Pretpostavljam da ne bi trebalo ovo da pišem… niti da bilo ko ovo čita. Ali ja nisam religiozna osoba i ne mogu prosto da idem na ispovest nedeljom. Smatrajmo ovo mojom pisanom ispovešću. Zovem se Katarina. Veći deo svog života bila sam savršena domaćica i majka, sa voljenim mužem i divnim sinom Vukašinom. Moj muž Danilo, koji je međunarodni berzanski posrednik, bio je veoma dobar suprug i pružio nam je divan dom u kojem sam rado igrala ulogu domaćice.

Danilo je često bio odsutan zbog posla, tako da naš brak nikada nije bio pod takvim opterećenjem kakvo imaju parovi koji su svaki dan zajedno. To je značilo da sam mogla da se fokusiram na sina, da ostane na pravom putu i da dobro uči u školi, posle i na fakultetu. To nije bilo toliko teško jer je bio veoma primeran đak i student. Sa dvadeset dve godine već je gradiao veliku budućnost pred sobom i zato su se, prirodno, najprivlačnije mlade žene okupljale oko njega.

Vukašin je uvek bio popularan među devojkama, ali je postojao period na fakultetu od par godina kada je izgledalo da svake nedelje ima drugu devojku! Kao njegova majka, nisam se mnogo bavila time, niti sam mu branila niti ga podržavala. Nikada nisam bila stidljiva, a on nije izgledao kao neko ko lomi srca, prosto je uživao u avanturama, kao što su mladići njegovih godina voleli da rade.

Ali sve se promenilo kada je napunio dvadeset pet godina i kada mu je dosadila ležerna zabava. Tada je jednog lepog toplog dana upoznao Tamaru. Ona je bila veoma privilegovana ćerka magnata nekretnina i činilo se da se povezala sa mojim sinom čim su se upoznali. Nakon samo nekoliko meseci zabavljanja, stvari su počele da postaju ozbiljne i čak se pričalo o veridbi, što mi se činilo prerano.

To je bio trenutak kada sam počela vrlo teško sa se nosim sa svojim emocijama u vezi sa tom situacijom. Do tada sam često viđala Vukašina jer je uglavnom bio u neobaveznim vezama. Uvek je dolazio da razgovaramo o svemu, da mu spremam omiljene obroke, to sam obožavala da radim. Ali kada se susreo sa veoma zahtevnom Tamarom, viđala sam ga sve ređe i ređe. Ponekad, retko, bi me njih dvoje posetili i ja bih kuvala za njih.

Ali Tamara je bila tvrdokorni vegan i sve je moralo biti „bez glutena“ i „organsko“, što je spremanje obroka pretvaralo u noćnu moru za domaćicu poput mene koja je volela tradicionalne recepte i domaću kuhinju. Toliko sam želela da je volim jer je bilo očigledno da će se udati za mog sina, ali koliko god sam se trudila, jednostavno nisam mogla da pronađem način da se složim sa njom. Nismo bile na istim talasnim dužinama.

Pritom, bila je prilično jasna u nameri da mu objasni da je ona njegov svet i stekla sam utisak da ću se sa Vukašinom viđati još manje nakon što se sretnu kod oltara. Situacija mi je stvarala sve veći stres. Počela sam da osećam da, iako je Tamara bila veoma privlačna i poželjna mlada žena koja bi ga uvela u više društvo i omogućila mu da upozna sve prave ljude, Vukašin bi bio mnogo srećniji sa devojkom manje imućnom i privilegovanom, jednostavno finijom osobom.

Ipak, bio je uveren da je zaljubljen u Tamaru i mogla sam da osetim da dolazi velika objava. Praktično su i preskočili klasičnu veridbu. Čim je prsten stavljen, objavljen je i datum venčanja. Bilo mi je neverovatno teško da se pretvaram da sam srećna zbog toga, ali sam uspela da odglumim malo entuzijazma i čestitam im.

Ipak, u sebi sam se osećala toliko razočarano sinovljevim izborom žene i nakon što su te večeri otišli, morala sam da sipam sebi nekoliko rakija da smirim živce. Onako kako sam se osećala te noći, nisam ni znala da li ću uopšte prisustvovati venčanju.

**

Narednih nekoliko meseci nije bilo ništa lakše za mene, morala sam da se nosim sa Tamarom i njenom snobovskom porodicom koja je diktirala kako treba da izgleda venčanje, odlučna da kontroliše sve jer su imali novca na pretek. Bili smo i mi dobrostojeća porodica, ali Tamarin dominantni otac Miroslav je insistirao da plati sve. Lično, ne mislim da ga je bilo briga da bude velikodušan, samo je voleo da se hvali svojim bogatstvom i uživa u kontroli koju mu je ono davalo nad drugima.

Kada je prišlo na mesec dana do venčanja, imala sam čak i nesanice. Osećala sam da moj sin pravi užasnu grešku ženidbom u ovu porodicu opsednutu novcem, materijalističku. Ali u mračnim noćnim satima priznavala bih sebi da sam ogorčena i ljubomorna na Tamaru što mi je oduzela sina. Nije pomoglo ni to što je bila potpuna kučka.

Tokom sledećeg meseca pokušala sam nekoliko puta da razgovaram sa sinom, želeći da se uverim da su njegova osećanja prema njoj iskrena i da se ne ženi iz pogrešnih razloga, poput bogatstva i uticaja. Morala sam da priznam da je izgledalo da gaji neka iskrena osećanja prema Tamari i to mi je bilo teško. Bilo bi mi lakše da poverujem da se ženi samo zbog unapređenja svog statusa i karijere, nego da je zaista voli.

Bila je svakako privlačna, lepa, seksi, sa raskošnom figurom i zapanjujućom plavom kosom. Nisam mogla da verujem koliko mi je teško da se emocionalno odvojim od sina. Međutim, uvek smo bili tako bliski i, iako sam uvek znala da će napustiti gnezdo i oženiti se, nisam mogla da predvidim koliko će to biti uznemirujuće za mene. U svojim noćnim razmišljanjima počela sam da se pitam da li je moja emocionalna vezanost za sina jača nego što je normalno i zdravo.

Ova misao mi se stalno vrtela po glavi, posebno u tim nedeljama pred venčanje. Probala sam da odagnam te misli tako što sam uronila u pripreme. Dok je Miroslav rado plaćao sve, bio je srećan što sam se ja bavila aranžiranjem pozivnica, cveća, svadbene torte. Na neki način sam bila zahvalna što su mi povereni svi ovi poslovi, to mi je odvratilo pažnju od emocionalnog nemira zbog Vukašina.

Ali kako se veliki dan približavao, bilo mi je veoma teško da se nosim sa svojim osećanjima. Očajnički sam želela da ubedim Vukašina da pravi užasnu grešku, da će biti srećniji sa nekom drugom. Još uvek se sećam te noći pre venčanja, gledajući u sat u 3 ujutru i razmišljajući da pozovem Vukašina da mu kažem da otkaže venčanje. Da ću ga se odreći ako se oženi Tamarom, da više nikada neću razgovarati sa njim.

Tako sam se osećala u tom trenutku, ali sam znala da bi to bilo potpuno ludo. Ospavala sam nekoliko sati i probudila se sa leptirićima u stomaku nakon što sam sanjala da trčim do oltara da prekinem ceremoniju venčanja. Nakon što me je tuširanje vratilo u stvarnost, pažljivo sam iznela haljinu spremnu za venčanje. Ne sećam se da sam svesno to mislila, ali mora da sam osetila potrebu da izgledam najbolje za taj dan.

Provela sam nekoliko sati šminkajući se. Izabrala sam veličanstvenu haljinu u kojoj sam znala da ću dobro izgledati, veoma skupu i elegantnu. Pošto je bila do kolena, obukla sam crne čarape do butina. Noge su mi bile najlepši detalj, osim grudi, koje je ta haljina isticala na elegantan način, sa uzdržanim, ali primetnim dekolteom na vidiku. Konačno sam izabrala odgovarajući nakit i stala ispred velikog ogledala, diveći se sama sebi.

Saznanje da ću bar izgledati savršeno na ovaj značajan dan bila je uteha, iako su mi se ruke tresle od nervoze. Nisam planirala nikakvu veliku dramu, znala sam da je prekasno da se prekine venčanje. Vukašin je prenoćio kod svog najboljeg prijatelja koji će mu biti kum. Zoran je bio istih godina kao i Vukašin i prijatelji su još od malih nogu.

Lagano sam ispitala Zorana šta misli o Tamari, a on je dao veoma diplomatski odgovor koji mi je bilo teško pročitati. Očigledno je pokušavao da bude dobar prijatelj mom sinu, ali sam osetila da ni on nije baš bio oduševljen fatalnom plavušom. Čula sam tihi zvuk auta napolju i znala sam da je to šofer za koga mi je Miroslav rekao da će mi ga poslati. Rols Rojs!

Komšije su buljile kroz svoje drhtave zavese dok sam ponosno koračala i dočekala šofera da mi otvori vrata. Veličina i značaj događaja bili su preplavljujući, a stomak mi je bio pun leptirića sve vreme. Smirila sam se ponavljajući mantru u sebi da je to ono što Vukašin želi i da ga volim. Dakle, ako je on srećan, trebalo bi da budem srećna zbog njega. Samo sam želela da ubedim sebe da iako sam se borila protiv svojih najdubljih emocija, želela sam da budem majčinska podrška koja mu je bila potrebna na tako važan dan.

Kraj 1 dela