„Zdravo gospođo Biljana. Drago mi je da vas ponovo vidim.“
Poznajem taj glas. Ne može biti! „Mario? Nisam te prepoznala. Šta ti se desilo?“
Sleže ramenima. „Četiri godine u specijalnoj jedinici. Otišao… odveli su me u vojsku sa osamnaest.“
Kakva promena! Nestao je neuredan dečak sa raščupanom kosom, bledom kožom i brkovima boje breskve. Nestali su i stomačić i podsmeh i podmuklo držanje. Nisam imala pojma da se prijavio, mada očigledno nije bilo svojom voljom. Prate me unutra. Bacim pogled na Kristijana, a on mi uputi đavolski osmeh. Ne Mario. Od svih ljudi – on nikako! Sada je zgodan, očigledno promenjen… ali to nije poenta!
Pokazujem im kutije u garaži i sklopive stepenice za tavan na plafonu. „Sve ovo treba odneti gore.“
„Pobrinućemo se za to“, kaže Kristijan.
„Biću u kuhinji ako imate bilo kakvih pitanja.“ Vraćam se u kuću odmahujući glavom. Kako je tako odbojan dečak koji je pravio samo sranja, ne samo sebi već i drugima, izrastao u tako privlačnog mladića? Primećujem kako mi ruke drhte. Prokletstvo. Preplavljena sam aktivnošću. Sečem jabuke, pevušim uz radio. Pravim limunadu. Sređujem kuhinju. Bacam pogled u pravcu garaže oko trista puta. To je mnogo kutija, zar ne? Kristijan je to znao unapred. Naravno da mu je potrebna pomoć.
Ali morao je da zna da je Mario neprihvatljiv kao kandidat za onu drugu stvar. On je bio upoznat sa svime što se desilo i kada je ispalo sranje.. kada su se kola mogla slomiti na mom sinu Nikoli. Dakle ovo nije bila kandidatura. Pomaže mi, to je to. Osim ako nije? Opa. Moje bradavice se naglo podižu. Ne, ne, ne. Ne sa Mariom!
Još jedan pogled ka garaži. Trebalo je da završe do sada. Bolje da ih proverim. Kutije su nestale, stepenice za tavan srušene. Čujem ih gore i dozivam ih. Penjem se uz stepenice. Bez majice su i obliveni znojem. Drhtim. Zapanjena sam, gledajući ih. Dva lepa mladića obučena samo u šorceve. Neorganizovani haos mog tavana je nestao. Zamenjen je urednim gomilama i redovima.
„Šta je sve ovo?“, pitam zbunjeno.
Mario se okreće ka meni. „Samo organizujemo malo prostor gospođo. Nismo hteli da sve samo nagomilamo.“
„Ali ovde je previše sparno“, kažem. „Vas dvojica sigurno umirete.“
„Završićemo za nekoliko minuta“, kaže Kristijan.
„U redu. Čekam vas dole da se rashladite limunadom.“
Kristijan mi upućuje svoj nestašni osmeh. „Da, naravno. Limunada zvuči odlično.“
Vraćam se unutra. Puls mi se ubrzava. Možda da je doveo nekog drugog, ali ne i Marija. Sa druge strane, on se zaista promenio. Tako zreo u načinu na koji se ponaša. Tako muževno, takođe. Čekaj. Da li stvarno razmišljam o ovome? Ne. Koliko god primamljivo bilo, ne bih mogla. Stavila sam bokal limunade na poslužavnik sa tri čaše napunjene ledom. Stavila sam ga na sto napolju na terasi. Sedam i osećam kako me steže u stomaku… i u pički.
Kraj 1 dela
