Slobodan je sedeo na sofi, televizor mu je bio uključen, ali nije obraćao previše pažnje na to. Bila je to samo buka u pozadini dok je listao po telefonu. Buljeći u mobilni, iznenada se pojavila poznata slika kad mu je telefon zazvonio. Bio je to Duško, njegov sin. „De si tata, kako si?“ upita Duško. „Treba mi usluga.“

„Evo me, gledam neki film, ništa posebno. Šta ti treba?“

„Ma znaš da sam pominjao krečenje. Ti si sjajan u tome, počastiću te, naravno.“

Slobodan se složio, to bi mu ublažilo malo dosade, ako ništa drugo. Nije bio profesionalni moler ali se kroz druge poslove koji su uključivali enterijer i uređivanje prostora naučio i tom zanatu. Već je imao ključ i odlučio je da ode u ponedeljak ujutru nakon što mu sin krene na posao, pa će izmeriti i videti koliko će boje i tapeta biti potrebno.

**

Slobodan je spakovao svoje radno odelo, ali pošto je bilo veoma vruće jutro, nosio je samo šorc i majicu. Parkirao se pred kućom svog sina i otključao vrata. Uzevši svesku, olovku i metar, popeo se stepenicama do dve sobe koje su se renovirale. Kada je stigao do sredine stepeništa, čuo je razgovor iz jedne od soba. Naravno, prepoznao je Lenin glas.

Lena je bila prilično prijatna devojka, tiha i nenametljiva, uvek ljubazna prema njemu, ali nekako i previše zatvorena. Slobodan se nije mogao setiti da li je ikada ona bila ta koja je započela razgovor sa njim, on je uvek bio taj koji je započinjao bilo koju temu. Bila je prilično lepa na neki običan način i uvek se oblačila opušteno, nikada provokativno.

Pokucao je na vrata sobe i polako provirio: „Dobro jutro Lena“, doviknuo je. Lena ga je ignorisala pa je ponovo doviknuo. Okrenula je glavu od njega i on je video slušalice koje je nosila, pa se ponovo nasmejao, shvativši zašto nije odgovorila. Slušao je nekoliko sekundi i zvučalo je kao da je na nekom poslovnom razgovoru, sudeći po onome što je govorila.

Ostavio ju je i otišao je da obavi sva merenja koja su mu potrebna za kupovinu materijala. Kada je posle desetak minuta krenuo, ponovo je provirio kroz vrata, ali Lena je i dalje pričala. Nije želeo da je prekida, samo je izašao, zaključao vrata i uputio se u farbaru.

**

„Kako je prošlo danas?“ – upitao je Duško kada ga je kasnije te večeri nazvao.

„Sve sam promerio i tri puta proverio. Otišao sam i kupio tapete, farbu, svašta nešto. Ne brini, neće te skupo koštati.“

„Ma koliko god da je, daćeš mi račun na kraju i prebaciću ti keš. Kad krećeš?“

„Trebalo bi da počnem sutra“, rekao mu je Slobodan. „Inače, Lena je jutros bila kod kuće.“

„Da, rekla mi je. Ponekad radi od kuće, posebno kada ima te online sastanke po ceo dan, ne isplati joj se da ide u kancelariju. Koristi slušalice koje blokiraju okolnu buku, tako da ona nema pojma ni da si svraćao. Nebitna je ona, samo se ti koncentriši na posao.“

**

Kada je sledećeg dana ušao u kuću, mogao ju je čuti kako priča sa sprata čim je prošao kroz ulazna vrata. Vrata spavaće sobe bila su potpuno otvorena i čim je video slušalice, odmahnuo je glavom. Bila je u krem spavaćici koja je delovala pomalo prozirna dok je sedela u svojoj stolici i pričala o kojekakvim poslovnim stvarima. Stajao je i posmatrao je nekoliko sekundi, ali kada je shvatio da je zaokupljena razgovorom, odneo je farbu u susednu sobu, a zatim sišao da uzme tapete.

„Ne foliraj se, znaš kako stvari funkcionišu“, čuo je njen povišeni glas kako viče. „Moraš prvo da platiš ako želiš da se složim.“ Mogao je da čuje malo besa u njenom glasu. Prišao je i zavirio kroz vrata, ali sada se smešila, pa je pretpostavio da je sve u redu.

Slobodan je sve ivice zaštitio pre nego je počeo da farba. Dobrih dvadeset minuta mogao je da čuje kako njegova snajka priča sa nekim, reči nije mogao da razazna, ali nakon toga usledeo je muk. Tišina je potrajala dovoljno dugo da je taman mogao da napravi pauzu i da ode da je pozdravi jer očigledno više nije bila na vezi. Ali kada je krenuo hodnikom, shvatio je da vrata njene sobe više nisu širom otvorena.

Ipak, nisu bila ni do kraja zatvorena, pa je mogao da pokuca i proviri. Odgovora opet nije bilo. Lena je stajala uspravno, njena se spavaćica otvorila napred, i čim joj je gornji deo skliznuo sa ramena, shvatio je da ne nosi grudnjak. Lena, njegova snaja, obično uglađena i pristojna, obično tiha i potpuno nenametljiva, uperila je svoje gole grudi ka radnom stolu na kojem je otvoren stajao njen laptop.

Obično je nosila kosu podignutu, ali ne tog jutra, plavi pramenovi su joj padali preko ramena, njen uobičajeni običan izgled transformisan je sa samo malo crne senke za oči i karminom koji je osvetlio njenu bledu kožu. Njegov ugao bio je iskosa sa strane, tako da nije mogla da ga vidi. Gledao je kako joj ruke prelaze preko bradavica i tada ju je jasno čuo: „Da li je ovo dovoljno da te ubedim?“ Ona se zakikotala na odgovor koji god da je bio.

„Link je na ekranu, sve se isporučuje sledećeg dana“, čuo ju je kako kaže, „samo naruči pre 17 časova.“ Počela je da se okreće, a Slobodan se tiho povukao i vratio u udaljenu sobu, gde je nastavio sa krečenjem. Nije mu bilo lako da se skoncentriše ali uradio je koliko je mogao, pre nego se iskrao i otišao.

**

„Duško, šta tačno Lena radi?“ – upitao je Slobodan sina te večeri.

„Ma oni najgori, najdosadniji poslovi sa ljudima. Uvek na vezi, uvek na laptopu. Prodaja neka, to je manje/više sve što znam. Koliko sam shvatio, morala je da potpiše izjavu da neće pričati o detaljima posla. Ali sa obzirom na to koliko zarađuje, ne bunim se i ne mešam se“, odgovorio je Duško.

Slobodan je prekinuo razgovor i zamislio se. Poželeo je da je napravio nekoliko fotografija ili makar jedan mali snimak dok je imao priliku. Ali onda se nasmejao i podsetio se da mu je to snajka, žena koja voli njegovog sina i koja je pre svega poštena devojka… barem je tako trebalo biti.

**

Bio je malo razočaran sledećeg dana jer Lena nije bila kod kuće. Ali bar mu je to pružilo priliku da obavi veliki deo posla. Okrečio je plafon i dva cela zida. Uspeo je da misli samo na posao i samim tim bio je produktivan. Par puta dok je prolazio pored vrata njene sobe, poželeo je da uđe unutra i malo se promuva, ali je uspeo da ostane priseban i profesionalan.

Ipak, sutradan je njegova radoznalost došla do izražaja. Ponovo je prvih sat vremena bio sam, radio je vredno, a onda je čuo kako se ulazna vrata otvaraju. „Da, upravo sam stigla, morala sam u kupovinu po namirnice. Nisam te očekivala danas. Ne mogu… mislim da mi je svekar ovde, videla sam mu kola ispred. Čekaj…“, čuo ju je kako govori dok se penjala uz stepenice.

Brzo je uleteo u sobu koju je farbao i sakrio se uveliki moderni odmar u uglu sobe. Ćutao je dok je ona prošetala po sobi. „Izgleda da je otišao po neki materijal.“ – rekla je i izašla iz sobe. Posle nekoliko minuta, izašao je iz ormara i krenuo u hodnik. Slobodan se polako prikrao, vrata poluotvorena. Lagano se pomerio i glasno uzdahnuo, a zatim se ukočio.

Stajala ispred laptopa, cela prekrivena providnim crnim materijalom. Negliže joj je jedva sezao do pola guze koja je bila takođe polu gola jer je imala samo malene tangice na sebi. Ne samo to, već je na sto zalepila realističan dildo između sebe i laptopa. „Mhm, lep i debeo, možda mi neće ni stati ceo u usta“, rekla je Lena. Držeći pogled na laptopu, sagnula se i lizala vrh dilda. „To je to, drkaj taj sočan kurac za mene“, čuo ju je kako govori.

Usta su joj skliznula preko dilda, i dalje držeći fokus na ekranu, i posle otprilike tri minuta – spustila je ruku između nogu i osmehnula se laptopu. „Hoćeš dublje? Znaš koliko će te to koštati, daj da vidim keš dušo“, kikotala se. Laptop je zapištao i Lena se ponovo kikotala. „Ne, muž ne zna za ovo, ali to i čini sve uzbudljivijim, zar ne? Jebote… zamisli da si ovde sa mnom“, rekla je prema ekranu.

Gledao je kako uzima dildo sa stola i lepi ga na stolicu iza sebe. Stolica mu je zaklanjala pogled, ali Slobodan je ipak mogao dovoljno da vidi dok se Lena spuštala na dildo. Nešto je klitala na bežičnoj tastaturi, a zatim je počela da jaše lažni kurac. Jaukala je dok je dildo klizio u nju. Slobodan nije iz tog ugla mogao jasno da vidi ekran laptopa, ali bilo je očigledno da se Lena snimala.

Glasno je vrisnula, nesvesna prisustva iza sebe. Slobodan je bio van sebe! Nikada nije prisustvovao tako erotičnoj situaciji. Povukao se u hodnik i shvatio da je njegov kurac opasno tvrd. Nije bilo drugog izbora, morao je da se dotakne. Posle par minuta, on je drkao kurac, posmatrajući scenu koja se odvijala ispred njega. Nažalost, ubrzo je došlo do kraja predstave. Lena je zahvalila tom nekome, i kliktala nešto na laptopu.

Dok se Slobodan udaljavao od vrata, čuo ju je kako nekome govori da može da udovolji njegovom zahtevu, ali da će morati da kupi stvari preko linka, i da bude onlajn sutradan. Došunjao se niz stepenice i izašao na glavna vrata. Otišao je do svog kombija, pokupio još nekoliko alata, vratio se i namerno je bio glasan dok se kretao.

„Dobar dan čika Slobodane.“ – Lena je stajala pred njim u svom čvrsto zavezanim bade mantilu, izgledajući pomalo raščupano. „Ja sam… kasno sam ustala pa…“

„Samo ti snajka radi svoje. Ja sam morao po neki alat pa da nastavim sa krečenjem. Hoćeš da vidiš kako napreduje?“

„Bila sam.. videla sam. Baš je…“ – zastala je i zarumenila se. „Čika Slobo, vi me niste videli juče?“ upitala je Lena stidljivo.

„Hmm? Juče? Pa ja sam te čuo da pričaš sa nekim, Duško kaže verovatno si razgovarala sa klijentima“, rekao je Slobodan. „Jesam pokucao i javio se, ali si imala slušalice.“

„Mhm.. da, ja… na slušalicama i… mislim ne čujem tada ništa.“ – kiselo se nasmejala. „Dolazite i sutra?“ – upitala je, grizući usnu.

„Verovatno“, rekao joj je Slobodan. „Doći ću ujutru pa dok me bude držala koncentracija. Ne forsiram se.“

Ona se osmehnula, a zatim promenila temu: „Želite piće?“ Dok je silazila da napravi jedno, Slobodan je ušao u njenu sobu. Klizio je prstima po prednjoj ivici stolice gde je ležao trag njenih sokova. Podigao je ruku i oblizao slatki nektar sa prstiju. „Imate li još posla danas?“ – upitao je Slobodan kada se Lena vratila, pokazujući na laptop.

„Neočekivano sam zaključila velik posao malo pre i imam nešto veoma bitno planirano za sutra“, odgovorila je pre nego što je blago pocrvenela.

„Ti ne zameri, slobodno radi svoj posao, ovo moje neće trajati još dugo. Nekoliko dana i ja sam gotov.“

Kraj prvog dela