„Hvala još jednom Miloše. Stvarno mi je žao što je ovako ispalo. Jednostavno nisam mogla da ostanem tamo ni minut više sa tim lažljivim … kretenom!“
„Ma nema problema… znaš da sam uvek tu za tebe.“
Imala je na sebi tanku jaknu, svoju kestenjastu kosu držala je uvučenu ispod vunene kape, nosila je samo uske crne helanke preko nogu. Nije bila ni blizu dovoljno obučena za to hladno veče ali nije imala vremena da razmišlja o tome. Samo je uzela prvo što joj je došlo pod ruku i krenula. Milošu je bilo jasno da joj je hladno, i na putu do svog stana pojačao je grejanje u kolima.
„Sreća da sam video tvoj poziv. U ovo vreme uglavnom ili negde lutam ili spavam… ali drago mi je da sam ga video.“
„Znam. Izvini još jednom“, rekla je Una. „Kasno je i pada sneg, i sigurna sam da bi radije radio druge stvari i uživao… umesto toga bacio si se na misiju ‘spasavanja’ svoje sestre.“
„Hej, nisam to spomenuo da bi ispalo da se žalim. Dušan je kreten, to smo svi znali odavno… a ti si mi sestra. Ja drugu nemam Una, i tu sam da se brinem o tebi kada ti je pomoć potrebna. Možeš ostati kod mene koliko god želiš.“ Uputio joj je osmeh i parkirao auto ispred zgrade. Iznajmio je stan na trećem spratu i u njemu je živeo dok je studirao. Otvorili su prtljažnik gde je bio jedan kofer koji je uspela na brzaka napuniti i poneti sa sobom.
Pored kofera tu je bila i jedna osrednja kartonska kutija. Podsetila ga je na kutiju koju je ponela sa sobom kada se selila iz porodične kuće. U to vreme bio je panker klinac i bio je u fazi kada se nije baš najbolje slagao sa sestrom. Ali sada kako su bili stariji i odvojeni, nekako su mu nedostajali ti dani. Podigao je kutiju kolenom radi boljeg držanja dok su se približavali stepenicama stambene zgrade. Pokušavajući da uravnoteži kutiju laktom, posegnuo je za ključevima.
„Znači ovde se skrivaš“, Una se nasmešila, gledajući zatamljenu zgradu.
„Da, ovo je to mesto. Nije ništa posebno, ali je mir, savršeno za učenje.“ Kutija je ipak bila prilično teška i on se borio da je zadrži a da istovremeno izvadi ključeve iz džepa. „Izvini ako sam naćor ali hoćeš li skoro? Smrzavam se“, rekla je Una.
„Trudim se jebiga! Ova kutija je… Ne mogu da dohvatim ključeve.“ 
Dok je gunđao, Miloš je osetio kako se sestrina ruka uvlači u džep. Njeni nokti su pritisnuli tanki deo džepa njegovih pantalona. Osećaj je poslao električni udarac kroz Miloševu butinu i gore u prepone. „Hmm… gde li su?“ promrmljala je Una. Gurnula je ruku još dublje a Miloš se zakašljao jer je ruka delom očešala njegov kurac, skrien u uskim boksericama.
„Evo ih!“ Una je trijumfalno istrgla ključeve iz njegovog džepa, otvorila vrata, utrčala unutra i napravila mu prostor da je prati.Kada su ušli u stan, Miloš je spustio kutiju uz tup udarac. Topao vazduh je učinio da mu se hladna koža naježi. „Vau, impresionirana sam“, rekla je Una, osvrćući se.
„U vezi čega?“ – pitao je Miloš, kačeći jaknu na zadnja vrata sa uzdahom olakšanja. Nije bio veliki stan. Zapravo garsonjerica. Krevet. Kauč i TV. Stakleni prozor okrenut ka balkonu prekrivenim snegom i kuhinjica u ćošku. Za njega je to bio kutak u kojem je imao mir… ali nema sumnje, bio je to odlučno neupečatljiv stan.
„Zar se ne očekuje da ste svi vi studenti užasni lenjivci? Mesto zapravo izgleda prilično… čisto“, rekla je Una. Njen osmeh je nestao sa nervoznim odmahivanjem glavom. „O ne!“
„Šta je sad bilo?“
„Ovako uredan stan… mora da si očekivao neko društvo pre nego što sam pozvala. Jesi li?“
„Nisam … da jesam, verovatno bih već bio prilično pijan i definitivno ne bih video tvoj poziv. Uostalom, imam mnogo obaveza od ponedeljka i sigurno u narednom periodu neće biti žurkovanja.“
Odmahujući glavom, Una se tiho nasmejala: „Da, razumem. Dušan nikada nije imao tu odgovornost. Mislim da je najduže zadržao posao dve nedelje. Propalitet… šta li sam videla u njemu.“ Gorčina u njenom glasu kao da je hladila topli stan kada je pomenula svog dečka. Bivšeg dečka zapravo.
„Hej“, Miloš je stavio ruku na sestrino rame. „Mislim da je najbolje da ne razmišljamo o njemu večeras.“
Klimajući glavom, Una je obrisala krajičak oka. „U pravu si.“ Skinuvši vunenu kapu sa glave, uvrnula ju je među prstima. „Hej, želim samo da znaš da mi nije potreban bebisiter. Ako želiš da izađeš ili imaš druge planove…“
Nije imao planove, ali gledajući je tako slatku i ranjivu, čak i da jeste – ne bi išao. „Znaš, zapravo, imam dosta kraft piva i nekoliko zamrznutih pica – onih malo kvalitetnijih“, rekao je nežno. „Pica, pivce, neki film… šta misliš? Ti se lepo raskomoti a ja ću da se bacim na večeru.“ 
Odjednom, Unine ruke su se našle oko njega. Čvrsto ga grleći, pritisnula ga je uz grudi, zarivajući lice u njegovo rame. Miloš nije to očekivao i tek posle desetak sekundi on ju je obgrlio rukama i osetio male, tihe jecaje. Dugo su bili tako zagrljeni na kauču, Miloš je osetio topao dah svoje sestre na vratu. Bio je jasno svestan pritiska njenih grudi uz svoje i uzdahnuo je na taj mekan, prijatan dodir.
Kada se povukla, podigla je glavu i poljubila ga. Stidljivo je skrenula pogled, tiho mrmljajući „hvala“ dok se nespretno povlačila, poluspotičući se o niski sto u dnevnoj sobi. Miloševa ruka je krenula da je pridrži, ali ona se ipak sam uspravila. Postiđeno rumenilo joj se pojavilo u obrazima, što je ispunilo Miloša neprijatnim osećajem. Želeo je ponovo da je zagrli, da joj kaže da će sve biti u redu, da pritisne svoje usne uz njene. Umesto toga, počešao se po glavi i rekao: „Ja ću… upaliću rernu. Kupatilo je tamo.“
***
Miris pice stigao je do svakog ugla malenog stana. Sir se otopio, ali kora je zahtevala još par minuta pečenja. Odmahujući glavom, ponovo je zatvorio rernu. Una je već neko vreme bila u kupatilu, a zvuk tuša se prigušeno čuo. Ponovo bacajući pogled ka kupatilu, Miloš je mogao da vidi paru kako se širi kroz vrata koja su uvek bila problematična. Živeći sam, nikada nije ni pomislio koliko lako neko može da vidi kroz tu pukotinu usled neravnih vrata.
Shvatio je da ako bi prišao dovoljno blizu, sve bi video unutra. Ali naravno sklonio je te misli u stranu. Ipak, kako god da je to formulisao, Una je bila zgodna devojka. Jeste da mu je bila sestra ali i sestre su devojke, žene koje imaju svoju harizmu, lepotu, privlačnost. Deo njega je shvatao da nema ništa loše u priznavanju činjenica.
Čak i kada su bili u srednjoj školi on je počeo da primećuje kako joj crvenkasto-smeđa kosa pada preko vitkih ramena, kako su joj čvrste grudi definisale svaki top koji je nosila. Setio se kako ga je tata terao da prisustvuje njenim takmičenjima u plivanju. Sestra ti je, moraš da ideš, da je podržiš. – govorio je njegov otac.
On se pretvarao da mu je dosadno, gledajući u stranu, u telefon ili čak u rezultatsku tablu na zidu plivališta. Sve samo da ne bi gledao u nju. Ona kad tad ona bi izašla iz bazena i tada nije mogao da okrene glavu. Način na koji je izgledala, mokra od glave do pete, kupaći kostim joj je grlio drsku zadnjicu i vitke kukove. Uzdahnuo bi oprezno i osetio kako mu se u gaćama svašta nešto dešava dok je posmatro mokru mlađu sestru.
Dok su mu misli letele u te godine, Miloš se našao kako stoji ispred vrata kupatila. Video je nejasno kretanje Uninog tela kroz otvor, skriveno parom i prozirnom zavesom za tuširanje. Mogao je da oseti kako mu se penis nadima i nervozno je oblizao usne. Prišao je još bliže, mogao je da čuje zvukove. Nagnuo se, okrećući uho da oslušne. Tiho stenjanje koje je dolazilo iz tuša.
Da li je plakala? Dušan je možda bio kreten, ali Una je ipak bila sa njim skoro godinu dana. Živeli su zajedno. Tek su raskinuli i naravno da će joj trebati malo vremena da se pribere… da se isplače. „Kakav sam ja kreten“, pomislio je Miloš. „Ona je tvoja sestra. Pritom ranjena, povređena. Kretenu jedan kretenski!“
Uz duboki uzdah, Miloš je krenuo da se povuče. Dok je to činio, Una je ispustila još jedan jauk, visok i stegnut. Taj zvuk definitivno nije bio plač. Milošu je zastao dah. Osetio je kako mu srce ubrzano kuca, njegova malopređašnja krivica je nestala dok se polako naginjao u razmak na vratima. Sada je mogao jasnije da vidi, bila mu je okrenuta leđima.
Njena kestenjasta kosa lepila se za ramena i preko leđa. Podigla je jednu nogu, oslanjajući se levom rukom o zid tuš kabine, njena oblikovana zadnjica bila je stisnuta, stegnuta i drhtala je. Još jedan zadihan jauk uspeo je da se probije kroz zveckanje vode iz tuša. Prateći krivinu njene zadnjice, Miloš je sada video njenu drugu ruku koja je očigledno bila negde od tri moguća mesta – na butini, na donjem delu stomaka, ili… na pičkici!
Usta su mu se osušila, ruka je instinktivno pritisnula ispupčenje koje je raslo na prednjem delu njegovih farmerki. Ona je – masturbirala? Ne, nemoguće! Koja devojka masturbira pola sata nakon prekida duge veze??? Miloš nije mogao da racionalizuje ovaj prizor, ali nadrealna slika njegove prelepe sestre ispred njega, njenog tela zategnutog od osećaja olakšanja… Milošev kurac se naprezao sve više.
Pipajući međunožje preko odeće, Miloš se borio da se obuzda, ali nije mogao da ode. Posmatrao je kako Unina mutna kontura grozničavo radi nešto sa rukom, drhteći i ispuštajući male, škripave jauke. „Da…“ promrmljala je Una usled čega je Miloš još više privukao uho ka otvoru. „Hajde, molim te. Molim te.“ Zatim je uzela bateriju tuša i sada bez sumnje usmerila je na svoje međunožje, kukovi su joj takođe zaigrali ples. „Molim te, hajde. Hajdee…“
Slušajući tiho preklinjanje svoje sestre, Miloševa slobodna ruka je klizila ka vratima kupatila. „Hajde…“ Glas joj je pukao, a Miloš je oklevao, osećajući da nešto nije u redu. Zaustavio je ruku na kvaki baš u trenutku kada je Una ispustila prigušeni ali ipak čujni krik. Spustivši nogu, opsovala je nekoliko puta i pokrila lice rukama.
Dugo su stajali na suprotnim stranama vrata. Bila je to čudna noć. Čudna osećanja i stare želje bile su neprijatno blizu površine. Nesiguran šta drugo da uradi, Miloš je oklevajući pokucao na vrata. „Hej, seko? Je li sve u redu unutra?“ Osećao se glupo dok su mu reči izlazile sa usana, ali se naterao da ostane i sačeka odgovor. Posle par sekundi, voda je stala.
„Da“, rekla je Una slabim glasom. „Khm, sve okej. Eto me za minut.“
Miloš je klimnuo, napravio je korak unazad, pa dodao: „Pica je gotova.“ Dok se povlačio u malu kuhinju, obrisao je dlanove o farmerke. Bio je tužan, voleo je da može nešto da uradi. Ali nije mogao da joj pomogne oko toga. Nije mogao… zar ne?
Kraj 1 dela.
