27-a NEDELJA. Njeno uzbuđenje je raslo sve više. Postala je veoma bliska sa mnom, družili smo se redovno, provodili i po pola sata sami u pauzama, pričajući isključivo o trudnoći. Dozvolila mi je da je malo i češkam po stomaku, obično preko odeće, jer ona i dalje uglavnom nosi uske haljine. I dalje je sjajno i predivno, ali one retke prilike kada bih ponovo imao pristup golom stomaku, koristio bih maksimalno i uživao u svakoj sekudni.

Toliko sam pažnje obraćao na njen stomak da sam redovno primećivao njegov rast tokom tog perioda. Bilo je čarobno, magično, uzbudljivo. Mogu samo da zamislim kako je biti ta koja je zapravo trudna, koliko to moćno i uzbudljivo mora biti. Sa razgovorima o njenoj trudnoći koji se odvijaju više puta tokom dana, Anita se sve više otvarala i pružala sve intimnije detalje.

One najintimnije bile su promene vezane za grudi o kojima je otvoreno razgovarala sa mnom. Njene grudi su porasle, to se videlo i golim okom, ali po njenim rečima i areole su joj se proširile i blago potamnele, bradavice su joj gotovo bolno osetljive. Sve ovo je pričala bez zadrške jer mi je dovoljno verovala da podeli takve stvari sa mnom u tom specifičnomtrenutku, što je velika čast, moram reći.

Pošto sam pratio nedelje njene trudnoće pomoću svog dnevnika, mogu da potražim tipične simptome preko interneta i suptilno usmerim diskusiju ka takvim stvarima, održavajući naše razgovore dugim i detaljnim. Na primer, otprilike u tom delu njene trudnoće (kraj drugog tromesečja, početak trećeg), pomenuo sam stvari poput Brekston Hiksovih kontrakcija, problema sa spavanjem i slično. Sve stvari koje je ona ili iskusila ili očekuje.

Trudio sam se da naši razgovori budu sveži i da se ne ponavljamo, kako je ne bih smorio i dosadio. Pre nekoliko dana, poslednji put kada sam imao priliku da joj mazim goli stomak, imali smo jedan pomalo neprijatan trenutak. Izgubio sam se u toku milovanja divnog stomaka, zaboravljajući da treba da budem odmeren kako se ne bih previše uzbudio pred njom. Za razliku od žena, muškarci imaju jedan „problem“ po tom pitanju – naše seksualno uzbuđenje se jasno vidi.

Erekcija koja se pojavila bila je jasna čak i kroz moje prilično debele pantalone, naprežući uz se materijal. Mazio sam joj stomak obema rukama, potpuno nesvestan te činjenice, nisam se pomerio, nisam sakrio uzbuđenje, i ona je to primetila. Kada sam shvatio da gleda nadole, moje oči su ispratile njene sve do mog međunožja. Istovremeno smo podigli glave i na trenutak smo uspostavili nespretan kontakt očima.

Bio sam osramoćen, zbunjen i nervozan, ali onda se Anita ljubazno osmehnula i promenila temu na nešto što nije vezano za trudnoću. Ta njena reakcija pomogla mi je da se saberem i dođem sebi. Bila je veoma ljubazna i nije pomenula ništa, iako je imala puno pravo da me otera u tri lepe, čak i da me ošamari. Zaslužio sam to… ali pošto se nije desilo, ostao sam zaintrigiran činjenicom da sada sigurno zna da me stomak/trudnoća seksualno uzbuđuje.

28-ma NEDELJA. Iako je bila dovoljno ljubazna da mi se osmehne kao odgovor na moju očiglednu erekciju, ostao sam nervozan par dana, sumnjajući da je moje nehotično stanje uzbuđenja možda pokvarilo stvari između Anite i mene. Međutim, već posle par dana shvatio sam koliko sam pogrešio sam što sam brinuo: ako se išta promenilo, stvari su se zapravo zahuktavale!

Prošlog petka, naša šefica nas je sve počastila klopom i pićem iz restorana par ulica od kancelarije; Anita se ponudila da ode i donese naručeno… ali joj je bila potrebna moja pomoć, tako mi je rekla kada sam je sreo u kancelariji. Naravno, bio sam više nego željan da joj pomognem. Razjasnila je svoj motiv zbog kojeg me je uvukla u sve to čim smo izašli iz kancelarije.

„Možda nisi trebala da se prijavljuješ za ovo, ipak treba da se paziš u trudnoći, zar ne?“

„Iskreno, to je bio samo izgovor.“ – osmehnula se.

„Izgovor?“

„Da, frka je na poslu danas a želela sam da razgovaramo nasamo Gorane.“

„Mogli smo to u sali …“

„Treba mi malo veća privatnost za ovo… Je li to u redu?“

„Mislim, naravno da jeste ali… jel je sve u redu? Deluješ nekako…“

„Erekcija.“ – rekla je iznenada i možda malo preglasno sa obzirom da smo bili na sred ulice.

„Erekcija?“

Uhvatila me je za ruku i povukla u stranu ka parkingu. Seli smo u njena kola. „Primetila sam.“

„Anita, slušaj me…“

„Gorane, molim te… video si da sam primetila.“ Zaćutao sam, dlanovi su mi se znojili. To je bilo to, sve sam usro! Sve sam uništio zbog toga što sam kao prepaljeni klinac i ne umem se kontrolisati. Krenuo sam da se izvinim ali me je opet preduhitrila: „Trebalo bi da razgovaramo o tome.“

„Ali Anita, ja… ja ne znam šta bih rekao.“

„Slušaj, značiš mi. Ne mogu da budem otvorena ni sa kim kao sa tobom, čak ni sa svojim mužem. Ne smemo da dozvolimo da taj trenutak učini stvari čudnim među nama, zar ne?“

Bio sam pomalo zatečen ovim nivoom direktnosti. Iako je bila vremenom sve otvorenija sa mnom, ovako direktno se nije obraćala. „Da. Khm, da, apsolutno.“

Nastavila je. „Ali to znači da moraš biti iskren prema meni.“

„Uvek sam iskren Anita…“ Osetio sam kako crvenim, ali vrlo brzo sam došao do zaključka da ona razume moju situaciju i da bi poricanje bilo besmisleno.

„Da li si uvek iskren Gorane? Ono nije samo nevino dodirivanje bilo.“

„Anite, kunem se, nikada, ali NIKADA te ne bih dotakao, ma ni pogledao da nemam tvoju dozvolu. Ja nisam takav tip. Kunem ti se.“

Osmehivala se dok me je gledala, njeni beli zubi smeškali su se dok su joj šiške igrale na čelu. „Znam da ne bi. Čak… osećam se tako bezbedno u tvojoj blizini. Nisam na to mislila kada sam spominjala dodirivanje.“

„Nego?“

Pogledala je levo, pa desno, a onda se malo nagnula: „Gorane, da li te moj stomak… moje ovo trudno stanje… seksualno pali?“

Naravno da sam zanemeo. Prvih nekoliko sekundi nisam ni disao. Ali njen nežan pogled i stidljivi osmeh govorili su mi da nije ovde da me osuđuje, da me vređa ili ne daj bože ucenjuje. Ona je samo želela da potvrdim ono što je verovatno osećala i znala. „Da… istina je.“

Uzdahnula je, i to na specifičan način koji nisam ranije primetio kod nje. „Kao neki… fetiš?“

„Da. Seksualno sam zainteresovana za to. Imam fetiš na trudnoću. Ako želiš da ode, ja…“ – krenuo sam da izlazim iz auta ali me je obema rukama zadržala, držeći se za moju podlakticu. „Ne, nije mi neprijatno sa tobom. Zapravo…“ – zaćutala je i spustila glavu: „To mi laska Gorane. Trudnice ne dobijaju mnogo takve vrste pažnje. Svi hvale i vole i podržavaju… ali niko na taj način.“ – njen stisak na mojoj ruci je popustio, ali me je i dalje držala: „Šta ti se sviđa kod nas trudnica?“

„Iskreno? Sve.“

„Preteruješ sada malo.“ – osmehivala se božanstveno.

„Slušaj, možda sam krio taj detalj i žao mi je zbog toga, ali van te moje tajne – uvek sam bio iskren. Ti si divna, prelepa žena, uvek si bila. Ali kada sam prvi put primetio promene na tebi, i pre nego si objavila… osetio sam kako sijaš. Razvijaš ovu potpuno novu neverovatno seksi figuru. To je najženstvenija stvar koja postoji na svetu. Postoji gotovo magije u činu stvaranja života u sebi. Izvini što nisam bio otvoren u vezi toga ali gotovo sve što je vezano za trudnoću zaista me…“

„Pali?“

„Da.. I nikada nikome to nisam priznao.“

Zastala je i pogledala me pravo u lice. „Stvarno?! Nikome? Samo meni?“

„Anita, budimo realni… da mi se nije digao, pitanje da li bih i tebi rekao.“

„E pa onda sreća naša da ti se digao.“ – krenuli smo se kikotati. Pa, počastvovana sam! Ali šteta što ne deliš sa drugima nešto prema čemu si toliko strastven. Razumem zašto, naravno, sigurna sam da bi mnogi ljudi bili u najmanju ruku zbunjeni time. Ipak, ne moraš da brineš o tome kada si sa mnom. Rekao si pravoj osobi Gorane.“

Osmehnula se i zagrlila me. Držala me je čvrsto, njena kosa golicala mi je čulo mirisa, a njen stomak čulo dodira. Bilo je neverovatno biti u njenom zagrljaju. Poljubila me je u obraz, izašli smo iz auta i nastavili smo šetnju. „Kao što znaš udata sam, tako da ne možeš ništa da uradiš povodom ovoga.“ – pokazivala je razigrano na svoje oplođeno, savršeno telo. „Znam mnogo trudnica na vežbama koje pohađam, mogu da ti sredim ove neudate.“

„Ali Anita, oni dodiri?“

„Ne brini, rekla sam ti. Ne osećam se kao da izdajem poverenje svog muža ni najmanje, želim da nastavimo da delimo moju trudnoću tokom radnog vremena. Zaista sam uživala sa tobom ovih nedelja i meseci. A, sudeći po tvom penisu, i ti si…“ – zakikotala se. „Ne mogu da verujem da sam rekla reč penis. Nisam je koristila od srednje škole.“

„E pa moj penis ne laže.“ – namignuo sam joj.

„Tvoj kurac ne laže. Možemo biti vulgarni, naši smo.“

Stigli smo do restorana, uzeli porudžbinu i vratili se. Nisam mogao da prestanem da zurim u njen stomak, kao i obično, ali sam bio očaran i njenim hodom: definitivno se već malo gegala. Tako jebeno seksi. Čim sam našao par minuta slobode na poslu, otišao sam u toalet i masturbirao kratko ali slatko. Uvek je tako lako svršiti u blizini predivne lepe trudnice.

30-ta NEDELJA. Sada kada su karte bile manje-više na stolu, Anita je počela da me zadirkuje. U početku sam mislio da umišljam, ali postalo je sve češće i otvorenije da sam shvatio da ona uživa u tome da se malo igra sa mojom duboko skrivenom tajnom koju je jedina znala. Bilo je to božansko mučenje. Prvo, zatražila je da se preseli za sto koji je bliže toaletu, pod izgovorom da joj češće treba na wc. Nimalo slučajno, taj sto je bio tačno preko puta mog.

Zatim odeća, postajala je sve više otkrivajuća. Ona bi došla na posao u haljini, ali bi se u nekom trenutku presvukla u majice koje bi se skupile iznad golog sotmaka. Jedva sam mogao da skinem pogled sa nje tokom posla. Imala je pravo na trudničko ali nije joj padalo na pamet. Sa lakoćom se nosila sa trudnoćom i želela je da radi, iako joj nisu davani zahtevni poslovi.

Poze su se neprestano menjale i pojavljivale u mom direktnom vidnom polju. Nisam imao pojma da postoji toliko različitih načina da trudnica dramatično ističe svoj istureni stomak još više. Anita je bila izuzetno kreativna u izboru položaja tela, to je bilo sigurno. Dok se sve više i više pokazivala, ja sam se divio njenoj seksipilnosti sa sve manjom suptilnošću.

Tokom zajedničkih pauza, njene provokativne poze su se nastavljale, a njen pogled ka mom međunožju, u početku diskretan, postajao je sve otvoreniji. U nekim trenucima bi čak i otvoreno buljila u moju izbočinu. Eksplicitno je pomenula činjenicu da nismo mogli ništa da uradimo jer je udata, ali je očigledno volela što me uzbuđuje i činila je sve što je u njenoj moći da me vizuelno stimuliše. Šta je sledeće?

31-va NEDELJA. Na pauzi za ručak koju smo delili juče, Anita mi se otvorila na nov i pomalo opasan način. Nema šanse da je tačno i precizno citiram jer mi je um jurio tokom celog razgovora, pokušavajući da shvatim šta se tačno dešava i šta bi trebalo da uradim povodom toga. Ukratko: „Hormoni me uništavaju.“

„Kako to misliš?“ – pitao sam zainteresovano.

„Ufff… toliko sam napaljena u trudnoći da ne mogu rečima da opišem.“

„Da, čitao sam o tome.“

„Ma čitala sam i ja i pričam sa drugim trudnicama, ali nisam znala da je baš toliko zajebano! Pritom…“ – uzdahnula je.

„Hmm? Nešto te muči?“

„Ma jok, zaboravi.“

Osetio sam da je nešto zaista muči. „Znaš da meni možeš sve reći.“ – spustio sam dlan na njenu ruku. „Slobodno. Sve što kažeš ostaje među nama.“

Gledala me je nesigurno, a onda priznala: „Ja ovako prepaljena a on… jebeno nezainteresovan.“

„On. Tvoj muž.“

„Da. Kako sam sve veća i otečenija, on je izgubio želju. Gorane, znam da je ovo kukanje i pomalo patetika ali duboko sam seksualno nezadovoljna.“

Šta sam, dođavola, trebalo da uradim sa tom informacijom?? Da li je očekivala da se odmah bacim i započnem aferu sa njom? Tvrdila je da želi da znam za to jer sam joj „najpoverljivija osoba“. Da li je trebalo da pronađem treću stranu da je zadovolji u tajnosti? Ni meni to ne bi bilo prijatno. Nisam znao kuda stvari vode, ali sam odlučio da nekako skrenem sa teme. Stvari su jednostavno previše bile zbunjujuće u tom trenutku.

32-ga NEDELJA. Juče sam sedeo za svojim stolom i čitao neke od ranijih zapisa u ovom elektronskom dnevniku kada mi se Anita prikrala i naslonila stomak uz moja leđa. Vrelina me je obuzela. Odmah sam zatvorio dnevnik, ali je očigledno uspela da vidi. „Šta je to?“, upitala je a krv mi se zaledila.

„To je… nije baš za javnost“, pokušao sam da se izvučem.

Prišla mi je, stavila ruke na kukove i pogledala me sa glavom nagnutom u znak neodobravanja. „Gorane! Do sada smo dosta toga podelili, zar ne? Rekli smo da nas spaja iskrenost.“

„Ovo je previše neprijatno…“

„Šta je toliko neprijatno u vezi onoga što si gledao u nekom običnom word dokumentu?“

Poraženo sam spustio glavu: osećao sam se kao da nemam drugog izbora nego da priznam, mada sam se plašio da bi je to moglo uplašiti i odbiti od mene. Uzdahnuo sam i počeo da objašnjavam. „To je dnevnik koji vodim.“

Oči su joj zasvetlele posle nekoliko sekundi tišine i razmišljanja. „To je baš… slatko. Ja sam prestala da vodim dnevnik još pre ihaj godina.“ – primakla se i sela tako da zauzme deo moje stolice. „Da li ima i mene u tvom dnevniku?!“ Klimnuo sam glavom. „Počastvovana sam! Moraš da mi dozvoliš da pročitam bar neke delove o meni. Molim te?“

Odmahnuo sam glavom. „Vodila si dnevnik pa i sama znaš da je to prilično privatno, zar ne?“ Nasmejala se.

„pa nisam tražila da pročitam sve! Samo neke delove o meni. Da li je zlobno ili tako nešto?“

„Zlobno? Pobogu Anita, poznaješ me. Ne, uopšte nije zlobno. Čak bih rekao da je obrnuto od toga.“

„Pa čega se onda plašiš? Hajde, pošalji mi neke male delove na mejl. Pliz.“

„Dobro, u redu.“

Poslao sam joj dotični fajl, a ona se vratila za svoj sto da ga pročita. Sledećih 30 minuta mi se činilo kao 30 sati. Bio sam nervozan, užasnut da će ovo okončati ono što smo imali zajedno. Konačno, vratila se do mene… sa očigledno uznemirenim izrazom lica. Srce mi je potonulo: naše prijateljstvo je bilo gotovo. Kada je stala pored mene, odjednom je eksplodirala u smeh.

„Hahahahah…. izvini Gorane, jebiga, nisam mogla da odolim da te malo zajebavam! Prelepe reči o meni! Osećam se tako počastvovano! Nisam znala da baš toliko naklono gledaš na mene, ali stvarno je dirljivo.“

Uzdahnuo sam sa ogromnim olakšanjem. „Molim te da ubuduće odmah nabaciš osmeh. Mislio sam da me mrziš!“

Nasmejala se. „Izvini Gogi. Slušaj, svidela mi se svaka reč. Reči iz tvog dnevnika učinili su da se osećam tako dobro u vezi sebe. Čak.. čak i privlačno…“

„Ali ti jesi privlačna, uvek si bila. A sada posebno.“

„Hvala ti. Stvarno mi to znači. Ali nemoj da misliš da nisam primetila da si poslao samo mali mali delić.“ – razigrano je zapretila prstom. „Hvala još jednom.“ – poljubila me je u obraz. Nisam očekivao taj momenat, posebno je u kancelariji, uspravila se i otišla u toalet. Kada se vratila (vidljivo opuštenija), obećala je da neće insistirati na čitanju ostalih delova. To je bilo veoma lepo od nje.

Kraj 2 dela

klik za PRVI deo priče