Znala sam da je pandur čim je ušao u prostoriju. Imao je taj izgled detektiva. Čovek je progovorio, a glas mu je bio gradski po tonu, a ne prefinjeni ton detektiva iz odeljenja za ubistva. Ubrzo je objasnio: „Zovem se Predrag. Ja sam privatni detektiv. Radio sam za gospodina Kostića.“ Kostić je bio čovek na podu, upucan. Nisam bila njegov obožavalac. Ucenjivao me je. Radila sam neke gluposti kada sam bila mlada, drogu, divlja vremena sa oženjenim muškarcima, sitne džeparenja i slično.

Kostić je iznuđivao novac od mene – mnogo novca. Došla sam da platim. Da sam bila sama sa Kostićevim telom, bila bih u velikoj nevolji, ali to nije bio slučaj. Još dve osobe su bile ovde kada sam stigla. Žena oko 35 godina imala je fantastičnu figuru i lice koje je moglo izgledati mlađe, da nije bilo tako dobro poznata štampi. Bila je to Žaklina, bivša manekenka za koju se pričalo da će uskoro imati svoj rijaliti program.

Bila sam šokirana kada sam je videla kako stoji ispred Kostićevih vrata, ali s obzirom na to čime se čovek bavi, ne bi trebalo da budem šokirana. Druga osoba bio je Aleksandar. Znala sam to samo zato što se predstavio, nakon što sam ga pratila uz stepenice do stana. Bio je sitan čovek, koji je izgledao poražen životom.

Detektiv Predrag je bio druga stvar – visok, crn, grub. Nosio je naočare sa tamnim okvirom koje mi nisu dozvoljavale da mu jasno vidim oči. Bilo je nečeg zvaničnog, gotovo militarističkog u vezi sa njim. Gledao je po sobi i nagnuo se kroz otvoren prozor. Jeftini stan je bio na petom spratu, a Kostić je imao pogled na uličicu. Prozor je izgledao kao da ga je teško podići ili spustiti.

„Ko ga je od vas pronašao?“ upitao je, osvrćući se.

„Ja“, odgovorio je Aleksandar. „Mislim, bio sam prvi u stanu. Mada, svi smo stigli otprilike u isto vreme.“ Klimnula sam glavom. Morala sam da pazim na sebe i svoje interese. Predrag je zaključao vrata, čime je bekstvo učinilo mnogo sporijim. Verovatno bi imao vremena da uhvati bilo koga od nas ako bismo pokušali da pobegnemo. Brzo je pretražio sobu, ali nije mnogo toga pronašao.

Sumnjala sam da Kostić uopšte živi ovde. U dnevnoj sobi su bili sofa i stočić. Nije bilo sitnica niti slika na zidu. Pretraga je trajala samo nekoliko sekundi. Predrag je podigao pogled dok je završavao pretragu. Činilo se da te oči gledaju pravo kroz mene. „Nema ničega ovde, tako da mi ostajete vas troje.“

„Za šta?“ promucao je mali čovek.

Predrag je uzdahnuo. „Ne budite glupi. Kostić je upucan, tražim pištolj. Ubica, ako je jedan od vas, nije stigao daleko pre nego što su se pojavili drugi. Zato želim da pretražim svo troje pre nego što bilo šta drugo uradim.“

„Zašto ne pozovete policiju?“ upita Aleksandar. „Neka oni to reše.“

Odmahnuo je glavom. „Kao što sam rekao, radio sam za Kostića, želim da znam šta se desilo pre nego što ih pozovem. Moja reputacija je ovde u pitanju.“ Detektiv je prišao Aleksandru. „Dignite ruke.“ On ih je podigao kao da ga pljačkaju. Detektiv je brzo, ali veoma temeljno pretresao čoveka. „Nema ničega.“

„Mogao sam vam to i sam reći. Nikada ne bih nikoga ubio.“

Zatim je Detektiv naterao Aleksandra da isprazni džepove. Čovek je imao parče kanapa, nešto sitnog novca i kartu za autobus. Detektiv je izvadio telefon i napravio nekoliko fotografija sadržaja džepova. Napisao je čovekovo ime i adresu na parčetu papira zajedno sa datumom i vremenom. Aleksandar je počeo nešto da govori, ali ga je Predrag oterao. „Idi, imam tvoju adresu. Ako policiji zatrebaš, reći ću im da te pozovu.“

Čovečuljak je izjurio kao muva bez glave, sudareći se sa mnom usput i odbijajući se od mene. Izleteo je napolje pre nego što je Predrag mogao da kaže još jednu reč. „Zar se ne plašiš da će poricati da je bio na mestu zločina?“ upitala sam, osećajući kao da je Aleksandar upravo dobio kartu za besplatan izlazak iz zatvora. Predrag je odmahnuo glavom.

„Ne sa ovim dokazima. Osim toga, imam kec u rukavu“, ali nije detaljnije objasnio šta je time mislio. „Moram vas dve sada da pretresem“, rekao je, blago crveneći, ali pokazujući znake očigledne želje. Žaklina se javila. „Nema potebe. Ovde nema pištolja.“

„Jeli? A šta ako ste vas dve u dosluhu? Mogli biste da lažete jedna za drugu, a krivica bi pala na Aleksandra.“

Žaklina se osmehnula. „Nisam razmišljala o tome“, rekla je lažući. U njenom oku je bio sjaj koji je govorio drugačije. „Ne volim dodir stranca na sebi. Pomoći ću ovoj mladoj dami da se svuče, a onda ona može da pomogne meni. To nam omogućava malo skromnosti, a pritom ćete se uveriti da nismo naoružane. Da li je to u redu gospodine detektive?“

Predrag bi verovatno pristao na bilo šta, po načinu na koji ju je gledao. Nikada nisam videla čistu požudu izbliza toliko jaku. Nisam ni ja loše izgledala i imala sam više nego dovoljno za ponuditi, ali ništa poput životinjskog pogleda koji je Predrag sada imao na svom licu. Skinula je bluzu, polako otkopčavajući svako dugme, a zatim je spuštajući sa ramena. Sletela je na pod.

Pogledala je prema meni pa sam navukla majicu preko glave. Predrag me je iznenađeno pogledao. Možda široka majica nije dozvolila njegovoj mašti da razmišlja o telu ispod nje. Morala sam da ostanem u formi za posao, a imala sam uzak struk sa grudima veličine tek zrele dinje. Sada sam dobila deo požude koju je ranije trošio samo na Žaklinu koja je izula cipele.

Bila je mnogo niža bez njih. Otkopčala je pojas i pantalone su skliznule na pod. Ne znam o kakvoj skromnosti je pričala pošto nije nosila gaćice! Podigla je pantalone i pokazala Predragu. „Sada ih možete pretresti.“

Moram da odam priznanje Predragu; bio je temeljan u svom poslu. U džepu je imala samo karmin i ključeve. Predrag je fotografisao i sadržaj njene tašne. Skinula sam pantalone, ali nisam došla spremna za takav pretres. Nosila sam bikini gaćice koje su mi jedva pokrivale zadnjicu. Predrag je sledio istu proceduru sa mnom. U mojim džepovima su bili samo ključevi i poruka sa ovom adresom.

Žaklina, međutim, još nije završila sa ovom psihološkom igrom. Pogledala je Predraga izazovno i rekla: „Hoćete li me sada pretresti gospodine detektive?“

Nisam ni razumela o čemu priča ali Predrag je odgovorio prišavši joj. Brzo joj je provukao ruke kroz kosu i niz vrat. Njegovi pokreti su bili tako grubi ali erotični. Zastao je kada je stigao do njenog grudnjaka i otkopčao ga jednim pokretom. Osmehnuo joj se dok je padao na pod. Znala sam šta Žaklina želi da postigne i videlo se da joj uspeva. Htela je da mu odvrati pažnju na najbolji način koji je znala. Njegovo svedočenje bi bilo bezvredno ako bi spavao sa nama.

Prišla sam iza njega, a on se na trenutak ukočio, misleći da ću ga napasti i povrediti. Ali umesto toga sam se nagnula i rekla: „Podignite ruke.“ Čim je to uradio ja sam mu povukla majicu preko glave. Nisam mogla da vidim njegove grudi iz svoje perspektive, ali sam se nagnula na njegova leđa tako da je mogao da oseti moje grudi na sebi.

U međuvremenu, zario je lice u Žaklinine sise, lizajući jednu, pa drugu. Njene su bile malo veće od mojih, sa velikim bradavicama koje su se stvrdnjavale dok se igrao sa njima. Dok je bio zauzet time, Žaklina se približila i pozvala me da priđem. Bila sam šokirana kada me je poljubila. Nikada ranije nisam poljubila devojku, ali nije bilo strašno. Njene usne su bile meke i popustljive, iako je jezikom zaigrala preko mojih usana.

Predrag je shvatio šta radimo i okrenuo se, prekidajući naš poljubac. Sada je bio okrenut ka meni. Mogla sam da vidim mišićave, zaobljene grudne mišiće i tamne nežne dlake. Uhvatio mi je vilicu jednom rukom i poljubio me – snažno. Osetila sam grubost kojom je zračio. Njegov jezik je klizio u moja usta i pronašao moj. Nije prekinuo poljubac dok mi je otkopčavao grudnjak i skidao ga sa mene.

Kada je grudnjak pao na pod, spustio je glavu da pronađe moje grudi. Usta su mu bila vruća, a jezik mu je prelazio preko mojih bradavica, čineći ih tvrdim za nekoliko sekundi. Njegova ruka se igrala sa jednom, dok je lizao drugu. Mogla sam da osetim toplotu kako gori u meni. Prošlo je mnogo vremena otkako sam se skinula pred nekim koga nisam poznavala, ali erotski naboj nepoznatog je i dalje bio tu. Čula sam njegovo tiho gunđanje, a zatim i šlic od pantalona.

Pogledala sam dole i videla kako mu Žaklina spušta pantalone. Njegov nabrekli žilavi kurac se pritisnuo između mojih nogu. Već sam osećala sokove kako pljušte iz mene i znala sam da će lako ući. Međutim, Žaklina je imala druge stvari na umu. Posegnula je i zgrabila ga, čvrsto ga je stegla i nadrkavala ga. Ispustio je zvuk koji je bio tih i grub. Ponovo se okrenuo, a Žaklina ga je povela prema sofi. Na trenutak sam se zapitala da li je Žaklina sakrila pištolj ispod i planira da ga overi.

Međutim, pala je na nameštaj i raširila noge. Detektiv je pao na kolena i počeo da se ljubi sa njenim otvorom. Stenjala je erotično dok je on nastavljao da je jede i da gura debele grube prste u njen vatreni vaginalni otvor. Ne želeći da budem izostavljena, uvukla sam se ispod njega i podigla ga na sve četiri. U tom položaju, počela sam da ga oralno zadovoljavam. Ležala sam na leđima pod njim i vukla ga za kurac koji sam dočekivala ustima, masirala jezikom i usnama.

Bila sam umetnica u oralnom seksu i po njegovom glasu i grčenjem bilo mi je jasno da radim dobar posao. Miris je bio oporan i jak, prava muška kurčina koja je očigledno dosta toga videla i okusila. Davila sam se u detektivskoj kiti i uživala u svakom momentu… sve dok nije prestao da liže Žaklinu i ustao. Pomerio se između njenih nogu i sa ogromnom snagom zario kurac duboko. Vrisnula je, ali to nije bilo od bola. Uživala je u osećaju. Videla sam da joj je lice iskrivljeno i znojavo.

Detektiv više uopšte nije razmišljao o mrtvacu drugom delu prostorije, a to je očigledno i bio Žaklinin plan. Detektiv je balansirao obema rukama dok se gurao u nju, ali sada je pomerio jednu ruku tako da je bila između mojih nogu. Već sam bila uzbuđena i on je lako uvukao dva prsta u mene bez upozorenja. Uzbuđivao me je ovaj muškarac i činjenica da bih mogla doživeti orgazam pored ove prelepe žene. Nastavio je da prodire u Žaklinu dok je klizio prstima u mene.

Divila sam joj se. Čak i u žaru strasti, i dalje je izgledala sabrano. Završivši sa duboko u nju, Detektiv je usmerio pažnju na mene. I dalje je bio ukočen, pošto joj se nije pridružio u orgazmu. Brzo je zamenio prste jezikom. Sada sam bila mokra između nogu i mogla sam da osetim kako mu jezik upija sokove. Žaklina se istezala kao mačka, prelazeći rukama preko nameštaja. Na trenutak sam se pitala da li nešto traži, ali moj um nije mogao da se fokusira na ubistvo u tom trenutku.

Uneo je i treći prst u mene. Počeo je da gura unutra i napolje, izvlačeći se skoro do kraja, a zatim ih grubo nabijajući nazad. Svaki pokret je udarao u moje zone zadovoljstva. Lice mi je bilo vruće, gotovo grozničavo. Zgrabio me je za noge i povukao me k sebi. Njegov kurac je još uvek bio tvrd i spreman. Nagnuo se napred i probio me, prvo samo glavićem svog kurca. Vrisnula sam osetivši toplinu njegovog tela u sebi.

Osmehnuo mi se i ugurao se do kraja. Nije gubio vreme na predigru. Nastavio je isti ritam koji je koristio sa prstima. I on se znojio. Njegovo telo je bilo klizavo uz moje, što je samo poslužilo da produbi udarce. Dao mi je malo vremena da uživam u njemu kada je stao, ali ovim tempom, znala sam da neću dugo izdržati. Pogledala sam Žaklinu koja je skupljala svoju odeću sa poda.

Ali vrelina u pički me je naterala da se vratim u trenutni čin jebanja. Osetila sam grč njegovog kurca dok je svršavao u mene. Obmotala sam noge oko njegovog tela i sada me je držao u vazduhu dok me je perverzno puni. Vrućina trenutka i uzbuđenje avanture prolili su talase vrućine kroz moje telo. Osećaj je bio oštar i sveobuhvatan. Svršila sam onako kako nisam godinama.

Kada smo oboje došli do daha, povratili smo disanje i počeli da se oblačimo. Detektiv je na trenutak izašao iz prostorije. Žaklina me je pogledala oštro: „Gde je pištolj? Kontala sam da si ga ovde sakrila?“ – pokazujući na sofu.

Odmahnula sam glavom. „Nemam ga. Ne znam gde je.“ Navukla sam donji veš, iako se lepio za mene na čudnim mestima.

„Da li stvarno misliš da je onaj mali pacov ubio Kostića?“

Pre nego što sam mogla da odgovorim, Detektiv se vratio u sobu. Sada je bio obučen, a ja sam završila sa oblačenjem. „Upravo sam završio telefonski razgovor sa partnerom. On je posmatrao Aleksandra kako se osvrće po uličici, čudno se ponašao… uhvatio ga je kako vadi pištolj iz džepa i odmah ga uhapsio.“

Nas dve smo ostale zatečene i zbunjene. Ja nisam imala reči ali Žaklina je promrmljala. „Naterao si nas da se skinemo i pojebemo te bez razloga? Znao si da smo nevine?“ Prišla mu je i snažno ga ošamarila, a zatim izjurila napolje. On se osmehnuo i uzeo telefon. „Kakva kurva,. Nisam ja ništa nikoga terao, sama se skinula.“ Pozvao je policiju i čekao. A ja sam se iskrala. Nije bilo razloga da budem na mestu zločina ako bi policija ovo pripisala Aleksandaru.

Osmehnula sam se u sebi pošto su mi moje veštine džeparenja omogućile da Aleksandru smestim pištolj u džep sakoa. Stigla sam prva u stan, upucala Kostića, očistila pištolj od otisaka i namestila mesto zločina. Onda sam oprezno sačekala trenutak da mu podmetnem pištolj, znajući da će mi policija pripisati zločin. Uputila sam se u centar grada da obavim šoping. Imala sam dosta novca viška.

Kraj.