„Upravo sam završila trening. Uskačem u auto i trebalo bi da budem kod tebe za oko 2 sata, sve dok saobraćaj bude dobar“, rekla je Emilija preko telefona.
„Savršeno. Stavio sam malo vina u frižider da te osveži kad stigneš“, odjeknuo je Stefanov glas. „Vozi pažljivo i vidimo se uskoro!“
„Vidimo se!“, odgovorila je, bacajući sportsku torbu u prtljažnik auta.
Smeštajući se na vozačevo sedište, Emilija je pogledala svoj odraz u retrovizoru. Njena duga, bakarno smeđa kosa bila je vezana u visoki rep, a okruglo lice je imalo bledi crvenkasti odraz od iscrpljenosti nakon treninga. Smeđe oči su je procenjivački gledale dok je raspetljavala rep, oslobađajući se napetosti i puštajući kosu da joj pada niz ramena. „Možeš ti to“, šapnula je sebi, podešavajući navigaciju na telefonu, uključujući ga i spremajući se za vožnju koja je pred njom.
**
Sat vremena kasnije, negde na pola puta, Emilija je konačno dozvolila da joj se misli usmere ka Stefanu. Prošlo je više od mesec dana otkako je premeštena u drugo odeljenje kompanije i preselila se u drugi grad. Došavši direktno sa fakulteta posle 5 godina studiranja, oberučke je iskoristila priliku, posebno zato što je to značilo da se preseli bliže svom dečku. 
Preseljenje u potpuno novi kraj nije bilo lako, posebno zbog Emilijinog tvrdoglavog insistiranja da, kako bi dokazala svoju nezavisnost, mora da živi sama. Trošeći svoju novu platu na jednosoban stan, brzo je shvatila da je sklapanje prijateljstava van fakultetskog balona mnogo teže nego što je mislila i postepeno je počela da se uvlači usamljenost. U kombinaciji sa otkrićem da blizina partnera ne rešava sve probleme u vezi, Emilija je shvatila koliko je nespremna za „odrasli“ život.
**
Sećala se vrlo dobro tog hladnog i svežeg jutra kada je Emilija počela da gleda Stefana malo više od kolege. Nakon još jedne noći u kojoj je shvatila da njen dečko zaista mari samo za sebe, bila je umorna i tmurna kada je došla na posao.
Uputivši se ka sobi za pauzu da popije kafu i mentalno se pripremi za dan, iznenadila se kada je videla da ju je Stefan pretekao. Stajao je pored kafe-aparata, njegova visina od 180 cm nadmašila je njenu od 170 cm. Njegove kestenjaste izgledale su srećno i budno dok je gledao Emiliju kad je ušla.
„Izgledaš kao da bi ti dobro došla velika šolja kafe“, rekao je veselo.
„O Bože da, ne znam kako ću danas preživeti“, rekla je, zgrabivši mu šolju iz ruku, skrećući pogled dok je duboko udisala miris sveže kafe.
„Nisi valjda izašla sinoć na piće sa marketinškim timom?“, upitao je Stefan. „Video sam nekoliko njih kako stidljivo ulaze i ne izgledaju dobro!“
Emilija je osetila kako joj obrazi crvene dok je razmišljala da li da prizna svoje propuste u stvaranju društvenog života ili kao devojka u vezi. „Nisam ni znala da su izašli na piće…“, počela je stidljivo pre nego što je odlučila da jednostavno prizna. „Zapravo, bila sam budna do kasno i svađala se sa dečkom.“ Brzo je otpila gutljaj kafe kako bi izbegla da gleda u Stefanov pogled.
„E jebiga, izvini“, odgovorio je Stefan. Pružio je utešnu ruku i stavio je na njeno rame. „Nedavno si se doselila, zar ne? Daljina može biti teška, posebno kada se tek prilagođavaš, oboje morate sebi date vremena.“
Emilija nije mogla da se fokusira na njegove reči, ometala ju je toplina koja je dolazila od njenog ramena prekrivenog njegovim dlanom. Mogla je da oseti toplinu kako se širi iz Stefanovog tela u njeno. Srce joj je zaigralo i osetila je trzaj u stomaku. Skinuvši pogled sa njegove ruke, pogledala je gore i videla ga kako nestrpljivo čeka njen odgovor.
„O hm, da, pa imali smo vezu na daljinu dok sam studirala. Ovaj posao je bio prilika da mu se približim i da unapredimo vezu.“
Sati rasprave sa Markom o njegovoj posvećenosti političkoj karijeri umesto nje ostavili su gorak ukus u njenom srcu i Emilija nije bila toliko sigurna u svoju vezu kao pre selidbe. Pokret Stefanove ruke sa njenog ramena trgnuo ju je iz misli i pogledala je gore da vidi njegovo lice obasjano pozitivnošću.
„To je ogromna promena za oboje, ali vreme je odličan lek za većinu problema“, rekao je Stefan gledajući Emiliju duboko u oči, kao da samo kroz kontakt očima može da reši sve njene probleme.
„Nadam se“ Emilija je ispustila neodlučan zvuk dok se vraćala srkanju kafe.
„Pa, ako ikada poželiš nekoga sa kim bi mogla da popiješ piće i da izbaciš sve iz sebe, javi mi se!“ Stefan je rekao dok je izlazio. „Želim ti lep dan Emilija!“. Ostavio ju je da stoji tamo, sa kafom koja se pušila u ruci, odjednom imajući mnogo više stvari o kojima treba da razmišlja osim posla.
**
Izašavši iz svojih misli, Emilija je ponovo usmerila pažnju na put. Od tog dana, ona i Stefan su malo po malo gradili svoje prijateljstvo. Ćaskali su uz kafu, svraćali jedno drugom u kancelariji, pa čak i povremeno odlazili u kafić na piće. Emilijana veza nije dugo trajala nakon tog razgovora, i na kraju je odlučila da joj se ne sviđa što je na drugom mestu posle karijere svog dečka. Uprkos tome što je bila sama, ništa nije išla dalje sa Stefanom.
Njegov veseli osmeh i ponašanje se nikada nisu promenili i iako se klela da ga je povremeno viđala kako je odmerava, to nikada nije ni u šta više preraslo. Pokušala je da se zabavlja sa drugima, ali nije mogla da se prepusti. Dok joj se ugovor bližio kraju, Emilija se pomirila sa prijateljskom zonom i fokusirala se na zatvaranje svog života.
Tek nedelju dana kasnije, kada je sve bilo rečeno i urađeno,ona se vratila u kuću svojih roditelja i Stefan ju je kontaktirao. Kompanija je tražila još jednu poslednju prezentaciju svog projekta nekim investitorima koji dolaze, a Stefanu je bila potrebna Emilijina pomoć oko prezentacije.
„Još samo jedan projekat, za stara dobra vremena! Možeš doći kod mene da sve spremimo i razbijemo prezentaciju!“ Poslao joj je poruku. Emilija se divila kako se njegov veseli ton probijao čak i u tekstualnom obliku. Nije mogla a da ne bude u iskušenju. Poslala je naizgled nevoljan odgovor (ne želeći da bude previše uzbuđena zbog pomisli da će provesti vreme sa njim) i organizovala se za put nazad. I sada je bila na putu ka njegovoj kući.
**
Zaustavivši se ispred Stefanove kuće, Emilija je parkirala auto, održala poslednji kratki ohrabrujući govor u retrovizoru, ponovo protresla kosu i izašla. Zgrabila je torbu, polako je krenula ka dvospratnoj kući, primećujući kako se ona odražava na one koje su je okruživale. „Naravno da mu je i kuća savršena“, pomislila je u sebi, zastajući ispred vrata. Sa samouverenim kucanjem koje je pokušavalo da prikrije živce koji su se gomilali, uspravila se, mentalno se pripremajući da vidi Stefana. 
Za nekoliko trenutaka, on je otvorio vrata. Činilo se da ga je vreme učinilo lepšim nego što ga se sećala. Njegova kosa je i dalje bila seksi razbarušena, ali uz nju su se spojili naznaci brade, koju je Emilija smatrala neodoljivom. Bio je obučen u crne farmerke sa uskom plavom polo majicom koja se zavodljivo rastezala oko nabreklih mišića na njegovim rukama – nešto što su njegove poslovne košulje uvek iskrivale.
U poređenju sa njim, ona se osećala mlitavo u svojim sportskim helankama, sportskom topu i najobičnijoj rozoj majici kratkih rukava. Jedina srećna karakteristika bila je to što je znala da joj se zadnjica ističe, a uz to, dekolte u sportskom grudnjaku koji je zavodljivo virio iz majice, osećala je da je postigla taj zavodljiv, ali sportski izgled koji je želela.
„Uđi! Uđi! Tako mi je drago što si konačno stigla!“ Stefan ju je uveo u kuću, niz hodnik u udobnu ogromnu dnevnu sobu. Dve velike ugaone garniture okruživale su spoljašnjost sobe, a televizor i polica za knjige nalazili su se na suprotnim zidovima. Emilija je sela i odmah osetila kako duboko tone u plišane jastuke. „Daj mi minut da uzmem vino!“, rekao je Stefan dok je izlazio iz sobe.
Emilija je odvojila vreme da namesti majicu. Premestila se, podvukla noge ispod sebe, smirila disanje. „Evo ga!“, Stefan se vratio sa dve velike čaše belog vina u ruci. Pogledala ga je i videla kako stoji iznad nje, sa čašom vina ispruženom prema njoj. Emilija je uzela čašu, primetivši kako su Stefanove oči na sekundu bile uprte u njene grudi.
„Hvala ti puno! Nisi svestan koliko mi je potrebno. Inače, izvini što sam morala da dođem u ovoj sportskoj opremi, glupa teretana nema tuševe! Tako da ono… verovatno izgledam presmešno.“
„O čemu pričaš? Izgledaš super, kao i uvek. Ja uvek kažem – nosi šta god ti je udobno! Zapravo sam bio iznenađen kada si ušla – uvek si se sakrivala ispod odela, nisam ni znao da je to sve ispod“, odgovorio je Stefan koketirajući, a njegove oči su sada bestidno lutale gore-dole po Emiliji.
Emilija se nasmejala i gestikulirala prema Stefanu. „Ja?? Ha… Izvinite gospodine sakrivam-bicepse-u-širokim-poslovnim-odelima! Gde se sve TO krilo?“
„Šta da ti kažem, profesionalnost je uvek bila na prvom mestu. A ovo? Pa znaš kako je, noći u teretani tu i tamo, sve se to sabere na kraju. Šta da kažem? Držim svoje oružje u dobrom stanju, nikad se ne zna kada će doći obračun.“
Emilija je prevrnula očima, smorivši se na taj glupi komentar. Vino je počelo da deluje magično na nju i počela je da oseća kako joj se telo opušta. Istežući se široko, uz preuveličano zevanje, izvila je leđa, suptilno izbacujući grudi, podmuklo proveravajući da li je Stefan primetio. Po njegovom iznenadnom gutljaju vina, odlučila je da je vreme da se pokrene.
Ustajući i polako hodajući do Stefana, njeni obli kukovi su se njihali s jedne na drugu stranu. Spustila se i okrenula se ka njemu, noge su joj se podvijale ispod nje. Oslanjajući se jednom rukom na naslon i čašom vina u drugoj, pogledala ga je u oči.
„Hajde da budemo iskreni do kraja.“
„Uuu… volim iskrenost. Pucaj!“
„Znaš, ponekad mi se činilo da sam te videla kako me odmeravaš na poslu.“
„Ma mora da ti se samo učinilo.“
„Jel tako? Hmm ne bih rekla.“ 
Stefan je uozbiljio pogled: „Ja… uvek sam te smatrao nekako opasnom“, šapnuo je Stefan.
„Ja opasna? Ne foliraj se. Ja sam tremaroš, asocijalna…“
„Slušaj, znam o čemu pričam. Tamo gde treba – tamo si jebeno opasna. Siguran sam u to.“
Nakon toliko vremena saradnje, ovo je bio prvi put da ga je čula kako psuje. Odjednom su se Stefanove usne našle na njenima. Emilija je izgubila dah kada je uvukao jezik u njena usta, utišavajući jauk koji je izlazio. Pomerio je svoje telo napred, a ona se spustila niz sofu, puštajući njegovu težinu da padne na nju dok su se uvijali i trljali jedno o drugo.
Emilija je konačno pustila ruke da prođu kroz njegovu kratku kosu, lagano je grebući, zbog čega je Stefan zarežao od zadovoljstva. Kao odgovor, on je udario svojim međunožjem u nju, podižući ulog igre koju su započeli. Zabacivši glavu unazad od potpunog zadovoljstva, Emilija je pustila ruke da nastave svoje putovanje niz Stefanova leđa, gnječeći i povlačeći, pokazujući mu koliko ga želi.
Grebala je njegovu majicu, cepala je odozdo i konačno ga ugledala golog gornjeg dela tela. Oči su joj se raširile na taj prizor i počela je da ga ljubi po vratu, trudeći se iz sve snage da ga izludi ustima. „Pusti mene…“
„Šta želiš Emilija?“
„Želim da te jašem“, dahtala je kroz njihove poljupce, a Stefan se odmah zavalio, zgrabio je za butine i povukao je na sebe.
Emilija je osetila nalet adrenalina dok je gledala u Stefana. Pohotna glazura ispisana po celom njegovom licu dala joj je podsticaj koji nije osetila godinama i njena unutrašnja kurva je izašla na videlo. Gurajući ga rukama, Emilija je polako počela da jaše i trlja se o njega svojim tankim helankama. Kružeći kukovima oko Stefanovog međunožja, zabacila je glavu unazad i tresla je s jedne na drugu stranu, puštajući kosu da slobodno pada.
Polako je podigla ruke do svoje majice, polako je skidajući, puštajući Stefanu da upija svaki centimetar nje. Njegove oči su lutale po njenom telu, upijajući svaku krivinu dok je nastavljala svoje pokrete. Glava mu je pala a Emilija je čula tihi zvuk „jebi me“ sa Stefanovih usana. Ispruživši ruku napred, strastveno ga je poljubila u usne.
„Mislila sam da nikada nećeš reći tako nešto.“ U trenutku ju je zgrabio za butine i, iznenadivši je svojom snagom, podigao je i potpuno joj rascepao helanke.
„Bila si u pravu. Odmeravao sam te Emilija. Mislio na tebe, maštao o tebi… drkao sa fantazijama u kojima si TI bila glavna uloga“, zastenjao je. „Ne bi trebalo onako da se savijaš nad štampačem… ne sa takvom guzom!“
Emilija se zakikotala i podigla da pomogne Stefanu da skine farmerke. On ju je zgrabio za ruku i povukao je da joj skine sportski grudnjak, ostavljajući je golu i nagu. „Ovo nije fer!“ protestovala je Emilija, ali je ubrzo zajaukala jer ju je Stefan gurnuo na leđa i počeo polako da joj oblaže bradavice jezikom. Vlaga iz njegovih usta udarila ih je hladnim udarcem i ona se izvila od peckanja koje je počelo da raste.
„Molim te ugriz ih! Uzmi ih!“ Uz još jedan smeh u sebi, Stefan se upustio. Njegovi zubi su polako masirali osnovu Emilijine bradavice i postepeno počeli da ih povlače, grebući bradavicu zubima. Emilija se previjala od zadovoljstva. Osećala je kako joj sokovi cure iz pičke. Znala je da neće još dugo izdržati pod Stefanovim majstorskim dodirom. Stefan je uz pucketanje pustio njenu bradavicu i ponovio isto na drugoj, sa radošću posmatrajući kako se Emilijino telo trza. 
Počeo je da se spušta niz nju, ljubeći i grickajući njenu ukusnu kožu, ližući kapljice znoja koje su počele da se formiraju. Upio je svaki njen miris i ukus, uživajući u osećaju i aromama. Na kraju je pronašao svoje konačno odredište. Njena pička je bila naduvena, baš kao što se nadao. Mogao je da vidi kako joj tečnost očajnički curi iz nje i odlučio je da još jednom pojača zadirkivanje.
Njegov jezik je pronašao jednu blistavu kap i polako je pratio sve do njenih usana, dodirujući joj klitoris na kraju. Iznenadni trzaj i uzvik zadovoljstva značili su da je pogodio zlato. Stefan je nastavio, jezikom joj je spretno ocrtavao usne, mučeći klitoris kratkim, iznenadnim pokretima i nagrađujući njeno stenjanje nežnim povlačenjem. Mogao je da oseti kako njene ruke hvataju njegovu kosu i voleo je osećaj njenog guranja, vodeći ga oko pičke.
Odjednom mu je na pamet pao zloban plan. Povećao je brzinu mučenja jezikom, slušajući stenjanja, čekajući te kratke, zadihane udisaje za koje je znao da nisu predaleko. Sa poslednjim napadom na njen klitoris, došlo je. „Molim te Stefane. Moram da svršim. Molim te!“ Sa samozadovoljnim osmehom, Stefan se odmaknuo, videći apsolutno razaranje na njenom licu.
Sa njenim slatkim zbunjenim licem koje ga je i dalje gledalo, Stefan ju je zgrabio, podigao i bacio na sebe. „Hoćeš da svršiš? Bolje onda da počneš da jašeš.“ Emilijino lice se odmah promenilo. Uprkos frustraciji koju je njegovo poricanje izazvalo, videla je taj čelični pogled odlučnosti. Ona se podigla, otkopčala mu pantalone i pocepala ih energijom opsednute žene. Ubrzo su njegove bokserice krenule istim putem, a ona je zjapila u tvrd kao kamen, ponosno stojeći kurac ispred sebe.
Dugačak celih 15 centimetara, sa ukusno izbočenim glavićem, jedva je čekala da ga stegne u svojoj pički. Namestivši se, Emilija je odlučila da dvoje mogu da igraju igru zadirkivanja. Lebdela je pažljivo iznad glave njegovog kurca, polako dodirujući usnama njegov glavić. Stefan je zastenjao dok je osećao toplinu i vlažnost njene pičke. Kikoćući se, Emilija se spustila, postepeno obuzimajući glavicu njegovog kurca u sebi.
Stefan je očajnički počeo da podiže kukove, želeći da oseti više, ali Emilija to nije prihvatila. Odmah se podigla sa njega i spustila ruke na njegova ramena. „Nisi igrao fer pa ni ja neću, sada budi dobar dečko i uživaj u vožnji.“ Stefan je zastenjao. Ovo je bilo pravo mučenje. Sve što je želeo bilo je da zabije svoj kurac duboko u njenu toplu, izbočenu pičku, da eksplodira i učini je svojom.
„A protivila si se kada sam rekao da si jebeno opasna.“
„Pa dobro… možda mi je samo trebao pravi partner da pokažem svoje pravo lice.“
„Znači li to da sam bolji od tvog bivšeg?“
„Ako želiš da dobiješ odgovor, moraću prvo da je pojebem.“
„Uhhh jedva čekam!“
Odjednom, povukla ga je za potiljak, tako da je gledao direktno u oči i samouvereno se spustila pravo niz njegovu dužinu, uživajući u načinu na koji ju je njegov kurac ispunjavao. Stefan, šokiran ovim iznenadnim okretom, zastenjao je kada je konačno osetio tople, čvrste zidove njene pičke. Emilija je počela da se ljulja napred-nazad, uzrokujući najslađe trenje. Stefanove ruke su odmah pale na njene butine i pomagale joj da održi pokret ljuljanja. 
Vazduh sobe bio je ispunjen zvucima njihovog stenjanja i jaukanja dok su povećavali međusobno zadovoljstvo. Emilija je znala da neće moći još dugo da izdrži. „Nisi jebeno svestan koliko želim tvoju spermu u meni. Molim te, svrši u mene.“
Stefan je počeo da podiže kukove, sve jače i jače udarajući u slatku toplinu pičke. Mogao je da oseti kako počinje da se steže oko njega u naletima orgazma i znao je da mu je preostala još jedna stvar. Njegovi prsti su klizili preko njenog klitorisa i nežno počeli da ga trljaju u skladu sa njenim ljuljanjem. Ovaj poslednji pritisak bio je okidač za Emiliju i ona je vrisnula.
Stefan je gledao, zanesen njenom lepotom u orgazmu. Osetio je kako joj pička sve jače i jače steže njegov kurac, kao da ga moli da svrši. Stefan je poslednji put duboko ušao u nju i zarežao kada je osetio kako mu se kurac oslobađa, prskajući spermu. Njegovo telo se takođe trznulo od zadovoljstva
Znao je da će ostaviti tragove po njenim butinama koje je grebao, ali trenutno ga nije bilo briga. Oboje su se ljuljali uživajući u svojim orgazmima. Na kraju, teško zadihana, Emilija se srušila na njega. Stefan ju je obgrlio rukama, mirišući njenu kosu koja mu je padala na lice.
„Dakle, spremna za prezentaciju ili…?“
