Sara je uvek delila zid sa svojim polubratom Srđanom. Njen otac je umro kada je bila još beba, a njena majka se ubrzo ponovo udala. Miroslav je bio očuh koji je uvek delovao kao otac, a Srđan polubrat kojeg je uvek gledala kao brata. Živeli su i odrasli zajedno, a Sara je čak uzela Miroslavljevo prezime. Površnom posmatraču, izgledali su kao obična porodica koja živi standardnim životom u običnoj kući u običnom gradu.

Zapravo, svakom slučajnom posmatraču, ništa ne bi izgledalo čudno. Ali Sara je imala tajnu koju je čvrsto držala zaključanu na najsigurnijem mestu u svom umu. Bila je to ona vrsta tajne za koju je znala da nikada ne sme da podeli ni sa kim, čak ni (pogotovo!) sa svojom porodicom. Ali to je bila i vrsta tajne koja je sve jače gorela što ju je duže čuvala. A otkako su ona i Srđan sazrevali, Sara je osećala da taj sjaj gori jače nego ikad.

Zid koji je razdvajao njihove sobe bio je tanak gipsani zid. Sara je tačno znala koliko je tanak, jer su im se kreveti naslanjali na njega sa obe strane. Sara je mogla da čuje dosta toga što se dešavalo sa druge strane. Ona je, po svom mišljenju, bila mnogo mudrija, i prva je shvatila koliko je važno da se određene stvari drže u tajnosti. Srđan je bio potpuna suprotnost, uopšte nije brinuo o tim stvarima.

U početku joj je bilo gadno što je drži budnom i želela je da upadne u Srđanovu sobu, uhvati ga na delu i izgrdi ga. Ali nije mogla da skupi hrabrosti… a posebno nije želela da ga vidi kako to radi. Vremenom je počela da toleriše, a zatim čak i da se navikava. To joj je davalo osećaj moći nad njim, kao da je znala njegovu tajnu i mogla je da je otkrije kad god poželi. Naučila je njegove obrasce ponašanja. Obično bi to radio kasno noću kada je mislio da su svi ostali zaspali.

Ponekad bi Sara ležala u polu snu, ne znajući da li su možda ti zvuci zaista bili u njenom snu. Obično bi počinjali kao tiho škripanje opruga dušeka, nastavljali se ritmično, a zatim se intenzivirali – ponekad do tačke kada bi krevet počeo blago da udara o zid. Obično se u tom trenutku brzina ritma povećavala – sve brže i brže, sa hitnošću… dok iznenada ne bi prestao. Tišina bi se spustila na minut, a onda bi čula Srđana kako ustaje iz kreveta da ide u kupatilo.

Od gađenja… do navikavanja… vremenom je Sara počla da oseća i uzbuđenje. To se dešavalo u periodu kada se seksualno mnogo bolje upoznala svoje telo sa tek napunjenih 18 godina. Deo nje je bio jednostavno praktičan – najbezbednije vreme za to je bilo kada je već bilo buke. Svela je svoje pokrete na minimum, obično ležeći licem nadole i stežući prste između nogu. Nadala se da će se svi slučajni zvuci koje je proizvodila izgubiti u buci koju je proizvodio Srđan.

Povremeno bi pogrešila u tempu samozadovoljavanja i Srđan bi prvi završio. U tom trenutku se osećala nesposobnom da nastavi, zabrinuta da ništa ne bi prikrilo zvukove njenog masturbiranja. Usledila bi duga, frustrirajuća noć bez dodira. Vremenom se Sara dovoljno dobro istrenirala da bolje razume Srđanov obrazac, cilj je bio da svrši kad i on. Čak bi i usporila ako bi osetila da pretiče Srđana. Želela je da postignu vrhunac u istom trenutku. Njeni orgazmi su postali vezani za Srđanove.

Tokom tih noći počela su da se pojavljuju i vizualiziranja. Zamišljala bi šta se dešava nekoliko centimetara od nje sa druge strane zida. Da li je to radio ispod čaršava ili na otvorenom? Šta bi videla ako bi probušila malu rupu? Da li je koristio čarapu ili kondom ili ništa? Dakle to je bila Sarina tajna: njen seksualni život se isprepletao sa životom njenog polubrata Srđana.

**

Sve se promenilo one noći kada je Srđan prvi put doveo devojku kući. Upoznali su se na njegovoj zabavi povodom 18. rođendana i planirali su da upišu isti fakultet. Sara je imala pomešana osećanja – sa jedne strane, ponos na Srđana što će upisati dobru školu. Sa druge strane, tugu što više neće deliti zid sa njim ako se odseli.

Srđan se neko vreme zabavljao sa Gordanom; bili su savršen spoj. Njena visoka figura i Srđanina podjednako zategnuta građa bili su tako seksi kombinacija. Sara je znala da je samo pitanje vremena kada će vezu podići na viši nivo. Srđan je provodio dosta vremena kod Gordane, tako da je Sara bila sigurna da su već prešli na viši nivo. Sva sumnja je otklonjena one večeri kada je Gordana došla „da gledaju film uz kokice.“

Sarina mama i očuh su bili odsutni te večeri. Kada se film završio, umesto da Srđan ponudi da je odveze kući kao i obično, Gordana je imala druge ideje. „Baš sam umorna. Smetalo bi ti da prespavam kod tebe?“ – čula je Sara dok je u kuhinji tražila sok da utoli žeđ. „Čekaj, Srđanov krevet?!“ – pomisli Sara u sebi, gotovo u panici.

„Laku noć, vidimo se ujutru!“, rekla je Sara dok je sa sokom prolazila kroz dnevnu sobu.

Ušla je u svoju sobu i zaključala vrata. Ugasila je svetlo, uvukla se u krevet, slušala i čekala. Nakon nekih petnaest minuta čula ih je kako ulaze i kreću se po sobi. Gordana je bila opreznija od Srđana. Sara ju je jasno čula kako gvori: „Ššššš!“ Ubrzo je Sara čula zvuk opruga kreveta. Naprezala se da osluškuje reči, ali sigurno su šaputali i pokušavali da budu tihi.

„Ne moraš…“, rekao je Srđan čujno. To je izazvalo još jedno „pssstt“ od Gordane, a onda više nije bilo reči, samo šuštanje čaršafa i nepravilno škripanje opruga. Šta rade? – pomislila je Sara. Ovo nije bio obrazac koji je prepoznala. Očigledno je postojalo neko kretanje, ali je bilo… nežnije, drugačije? Manje ritmično?

Odjednom je Sara čula kako Srđan tiho jauče. Šta mu je to radila? Novi zvuci su se nastavili, a Sarine misli su jurile dok je pokušavala da ih uklopi u ono što je znala o seksualnim položajima i aktivnostima. Srđan je ponovo zastenjao. Razvijao se ritam škripanja opruga. Šta god da se dešavalo – napalilo je Saru! Zavukla je ruku ispod gaćica. „Ohhh Gordana, kurvo jedna!“ – pomislila je dok se trljala.

Obuzeo ju je novi osećaj… je li to bila… ljubomora? Ili zavist. Odjednom je ritmička buka prestala, i čula je prigušen, uzburkan zvuk nekoga ko ponovo podešava svoj položaj. „Ne, molim te! Nemoj da prestaješ!“ čula je Srđana kako govori. „Pst, smiri se budalo“, čula je kako Gordana šišti, a zatim nešto šapuće nečujno. Ubrzo se onaj ritam i zvuk pokreta ponovo pojavio.

Sara je sada besno masturbirala, vođena maštom o tome šta se dešava sa druge strane zida. Da li joj je mašta bežala na sve strane, ili je čula… vlažan zvuk pljeskanja? Zvučalo je kao da Gordana zna šta radi. Ritam je bio savršen – fokusiran, odlučan, dosledan. Odjednom je čula Srđana kako prigušeno jauče, a Gordana kako ispušta podjednako prigušeno vriskanje oduševljenja. Zvučalo je kao da se Srđan trudi da ostane tih, možda držeći jastuk dok nekontrolisano gunđa.

Ubrzo su se zvuci utišali i zamenilo ih je još više šuštanja. „Jebot…“ – bilo je sve što je čula od Srđana. Sara je zamišljala kako se maze jedno uz drugo. Mislila je da čuje šapat, ali zid je bio dovoljno čvrst da ga spreči da jasno dopre do nje. Sara je pogrešno tempirala svoj čin i ostala je pulsirajuća i nezadovoljena. Osećala je da je blokirana i želela je da se vrate akciji – ali to se nije dogodilo. Nakon nekoliko minuta Sara je pretpostavila da su zaspali. Nevoljno je učinila isto.

**

Sledećeg jutra, Sara se probudila i odmah se setila svog sna. U tom snu ona je bila u Srđanovoj sobi, gledajući kako Gordana jaše njegov tvrdi kurac. Osetila je goruću zavist prema ovoj devojci koji je ušla u njihov dom i odvela Srđana od nje. Radila je stvari koje Sara nikada nije mogla d uradi za svog polubrata. Odmahnula je glavom i otpila gutljaj vode sa stočića. Potisnula je te misli koliko je mogla, presvukla se i izašla iz sobe.

Nakon obavljanja klasičnih obaveza u toaletu, krenula je u kuhinju da napravi doručak, ali je zatekla kuću praznu. Srđanov auto nije bio na prilazu. Mora da su rano krenuli kod Gordane, pomislila je. Sara je počela da pravi klopu tog subotnjeg jutra, razmišljajući u sebi. Slabine su je još uvek pekle. Nije dovršila svoju seansu masturbiranja i bila je frustrirana. Odlučila je da se vrati gore i završi sa tim na miru, sada kada su njih dvoje otišli.

Dok se upućivala ka svojoj sobi, primetila je Srđanova vrata širom otvorena. Obično ih je držao zatvorenim i kada je van kuće i zaključanim. Sara je odlučila da se prepusti trenutku i iskoristi situaciju. Ušunjala se u Srđanovu sobu. Osećao se miris koji nije baš prepoznala ali joj je veoma prijao. Krevet je bio nenamešten, odeća je bila na podu i preko stolice, a njegov laptop je bio uključen.

„Tako jebeno tipično za muškarca.“ – pomislila je. Sara je pogledala retko viđenu drugu stranu zida koji je delila sa njim i divila mu se kao da je stari prijatelj. Na noćnom stočiću bila je kutija maramica i još velika gomila maramica u obližnjoj korpi za otpatke. Užasna, užasna, nestašna misao joj je pala na pamet. Posegnula je u korpu, pažljivo izvadila jednu od zgužvanih maramica i pomirisala je.

Uzela je još jednu od korišćenih maramica koja je mirisala drugačije. Njene misli su jurile. Da li se Gordana obrisala posle seksa? Da li je primila njegovu spermu? Kondoma nigde nije bilo! Sara je osetila kako joj venama prolazi nedozvoljeno uzbuđenje. Na sopstveno iznenađenje, osetila se primoranom da približi drugu maramicu, da dublje pomiriše. Prešla je osušenim delom preko usana, a zatim ih oblizala. Slano.

Baš tada, Srđanov auto se pojavio na prilazu. Uplašena, bacila je maramice nazad u kantu i izletela iz sobe. Požurila je nazad dole i nastavila da pravi doručak baš kada je Srđan ušao na vrata. „Ćao. Šta to praviš? Užasno sam gladan“, viknuo je.

„Pravim kajganu. Želiš?“ Sara je ponovo oblizala usne, paranoična da bi još uvek nešto moglo biti nečega na njima.

„Molim te. Hvala! Stavi mi tri komada. Najbolja si!“ – rekao je Srđan, prilazeći joj da je zagrli. Sarino srce je preskočilo, i ona je nespretno uzvratila zagrljaj, zabrinuta da je njen mali odlazak u sobu možda nekako ostavio neki dokaz na njoj.

„Jesam najbolja, zar ne?“ odgovorila je Sara sa osmehom.

„Propustićeš ove vrhunske doručke kad odeš na faks. Sigurna si da ne želiš da promeniš mišljenje?“

„Mislim, nemoj me pogrešno shvatiti, falićeš mi i ti i tvoji doručci i sve… ali moram da napravim taj sledeći korak. Osim toga, Gordana ide a ja ne mogu bez nje. Ona je sjajna.“

Kladim se da jeste, pomislila je Sara sa malo gorčine. „Kontam, naravno“, odgovorila je diplomatski. „Sinoć ste delovali baš srećno.“ Srđan je zaćutao. Sranje, jesam li upravo nešto odala? pomislila je Sara.

„Da, naravno, mislim, sada smo u stalnoj vezi“, odgovorio je.

Pitam se koliko dugo to traje, pomislila je. Sara je poslužila doručak i jeli su zajedno za kuhinjskim stolom dok su ćaskali.

**

Kasnije tog popodneva ona je osećala određenu nervozu. Brinula se da je otkrila deo svoje tajne kroz razgovor sa polubratom tog jutra. Da li će Srđan sada biti oprezniji? Ohh Bože, da li će Srđan uopšte nastaviti svoje redovne seanse drkanja ako sada ima Gordanu da to radi umesto njega? Sara je imala zabrinut pogled većeg dela tog dana. Odlučila je da je najbolje da se negde izgubi pa je izašla napolje i otišla u šetnju i šoping.

Uveče, Sara je stigla kući i zatekla roditelje u dnevnoj sobi. Pozdravila ih je a dok je šetala ka svojoj sobi, shvatila je da se Srđan u svojoj. Bila je umorna ali nije bila gladna. Taman kada je ušla u sobu, čula je korake iza sebe i glas: „Hoćeš burger? Mama ih je pravila a ja još nisam jeo pa sam kontao možemo zajedno.“

„Ne hvala, večeras neću ništa jesti.“

„Jesi li sigurna? Ne osećaš se dobro ili?“, upitao je.

„Ne, dobro sam, samo… bio je dug dan a gricnula sam nešto u Meku“, rekla je.

„U redu. Drago mi je da si dobro.“ – prišao joj je i poljubio u obraz.

Kada se udaljio, pomislila je kao da se kod Srđana nešto promenilo. Da li je to samo njena mašta, ili su mu obrazi bili crveni? Ušla je u svoju sobu, zatvorila vrata i bacila se na krevet. „Ova kučka Gordana…“ pomislila je Sara. Bila je prilično napaljena jer joj se sve skupilo i sada kad je znala da je Srđan dole u kuhinji – bacila se na posao. „Ovo je moja šansa, konačno.“ – pomislila je u sebi. Okrenula se u svoj uobičajeni položaj na stomaku i gurnula obe ruke u gaćice.

„Šta si radila sa mojim bratom Gordana?“ – pitala se ljutito, dok se snažno trljala. „Zašto ga ovako zavodiš?“ nastavila je, uvlačeći prst unutra. „Kunem se, ako ga iskorišćavaš na bilo koji način Gordana…“ – mrmljala je, dok je čvrsto pritiskala svoj klitoris. „Nije on takav Gordana, on je iskren i tako pošten i veran… kurvo jedna!“ – govorila je Sara, osećajući bes i negodovanje. „Nemoćan je da se odupre Gordana, ti to znaš! Mlad je… pun hormona i želje. Šta si mu uradila sinoć Gordana? Jesi li mu možda pušila kurac?“ – sve jače je trljala mokru pičku.

„Je li to ono što si uradila? Jesi li mu držala kurac u ustima kurvo?! Jesi li pokušala da ga ućutkaš da ne bih mogla da čujem? Jesi li znala da slušam Gordana? Jesi li?! Pokušala si da ućutkaš mog prokletog brata dok si mu pušila kurac? Skinula si usta sa njega samo dovoljno dugo da ga ućutkaš i da me sprečiš da ga čujem? Jesi li to ti? Kučka koja puši kurac i isključuje mene! Ovo je moja kuća, moj prokleti zid kučko Gordana! A on je moj jebeni brat! Čuješ li me? On je moj!“ – delirično je vikala u sebi dok joj je nabrekli klitoris klizao između prstiju.

Sara se bezumno ljuljala, izgubljena u fantaziji o osveti i uzbuđenju. „Jebote! Nije fer da mu pušiš kurac i mene blokiraš…“ – glasno je viknula dok je svršavala, konačno oslobađajući veliku količinu nagomilane frustracije. Drhteći u dušeku, talasi zadovoljstva izbijali su iz njenog klitorisa dok ga je gnječila prstima. Duboko je uzdahnula, zajecala i pala licem u jastuk. „Trebalo mi je ovo.“ – pomislila je u sebi.

„Seko, jesi li dobro?“ Čula je ali nije bila sigurna da li umišlja. Ćutala ali je glas se ponovo čuo: „Saro, dobro si?“ – pozvao je Srđan kroz zid.

Kraj 1 dela.