„Jesi li budan? Treba mi usluga“, pisalo je u poruci.

Bilo je kasno, prošla je ponoć, a moja mlađa polusestra Helena je očigledno takođe bila budna. Ležao sam u krevetu i ćaskao sa svojom devojkom koja mi je mnogo nedostajala. Došao sam kući da provedemo porodično Novogodišnje i Božićne praznike, baš kao što je moja devojka učinila sa svojima na drugom kraju zemlje.

Sa svojih 20 godina već sam se navikao na život van kuće, tako da je povratak u moju staru sobu bio nostalgičan, ali su mi svakako nedostajale blagodeti nezavisnosti. U gradu gde sam studirao imao sam slobodu, devojku koju sam obožavao i sa kojom sam uživao kako van kreveta tako i u njemu. Isto smo godište i zajedno smo izgubili nevinost na prvoj godini fakulteta. Tako da je bilo teško što smo se morali razdvojiti, makar i privremeno.

Kako god, Helenina soba je bila odmah pored moje ali iskreno me je mrzelo da ustajem. Kuckao sam o seksi stvarima sa svojom udaljenom devojkom i želeo sam da uživam. Zato sam odgovorio: „Zar ne može da sačeka do jutra?“

„NE, NE MOŽE! Zar misliš da bih te zvala u pomoć ovako kasno da je nešto nebitno?“, stigao je njen odgovor.

Kad smo bili klinci (njena mama je upoznala mog tatu kad sam ja imao 13 a Helena 11 godina) uvek me je tražila za usluge, da obavim sitne zadatke i poslove za koje je mislila da ih samo njen stariji polubrat može obaviti. Ali sada je bila odrasla, punoletna i nisam video razlog da joj i dalje pomažem oko gluposti. Minut kasnije, ponovo je poslala poruku. „Molim te? Moraš da mi pomogneš.“

„Šta ti treba?“ napisao sam, prevrćući očima.

„Moraš mi da mi doneseš one hvataljke iz kuhinje sa kojima mama okreće meso kad ga peče.“

„Šta?“

„MOLIM TE, samo to uradi i ne govori nikome! Najbolji si Jovane, uvek si bio takav car! Molim te, učiniti samo ovu jednu uslugu?“

„U redu, ali zašto ti dođavola trebaju te glupe kuhinjske hvataljke?“

„Slušaj, ne mogu da objašnjavam, hoćeš li se samo prišunjati dole i doneti ih u moju sobu? Objasniću ti sve ujutru“, preklinjala je.

Uzdahnuvši, ustao sam iz kreveta samo u svojim boksericama i par minuta sam samo cupkao u mestu da mi se kurac spusti. Moja devojka i ja smo hotovali satima i taman kada je postalo vruće, Helena mi je tražila tu nejasnu i glupu uslugu. Kada je sve delovalo okej, polako sam na prstima izašao u hodnik, pokušavajući da ne probudim naše roditelje.

Sišao sam dole, pretražio fioke i vratio se gore držeći u ruci ono što sam mislio da traži. Nežno sam pokucao na njena vrata i ušao unutra. Bilo je veoma mračno, jedino svetlo u sobi bila mesečina koja je prodirala kroz iskošeni krovni prozor. Helena je bila sklupčana na boku ispod ćebeta, videlo se samo njeno lice.

„Hvala ti puno Jovane!“, šapnula je. „Znala sam da mogu da računam na tebe! Samo ih stavi na sto.“

Spustio sam ta klješta ili hvataljke ili šta su već bile. „Joj bre Jovane, pa ne te hvataljke!!“ – rekla je iznenada kada ih je videla izbliza. „One sa glatkim krajevima!“

Počešao sam se po kosi: „Pa ovo su jedine koje imamo. One druge smo bacili. Sećaš se da su se ti vrhovi istopili kad je ćale pekao roštilj. Sranje kinesko.“ – objasnio sam.

Mogao sam dovoljno jasno da vidim na mesečini da je izgledala obeshrabljeno. „Ali ove imaju oštre vrhove. Ne valja Jovane…“ rekla je, postajući sve uznemirenija.

„Naravno da imaju!“ prokomentarisao sam. „Sa njima se hvata jebeno meso? Ne znam šta više hoćeš od mene…“

Nisam ni shvatao do tada da je situacija toliko ozbiljna, ali kada je Helena počela da plače, zabrinuo sam se. Odmah sam prišao i seo na ivicu kreveta. „Hej… Helena, šta se dešava? Reci mi… tu sam, pomoći ću ti šta god da je problem. Svašta mogu da razumem ali da ti u jedan ujutru trebaju kuhinjske hvataljke i to baš specifične… mislim, pomozi mi da razumem? Ne plači, tu sam uz tebe“ rekao sam, pokušavajući da je malo utešim.

Šmrcala je pa sam morao da je pomazim po ramenu da je malo smirim. „Ne mogu da ti objašnjavam… neprijatno mi je…“ promucala je, pokušavajući da se sabere.

„Helena, u redu je, šta god da je, možemo da razgovaramo o tome. Hoćeš da probudim tvoju mamu? Mislim, našu mamu?“ – ponudio sam.

„NE!“ rekla je tako glasno da je odmah stavila ruku na usta. Nastavila je šapatom: „Nemoj slučajno da je budiš!“ – rekla je zagonetno. Svake sekunde sam bio sve zbunjeniji. Da li joj se nešto desilo? Da li joj je neko nešto uradio? Čemu ta prokleta klješta?

„Ako ne želiš da razgovaraš, u redu. Mogu da sedim ovde sa tobom neko vreme, mogu da odem ako želiš. Ali poznajem te skoro osam godina, ovo ne liči na tebe“, rekao sam, iskreno zabrinut za nju. Sedeo sam neko vreme, ruka mi je i dalje bila na njenom ramenu. Nije se pomerila. I dalje je bila na boku, čvrsto grleći ćebe i otkrivajući samo lice.

„Jovane, ja… oh Jovane, ne znam da li mogu…“ počela je. „Steže me…“

„Helena, možeš. Brinem za tebe. Šta te steže? Nešto te boli? Želim da pomognem.“

Pomno me je gledala, razmatrajući svoj sledeći potez. „Ako ti kažem, moraš da obećaš da me nećeš osuđivati“, rekla je ozbiljno.

„Kunem se“, rekao sam iskreno.

„I moraš se zakunuti da nikada nećeš reći nijednoj duši na ovom jebenom svetu!“, nastavila je.

„Helena, želim da ti obećam, ali ako si u nevolji ili povređena ili nešto slično, možda će mi trebati pomoć drugih da ti pomognem“, rekao sam oprezno.

„Zakuni se Jovane!“, insistirala je.

Ovo je zvučalo ozbiljno. „U redu. Kunem se. Šta god da je, ostaće samo između mene i tebe“, obećao sam.

Zurila je u mene. Bio sam siguran da razmišlja da li da mi veruje. Konačno, otvorila se. „Izgubila sam nešto“, počela je.

„U redu?“

„Izgubila sam… jednu igračku“, rekla je, sa očekivano podignutim obrvama, kao da je trebalo da znam na šta je mislila.

„Aha.. khm… igračka. Mislim, kao što rekoh nema osuđivanja, iako mislim da si prerasla igračke ali…“

„IGRAČKA! ONA igračka…“

„Ona… igračka. Neka posebna? Znam da si imala onog medu bez oka, uvek mi je bio pomalo jeziv. Vidim ga na fotelji, posle gleda u mene gore na spratu… kao da je bio pomalo…“

„Dođavola Jovane! Seks igračka!“ izletelo joj je.

„O sranje,“ – uzdahnuo sam.

Ni za milion godina nisam pomislio da će mi moja mlađa polusestra priznati postojanje seks igračaka u njenom posedu, a kamoli da joj je potrebna moja pomoć da je pronađe. Nemojte me pogrešno shvatiti, imala je lepo telo i dugu plavu kosu – svaki pravi muškarac bi to priznao.

Iako je bila moja polusestra, ne bi bilo fer da kažem da je neka rospija, kada to definitivno nije. Ali ona je uvek bila moja mlađa polusestra, i uprkos njenom sada odraslom telu, nikada nisam ni na trenutak pomislio da bi mogla biti seksualno biće. Moj um je uvek stavljao ljubazan znak „zabranjen ulaz“ ispred tog procesa razmišljanja.

„Da, seks igračka… i ja sam na to mislio… khm, molim?“

„Nije smešno Jovane… stvarno nije smešno.“

„Nije… ne smejem se. Evo, khm, idemo. Dakle, treba ti pomoć da je pronađem?“

Helena me je ponovo gledala čudnim očima: „Da… Na neki način…“ rekla je, pažljivo birajući reči. Neprijatna tišina se nastavila. „O Jovane zar sve mora da ti se crta!?“

„Trudim se Helena, dajem sve od sebe, zaista.“

„Igrala sam se… sa tim…“ – krenula je ali zaćutala.

Ovo je bila nova misao za mene. Moja polusestra Helena se igrala sa seks igračkom. Kada je ona postala tako zrela? Istina, u poslednje dve godine nisam mnogo bio kod kuće, dolazio sam samo povremeno na neki praznik ili slavu. Ali očigledno sam propustio trenutak kada je sazrela. „U redu“, rekao sam, ponovo pokušavajući da ostanem pribran.

„Igrala sam se sa tim, i zaglavilo se…“ konačno je objasnila.

Delovi slagalice su počeli da se sklapaju u mojoj glavi dok je moj mozak brzo prolazio kroz sve moguće vrste seks igračaka i sve moguće načine na koje su mogle da se zaglave i „izgube“. „Mislim da razumem“, rekao sam polako, još uvek tek na pola puta. „Dakle, još uvek je unutra?“

„Da!“, rekla je, kao da sam potpuni idiot.

„Znači, moraš da ga izvučeš?“, nastavio sam.

„Volim te ko brata, ali opaliću ti šamar ako nastaviš da zaključuješ tako jebeno logične stvari“, siktala je.

„Heeej polako sa tim rečima! Ja sam došao ovde u sred noći TEBI da pomognem. Možda bi reč „hvala“ bila lepa za promenu.“

„Hvala hvala hvala. Zadovoljan?“

„E tako… da vidimo…“ Nastavio sam da razmišljam o intimnoj anatomiji moje polusestre i mehanizmu kako nešto može da se zaglavi tamo dole. Na tu pomisao sam se blago zakikotao a moj kurac je počeo da se trza ispod jednog sloja tanke odeće. Uozbiljio sam se odmah, stideo sam se sopstvene reakcije. „Hvataljke, glatki silikonski vrhovi… sve odjednom ima smisla čoveče“, rekao sam, moje reči sustižu moje misli.

„Ali čekaj malo… mislim, ako se zaglavilo, zar ne možeš samo… znaš… da ga zgrabiš i povučeš?“, pitao sam.

„Da li si ti sada ozbiljan?! Zar ne mislim da sam to pokušala HILJADU puta?? Ne mogu! Ušlo je unutra! Duboko jebiga…“ rekla je.

„Hm. Vau. Nisam znao da je to moguće. Ali ipak… i pored svega toga, sigurno nije moglo da ode tako duboko u tvoju pičku?“

Buljila je u mene sa kamenim izrazom lica. „Ti… si totalni idiot.“

„Vređamo se a? Odlično, odoh…“ – ustao sam ali me je brzo zgrabila za ruku. Povukla me je i kad sam se okrenuo shvatio sam na delić sekunde da je potpuno gola ispod ćebeta. Brzo se pokrila i izvinila se.

„Ne idi, molim te. Očajna sam. Povlačim uvredu. Najbolji si. Pomozi mi…“

„Ne razumem se u te stvari Helena.“ – priznao sam i seo nazad na krevet.

„Nije u mojoj pi… piki. Nije u mojoj pipiki“, priznala je, pokušavajući da ne opsuje, iako je mene bez problema nazvala idiotom.

„Niš mi nije jasno. Ako nije u toj kako kažeš… onda ona nema gde da…“ – sada sam se ja skamenio! U glavi haos, u boksericama vrelina. Mojoj polusestri je zabijena seks igračka u dupe?? „Ohh Bože…“ izgovorio sam tiho. „Izvini, mislim… vau. Ne osuđujem… čak štaviše, mislim da je to prilično hrabro i veoma kul…“

„Jovane skoncentriši se.“

„Ahh da da… khm, dakle sada razumem.“

„Shvataš? Konačno?“

„Da… nema druge, ustaj, moramo da te odvedemo u hitnu pomoć. Čuo sam za takve stvari. Pričala mi je i drugarica… Ljudi se „okliznu pod tušem“ i sve to… nije neuobičajena stvar. Sve su to već videli“, reko sam. „Idem samo da se obučem pa ću zovem taksi…“

„Nikako! Jesi li ti poludeo??? U ovom malom jebenom gradu gde svi svakog znaju? Pa Sandra radi u bolnici čoveče. NEMA šanse da idem tamo. Reći će tati, a tata mami a mama kumi a kuma komšinici Petri koja tek ne ume da drži jezik za zubima …. biću prognana iz grada Jovane“, kukala je Helena.

Sandra je bila tatina sestra koja je bila glavna u našoj lokalnoj bolnici. „Možda ne radi večeras?“, ponudio sam.

„Nije važno, čak i ako nije tamo saznaće, znam da hoće!“, rekla je Helena, a panika joj je rasla pri pomisli da će možda morati da otkrije svoju nevolju strancima.

„Šta ako… mi sami kažemo mami?“ Rekoh, neubedljivo.

„Jesi li poludeo Jovane?“, eksplodirala je. „’Hej mama, izvini što te budim, sela sam na dildo i zaglavio mi se u dupetu, i treba mi da me odvezeš u bolnicu ili da ga izvadiš ovim oštrim hvataljkama! E da, umesto da uzmem analni čep koji takođe imam, zapravo dva komada, koji imaju široko dno da se ovo ne desi, ja sam gurala realističan dildo u obliku kurca!! E još nešto, kad sam sela, ja sam…’“

„Dooosta… ovde ćemo stati. Previše grafičkih detalja, hvala.“

Razne slike su mi se javljale i vrtele po glavi, što je uticalo i na moj polni organ i njegov volumen. Promenio sam položaj da pokušam da sakrijem tu činjenicu. Vrtilo mi se u glavi od reči koje je koristila. Šta se desilo sa slatkom devojčicom čija je najveća želja – ili sam bar tako mislio – bila da postane princeza i da ima svoje konje na nekom ranču?

„Neću da se otkrijem, čuješ me! Ovo ne napušta ova četiri zida! Obećao si!“, rekla je sa mešavinom molbe i pretnje.

Sedeo sam i razmišljao neko vreme. „Dakle, hm… nemam drugi plan. Hoćeš da odem da kupim nove ove hvataljke? One glatke? Mogao bih to da uradim ujutru, čim se otvore prodavnice“, ponudio sam.

„Ujutru?!“, odgovorila je očajnički. „Jovane, ne mogu da držim ovo u sebi celu noć! Zar nema neko otvoreno mesto gde bi mogao da pokušaš?“

„Posle ponoći u nedelju? U ovo doba godine? Sranje, ne znam ni da li su očistili sneg sa puteva“, rekao sam.

Usledila je tišina. Ona zaglušujuća. Neprijatna. Helena bi gledala u prazno, pa u mene, pa nigde… ja sam sedeo, zbunjeno uzbuđen i vruć. Trebalo mi je makar umivanje ako ne i hladan tuš. „Jovane“, rekla je tiho, prekidajući mi misli.

„Helena?“

„Nema drugog izbora. Moraš mi pomoći.“

„Znam Helena, razmišljam, trudim se da nešto smislim, pokušavam…“, odgovorio sam.

„Ne Jovane. Moraš mi pomoći. Moraš… mi… pomoći… da ga izvadim“, rekla je.

Pogledao sam je u oči i moj prokleti neposlušni kurac se odmah vratio u akciju, stvarajući sramotnu izbočinu pravo ispred nje. „Ja moram da odem samo malo da se umijem i odmah dolazim.“

„Vrati se, molim te!“

Izašao sam, bez reči. Ušao sam u kupatilo i pogledao se u ogledalo. Nisam ni bio svestan koliko sam crven u licu. Goreo sam kao da ima 300 stepeni. Hladna voda, umivanje preko lica i vrata pomogli su mi da se malo, kolko-tolko smirim. Ali dva su problema ostala – kolena koja klecaju i kita koja pulsira. „U šta si se to uvalio kretenu?!“ – rekao sam sebi pre nego sam izašao iz kupatila.

Kraj 1 dela priče.