Poglavlje 3 – Utorak Šesti.

Predivna udata milf francuska umetnica nije bila tako elegantna kako sam mislio nakon prvog susreta u muzeju. Šest utorka kasnije ležao sam na otmenom krevetu u njenom privatnom (tajnom) stanu koji se koristi za „pisanje i razmišljanje“. Da, baš. Moji zglobovi su bili vezani za uzglavlje kreveta njenim najlon čarapama. Prvi put kada je to predložila bio sam iznenađen, nije to bila moja uobičajena fantazija, a ona nije delovala kao dominantna žena.

Ali gledajući je kako preuzima kontrolu, videći ko je zaista bila kada nije bila „Profesorova žena“, sve je promenilo. Bila je na meni, i bila je gola. Nije se pomerala, samo me je stezala, što me je izluđivalo. „Ne smeš da svršiš dok ne kažem“, rekla mi je, štipnuvši mi bradavice. „Razumeš?“ Klimnuo sam glavom, pokušavajući da razmišljam o bilo čemu drugom.

Plafon. Saobraćaj napolju. Ali onda je počela da se pomera, podižući se dok skoro nisam iskliznuo iz njene vrele pizde, a zatim se super sporo spuštala. „Oohhhh“, zastenjao sam, povlačeći ruke i stežući čarape oko zglobova. „Ubijaš me.“

Nasmejala se. „Tako si dramatičan.“ Njen akcenat je učinio da zvuči seksi, a ne uvredljivo. „Možeš to da podneseš, mladiću. Možeš i MORAŠ!“ Svetlost koja je prolazila kroz zavese učinila je sve okolo nekako zlatnim. Ubrzala je, jureći svoje zadovoljstvo. Njeno telo se pomeralo uz moje, glava zabačena unazad, noge drhtave. Dodirivala se i jebala me kao divlja zver.

„Dozvoli mi da te dodirnem“, preklinjao sam. „Molim te.“

Prvo mi je lupila šamarčinu takvu da sam izbrojao sve zvezde. A onda me poljubila na francuski način. „Sreća tvoja što si tako jebeno ukusan i sladak.“ – šapnula je i odvezala mi je jednu ruku. Odmah sam reagovao i krenuo da je dodirujem, mazim, gnječim. Zastenjala je, krećući se brže. „Sada“, dahtala je. „Sa mnom.“

Nije trebalo dvaput ponavljati. Udarilo me je kao brzi voz dok sam gubio kontrolu. Telo joj se stezalo oko mene dok je svršavala sa oštrim malim krikom. Zajedno sa njom ja sam prskao i prskao, toliko je dugo tog šestog utorka odlagala moj orgazam da se osećalo kao da sam salio pola litre sperme u nju. Srušila se na moje grudi, oboje znojavi i zadihani. Obgrlio sam je rukama, osećajući kako joj srce ludo lupa o moja rebra.

„Vraćam se kući sledeće nedelje“, rekao sam posle nekog vremena, posmatrajući joj lice. Klimnula je glavom. Nisam bio iznenađen njenom reakcijom, iliti nedostatkom iste. Oduvek smo znali da postoji krajnji datum kada ću morati da napustim njenu zemlju. Moj semestar se završava, ona se vraća svom životu ugledne dame, umetnice, profesorove supruge, majke koja ide na koktele i otvara galerije.

„Imam nešto za tebe.“ Sa stola u uglu je izvukla paket umotan u lepi papir. Unutra je bio muški svileni šal, plavo sive boje, koji je izgledao kao ona Vermerova slika u muzeju. „Da me se setiš ponekada“, rekla je, vukući šal preko mojih grudi, niz stomak.

„Ti izgleda nisi svesna šta meni sve ovo znači. Ne treba mi nikakav poklon da bih se setio tebe“, rekao sam, privlačeći je k sebi.

„Znam“, rekla je zadihano jer sam joj gricnuo bradavicu. „Ali moram da ti ga poklonim. Ovaj poklon me podseća da je sve ovo stvarnost a ne neki san. Hajde, pođi za mnom da se okupamo.“

Bilo je veoma egzotično jer ja nikada nisam video takvo kupatilo. Đakuzi u sredini ogrome prostorije imao je razna svetla okolo, bilo je kao da smo u nekom modernom dvorcu. Sveće su mirisale okolo čineći njeno mokro telo sjajnijim. Ljubili smo se, mazili, kupali i dodirivali svuda.

„Trebalo bi da me naslikaš nekada.“

„Već jesam“, priznao sam, gledajući kako joj sapun teče niz leđa. „Po sećanju.“

„Pokazao si profesoru?“

„Naravno. Ja sam ovde po zadatku, sećaš se?“

„Pa tvoj profesor se sigurno pita o tvom interesovanju za starije žene“, rekla je, podižući obrvu.

„Kaže da je moj rad sada bolji nego ranije. Da ima više emocija i osećanja u mojim radovima.“ Zastao sam i poljubio je. „U pravu je. Sve vidim drugačije… sve zbog tebe.“

Nije ništa rekla, samo me je poljubila. Nisam bio siguran ali voda je možda skrivala njene suze. Kada sam odlazio, stavila mi je šal oko vrata, prstima dodirujući mi vrat. „Filip ima jedan isti takav“, rekla je, zaglađujući svilu. „Ali tebi bolje stoji. Doviđenja dragi moj“, šapnula je uz moja usta.

Vraćajući se do studentskog smeštaja, njen miris je bio svuda po šalu, svuda po meni. Sutrašnji avion će me vratiti u život koji mi se činio manje stvarnim nakon što sam je upoznao. Bilo mi je teško. Ne bih rekao da je to bila ljubav… mada, ja nisam neko ko bi imao prvo da priča o tome. Ljubav? Šta je to? Ovo što osećam?

Poglavlje 4 – Sećanja.

Prošlo je deset godina od moje posete Francuskoj. Stekao sam diplomu, gladovao kao i svaki umetnik, a onda sam imao sreće kada je neki otmeni vlasnik galerije video moje slike – uglavnom ženske figure, specifično noge u najlon čarapama. Perverzni gad je platio najveću sumu, što je bilo sjajno za moj bankovni račun i moju ne baš blistavu budućnost.

Sada sam bio u ovoj fensi londonskoj galeriji, svi su pili jeftino vino iz plastičnih čaša pretvarajući se da je vintaž Bordo, klimali su glavom mojim slikama kao da razumeju šta sam želeo da prikažem, a o tehničkom aspektu da i ne govorim. Moj agent je ćaskao sa potencijalnim kupcima, lupajući razne gluposti o mom „procesu rada“. Moja devojka je radila u galeriji, bila je zauzeta ćaskanjem sa nekim bogatim kolekcionarima sa više novca nego ukusa.

Dok sam pio šampanjac treće kategorije, ušli je nova grupa ljudi u galeriju. Zamalo mi nije ispala čaša iz ruke. Kosa joj je sada bila kraća, malo seda ali na onaj zreo, otmen način. I dalje je bila prelepa. Njen muž je i dalje gledao sve sa visine. Ruka na njenim leđima baš kao i prvog dana. Sakrio sam se iza stuba, srce mi je lupalo kao da ponovo imam 22 godine. Zašto je ona ovde? Da li je negde videla flajer izložbe? Znala da ću biti ovde? Da li me je proganjala? Da li sam se ja tajno nadao da me proganja?

Njen muž se zaglavio u razgovoru sa nekim tipom iz Kraljevske akademije o tehnikama četkice ili nekim sličnim glupostima. Otišla je do slike pod nazivom „Muzejsko sećanje“. Odraz žene u ogledalu, zglobovi vezani svilom, izgleda slobodno a ne zarobljeno. Otprilike suptilno kao cigla kad razbije prozor, takva slika. Posmatrao sam je kako je gleda, naginjući glavu kao nekada.

Prstima je dodirnula grlo, gde sam joj pre mnogo godina jednog utorka zadao ljubavni ugriz, koji je morala da sakrije. Gledao sam iz senke, divio se njenom držanju, vitkoj figuri, lepoti suknje i najlonki uz štikle koje su je činile još upečatljivijom.

Moja devojka se pojavila pored mene. „Ta žena se zaista povezuje sa tvojim radom“, rekla je. „Trebalo bi da razgovaraš sa njom, možda kupi nešto.“

„Ja… možda kasnije“, uspeo sam da kažem.

Glatko Marko. Zaista glatko. Ali nisam mogao da se držim podalje. Zatekao sam se kako lebdim prema njoj, koristeći čašu šampanjca kao štit. „Radi se o sećanju“, rekoh tiho, stojeći pored nje. „Trenutak kada dodir ostaje u tragu prošlosti.“

Nije se odmah okrenula, samo je rekla: „Umetnik specifično hvata intimnost.“ Akcenat potpuno isti, onaj zbog kojeg su mi kolena zaklecala. I dalje me nije gledala ali je tiho dodala: „Kao da dobro poznaje pičku svog subjekta.“

Jedva sam zadržao čašu u ruci. „Khm.. Zna vrlo dobro… poznaje“, rekoh, srce mi lupa. „Naučila ga je da vidi drugačije. Da vidi stvarnost drugačije.“

Konačn se okrenula. Bore oko očiju, ali iste oči. Muzejske oči koje su me videle, zaista me videle kada sam bio samo još jedan student koji se pretvara da razume Deridaa. „Umetnik je sazreo“, rekla je pažljivo. „Ipak, još uvek je nešto mlado i strastveno u njemu.“

Glas njenog muža presekao je buku galerije. „Vreme je da krenemo…“ Klimnula je glavom, još uvek me gledajući.

„Posećujem odbor Tejt“, objasnila je. „Filip savetuje o njihovoj holandskoj kolekciji.“

„Koliko dugo ste u Engleskoj?“ Nametljivo pitanje. Otprilike suptilno kao moje slike.

„Par dana.“ Izvadila je vizit kartu iz torbe.

„Posao ili zadovoljstvo?“ Naši prsti su se dodirnuli dok mi ju je pružala, isti elektricitet je i dalje bio tu posle sveg tog vremena. Na poleđini, njen rukopis: „Utorak, 15 časova.“ Neke stvari se nikada ne menjaju.

Pojavio se njen muž, klimajući glavom ka meni. „Zanimljiv rad. Malo derivatno od Šilea, ali savremeno.“ Derivatno. Kreten.

„Hvala“, rekao sam, jedva ga gledajući. „Vaša žena ima dobro oko.“

„Zaista“, rekao je, ne baš zainteresovan. „Iako voli impresioniste. Uvek je volela sentimentalne.“

„Nisam sentimentalna. Samo živim u trenutku. Toalet?“

„Hodnik i vrata desno.“ – odgovaram.

„Čekam te isped, vazduh ovde je nekako…“ – rekao je njen muž i otišao.

Pratio sam njenu zadnjicu koja je dobila par kilograma tokom godina. Osvrnuo sam se oko sebe, moje devojke nije bilo. Krenuo sam. Užurbano, nesigurno, tvrdo. Vrata su se zatvarala kada sam ih uhvatio i ušao unutra. Zgrabila me je i oborila na kolena. Podigla je suknju i njena gola obrijana otmena pička gledala me je, gaćica ni na vidiku. Možda me je zaista uhodila.

„Tvoja devojka. Lepa je.“

„Tvoj muž. Kreten je.“

„Ne pominji ga.“

„Ne pominji je.“

„Pojedi me!“ – uhvatila me je za kosu i pribila mi lice uz njenu pičku. Miris jebeno savršen, ukus predivan, sve kao pre deset godina, čak i bolje! Leđima naslonjen na vrata javnog toaleta klečio sam i hranio se njenim sokovima koje deset godina sanjam. Uneo sam jezik u njenu zategnutost i osmehnuo se kada je zadrhtala i zatresla se. Podigla me i poljubila: „Nemamo vremena, jebi me!“

Njene štikle su zaklecale kada sam se podigao i okrenuo je tako da njena leđa budu pribijena uz vrata. Podigao sam joj jednu nogu, savio je u kolenu i dočekao da mi spretno kao i uvek otkošča pantalone. Osmehnula se shvativši da sam uveliko tvrd. Primakao sam joj se i grubo joj ga nabio do jaja!

„Uhhh… mladi umetnici su uvek tako… agresivni.“

„Nekada je mladi umetnik bio tvoj rob.“

„Vremena se menjaju mladiću.. uffff… od danas sam ja tvoja robinja.“

Nagnuo sam se i ujeo je za vrat, sisao sam praveći joj „šljivu“ koja će nekoliko dana ostati kao trag naše romanse. Nije me odgurnula, predala mi se. Sa mužem verovatno nema odnose a jedan otmeni elegantan šal biće dovoljan da prikrije sve naše tajne. Poskočila mi je u naručke i držao sam je za dupe dok sam se zarivao poput pneumatskog čekića.

„Uhodiš me…“

„Ne… nije tačno…“

„Znači ovo je samo sudbina?“

Nije odgovorila. Zagrlila me čvrsto nogama i rukama i svršila tako intenzivno da je njen ujed u moje rame bio na ivici krvi! Kucanje na vrata toaleta i pokušaj ulaska ubrzalo je moj orgazam. Napunjena pička moje francuske umetnice bila je nastavak nečega što je započeto pre celih deset godina. Spustila se pokorno i očistila mi kurac svojim prefinjenim jezikom i usnama ukrašenim preskupim karminom.

„Prvo ja, pa ti…“ – rekla je i izašla napolje.

Umio sam se na brzaka i pojurio napolje. Osvrnula se jednom. U tom pogledu krilo se ono što smo imali, ono što možda još uvek imamo. Mom kurcu očigledno nije bila frka što smo oboje ostarili za deset godina. Želeo sam je uvek, svaki dan a ne samo jebenim utorcima!

„Kako je bilo?“

„Hmm?“

„Ova francuskinja, šta kaže?“

„A ona? Khm, zainteresovana je za moj rad…“

„Ona? Mislim, nemoj me pogrešno shvatiti ali jel ti znaš ko je ona? Ko je njen muž??“, rekla je, ne verujući ni reči.

„Bila je otvorena prema meni. Zaista joj se dopada. Njenom mužu i ne baš.“

„To je sjajno ljubavi!“ – rekla je i poljubila ma.

U utorak, u tri sata, saznaću da li je sećanje dovoljno da održi ono što smo imali u životu ili smo, poput onih impresionističkih slika koje je volela, samo uhvatili trenutak koji nije mogao da traje. Takođe sam morao da shvatim kako da se otarasim svoje devojke tog popodneva, a da ne izgledam kao potpuni kreten. Ili možda ja i jesam samo potpuni kreten koji živi u prošlosti, u nostalgiji.

Smešno je kako život ima način da te vrati tamo gde si počeo, samo sa malo boljom odećom i skupljim vinom.

Kraj

Klik za PRVI deo priče.