Kada je Leonora zakazala datum venčanja, već sam bila trudna; samo to još nisam znala. U svom neznanju i kao jedna od njenih najboljih prijateljica, odmah sam pristala da budem deveruša. Ubrzo nakon toga počela sam da primećujem neke stvari u svom telu. Test za trudnoću i poseta ginekologu rekli su mi da ću biti u sedmom mesecu trudnoće za vreme venčanja. Fantastično. San svake devojke, zar ne?
Pored svega toga, ja nisam bila ni u vezi. Bila sam usamljena i neodgovorna sa mnogo avantura u noćnim klubovima za jedno veče, što je rezultiralo trudnoćom. Leonora je bila prva osoba kojoj sam rekla, jedva uspevajući da joj se izvinim i saopštim nesrećnu vest dok sam jecala. Ona je odmah pružila podršku, tretirajući to kao sjajnu vest: uskoro ću dobiti bebu! Dakle, zapravo ništa strašno… barem sa njene strane.
Ipak, plašila sam se dana venčanja. Koliko bi bilo neprijatno stajati tamo pred 200+ ljudi, veoma trudna i veoma sama. Volela sam Leonoru i nikada nisam ozbiljno razmišljala da odustanem od svoje uloge na njenom posebnom danu, ali sam očekivala budnu, trezvenu noćnu moru javnog poniženja i naduvenog spektakla. Konzervativniji gosti bi komentarisali i mrzela sam pomisao da oduzmem deo Leonorine pozitivne pažnje svojim sramotnim prikazivanjem. Blago rečeno, nisam se radovala učešću na ovom venčanju.
**
Kada je došao blagosloveni dan i kada sam se mučila da obučem svoju haljinu za deveruše boje lavande, modifikovanu po meri, bila sam bar zadovoljna kada sam primetila da su moje grudi dobile oblik, povećale se i izgledale su fantastično! Malo bi barem skretale pažnju sa mog otečenog stomaka. Nervoza se povećavala tokom šminkanja i frizure, a kamoli kada sam se našla pred ljudima tog dana.
Niko od prisutnih nije bio iznenađen mojim trudničkim telom, ali to su sve ljudi i deveruše koje su znale za to. Problem će biti ostali gosti koji su se tek skupljali. Svadbena pratnja je prvo stigla do crkve. Na ovaj način, bila sam u prvom planu dok su gosti ulazili; Videla sam iznenađeni pogled svakog pojedinca koji je pristizao dok su gledali moju sramotno nabreklu zadnjicu. Buljili su otvoreno.
Buljenje je, naravno, bila stalna tema tog dana. Uvek. Uvek buljenje. A moje određeno mesto tokom petočasovnog prijema, kao deveruša, bilo je tačno u prvom planu. Izdržala sam ceremoniju, koliko god je bila bolna. Samo nekoliko minuta nakon početka prijema, otišla sam da sednem i razgovaram sa prijateljicom za udaljenim stolom za daleke rođake i poznanike sa posla. Ali kada je moja prijateljica otišla da pleše sa drugom svojom prijateljicom posle dva ili tri minuta ćaskanja, ostala sam sama.
I dalje sam sedela za neupadljivim stolom kada sam videla jedinog drugog gosta koji je u tom trenutku sedeo za istim ogromnim kružnim stolom, momka koji je izgledao kao da ima oko dvadesetak godina. Prešao je na mesto direktno levo od mene i pružio ruku. „Siniša“, rekao je. Rukovala sam se sa njim, osmehujući se.
„Đina“, odgovorila sam. „Sa mladoženjine strane?“ – upitala sam.
Slegnuo je ramenima. „Da, kolege smo iz firme. Nismo bliski ni ništa, ali sam čuo da će na venčanju biti super klopa i piće i verovatno neke slobodne žene. Dakle, evo me, došao sam!“
Nasmejala sam se. „Barem si iskren.“ Protrljala sam svoj upadljivi stomak. „Barem te niko ne smara pogledima ispod oka. Retka privilegija.“
„Ma pusti ih, to je taj palanački mentalitet. Mogu samo da zamislim koliko je to užasno.“ Imao je veoma ljubazne oči, zračeći empatijom.
„Znači primetio si koliko me ljudi gledaju? Kako primećuješ tako nešto?“
„Lako je primetiti da svi gledaju kada i ti gledaš. Ali ja te ne gledam kao oni… ja te ne osuđujem.“
„Ali zašto me onda gledaš?“
„Jednostavno ne mogu da skinem pogled sa tebe. Presladak stomačić a ta haljina ti jako dobro stoji.“
Bila sam prilično šokirana i jedva sam znala kako da odgovorim. Vilica mi je bila poluotvorena. „Ti si… ma ti me zajebavaš sada.“ Zastala sam, a on je naglo intervenisao, potpuno bez stida.
„Nikada te ne bih zajebavao na taj način. Iskren sam u svakom smislu.“
Nisam mogla da se uzdržim od smeha. „Ne znam šta bih rekla. Skoro osam meseci je prošlo i niko nikada nije ni pokušao da mi da kompliment za izgled. Ovo nije baš vrsta pažnje koju sam navikla da dobijam u ovom trenutku…“
Namrštio se i odmahnuo glavom. „Lepa trudnica sama na venčanju? Ti si ostvarenje sna.“
Pocrvenela sam i skrenula pogled. Bio je preterano nametljiv, naravno, ali je delovao iskreno zaokupljen mnome, a njegova slatkoća me je brzo osvojila. „Zacrveneću se tajanstveni Siniša“, uspela sam da kažem. „I iako sam sama na ovom venčanju, kako znaš da sam dostupna? Moj muž je možda samo na poslovnom putu; nemaš načina da znaš.“
Zamišljeno je klimnuo glavom. „Pola ovih ljudi okolo su zatucani seljani. Da si sa mužem, gledali bi te sa ponosom. Ovako, gledaju te kao vešticu.“
Osmehnula sam se i naterala ga da sačeka 30 sekundi pre nego što sam konačno polako klimnula glavom. „Da, sama sam. Slobodna mlada devojka u trudnoći, uskoro samohrana majka. Tvoja željena perspektiva, zar ne?“ Možda sam bila oštrija nego što je trebalo, ali sam želela da se uverim da ga neće previše lako uplašiti.
Intenzivno je uspostavio dug kontakt očima sa mnom pre nego što je konačno odgovorio. „Sedam meseci a?“
„Nešto malo jače od toga.“ – odgovorila sam, nežno masirajući stomak.
„Kako se osećaš?“ Njegovo interesovanje je delovalo iskreno. Bilo je lepo razgovarati sa nekim ko se tako ljubazno ponaša prema meni, bez obzira na situaciju; nisam htela da propustim priliku.
„U početku je bio blagi pakao, mučnine i sve… ali sada se osećam prilično dobro, hvala što pitaš. Doduše, prilično sam krupna, kao što očigledno vidiš, ali još uvek nisam u fazi samo ležanja, znaš? Tako da je zapravo lepo, iako znam da neće trajati još dugo. Boli me na više mesta nego što mogu da izbrojim, kao što se i očekuje. Sve u svemu, jako sam uzbuđena što ću biti mama za nekoliko meseci!“
Obrazi su mi pocrveneli kada sam shvatila da delim više nego što sam nameravala, očigledno spremna na to jer mi nijedna dobra duša nije posvetila ovu vrstu pažnje. Delovao je zanesen svakom mojom rečju, smešeći se i klimajući glavom na svaki detalj. „U redu, kažeš da tata bebe nije u opciji… ali možda neki dečko, udvarač?“
„Verovao ili ne, stomak zapravo deluje kao neka vrsta upozorenja potencijalnim udvaračima. Iz nekog razloga, ideja da se zabavljate sa nekim čiji će život drastično promeniti dete nije privlačno. Tako da ti ne deluješ kao tipičan muškarac u tom pogledu…“
Odmahnuo je glavom. „Ne, ne mislim da sam tipičan muškarac. Ali isto tako neću se pretvarati da se danas prijavljujem da budem otac za nekoliko nedelja sa nekim koga poznajem 20 minuta. To bi te samo uvredilo. Ali zaslužuješ društvo i malo zabave, a ja sam više nego spreman da ti pružim baš to. Da li si zainteresovana za malo zabave? Možda da počnemo sa plesom?“
Pocrvenela sam na samu pomisao da izađem na plesni podijum. „Ja… još nisam spremna za to. Možemo li samo da razgovaramo? Apsolutno mi podižeš samopoštovanje, nemoj me pogrešno shvatiti, ali plesati pred svima? Teška priča.“
Klimnuo je glavom, osmehujući se. „Naravno, potpuno razumem. Onda ću morati da se zadovoljim maženjem tog slatkog stomačića. Ili je prerano za to?“
Osmehnula sam se i klimnula glavom, zatežući tkaninu kako bih pružila potpuni, okrugli doživljaj mog zategnutog stomaka. Oči su mu bile širom otvorene dok mu se desna ruka polako približavala sa pažljivim poštovanjem; početni kontakt koji je napravio bio je što je moguće nežniji, a da se tehnički i dalje kvalifikuje kao kontakt. Izbacila sam kukove da bih gurnula stomak u njegov dlan; on je odmah povukao ruku unazad, sa zaprepašćenim pogledom u očima.
„Zgađen si, a?“ zadirkivala sam ga.
Pocrveneo je, ali se nasmejao, odmahnuo glavom i ovog puta vratio ruku mnogo čvršće; mogla sam da osetim kako prodire kroz tanak spoljašnji sloj. „Ni približno gađenju, ne. Ovo je neverovatno. Nisam osetio i dotakao trudan stomak još od… jedne od mojih tetaka, verovatno, kada je bila trudna. To je… stvarno, stvarno kul. Jako kul…“
Zaćutao je, očigledno zaokupljen; njegova ruka je sada lutala po izbočini, testirajući relativnu čvrstinu sa strane, vrha, čak i nekoliko centimetara od mesta gde se spajala sa mojim međunožjem. Sve drskije i drskije, na moje sve veće uzbuđenje. Niko me nije dotakao bukvalno od trenutka kada sam saznala da sam trudna. Njegova leva ruka se pridružila desnoj u neprekidnim milovanjima.
„Iznenađujuće je težak: trebalo bi da pokušaš da ga podigneš odozdo.“
Bez reči, ali sa još širim očima na svom zadivljenom licu, spustio je ruke do dna mog okruglog srednjeg dela tela i nežno podigao izbočinu. Vrhovi njegovih prstiju bili su odvojeni od mojih gaćica samo centimetar-dva.
„Ovo je tako fantastično. Da li te bole leđa?“
Sa svojim pitanjem, povukao je ruke sa moje haljine i sreo moj pogled, konačno ih odvajajući od pogleda na moj nabrekli stomak. Osmehnula sam se, impresionirana njegovom slatkoćom i saosećanjem. „Da, da bole. Zapravo, boli me skoro svuda. Nije samo višak težine ispred. To je višak težine svuda, otok svuda… šta god da pomenem, u ovoj fazi trudnoće – boli.“
Sa nevericom na licu, polako je odmahnuo glavom dok je održavao kontakt očima. „Znao sam da nije lako biti trudna, ali mislim da nisam zaista razumeo obim toga. Prava muka, a onda opuštajuća nagrada brige o novorođenoj bebi, zar ne?“
Oboje smo se nasmejali. Klimnula sam glavom, ruke su mi instinktivno krenule da miluju stomak. „Da, to je jedan izazov za drugim, ne mogu to poreći. Ali biće sjajno. Jedva čekam da postanem mama, iskreno. Znam da ništa ne može zaista da te pripremi za roditeljstvo, ali se radujem svemu tome, uključujući i izazove. Teško je čak i zamisliti koliko ću ljubavi imati prema ovom detetu.“
Široko se osmehnuo. „To je divno. Ti si divna. Imaš fantastičan stav Đina. Sada, ako ti je malo prijatnije… možda ples?“
Kraj 1 dela
