Sreda. Kao jebena uhoda čekala sam da mu roditelji odu iz kuće. Došla sam. Svesno sam ponela naočare za čitanje. Pokucala sam na vrata i otvorio je. Zgrabio me je divljački. Jebao me je. Nosila sam naočare dok me je jebao. Osećala sam se smešno. Ali način na koji me je gledao.

„Opsednut si.“

„Tobom. Da.“

Kleknuo je, njegova glava među mojim nogama. Jezik mu je radio sto na sat. Podigla sam stopalo bez razmišljanja. Stao je. Pogledao je gore. „Bašta. Žurka. Uvek buljiš u moje noge.“

„Da.“ Uhvatio mi je članak. Prineo je stopalo svojim ustima. Otvorio je usta. Usisao je sve moje prste. „Je li ovo čudno?“

„Malo.“

„Hoćeš da prestanem?“

„Ne. Dobar si dečko. Ti si dobar jebeni dečko.“

Njegov jezik nazad na mom klitorisu. Prsti u meni. Moja noga u njegovim ustima. Svršila sam gledajući ga. Gledajući ga kako me obožava. Nakon što sam ga gurnula na leđa. Pomerila sam se nadole. Lizala sam vrh njegovog kurca. Samo vrh. Ispustio je zadivljeni zvuk. Primila sam ga u usta. Ne do kraja. Taman dovoljno. Pomerio mi je glavu. Zgrabio mi je kosu. Nije gurao.

„Zorice. Ja ću…“ Nisam se odvojila. Pustila sam ga da mi svrši u usta. Progutala sam. Okusila ga kako treba. Buljio je u mene. „Ti si tako…“

„Slušaj… Samo mi nemoj reći da me voliš ili nešto tako glupo. Mani me toga.“

Nasmejao se. Nije to rekao. Ali sam mogla da vidim na njegovom licu.

**

Te noći kod kuće stajala sam pod tušem. Vruća voda je tekla. Stevan je već spavao. Hrkao je. Ruka mi se pomerila između nogu. Počela sam da kružim. Mislila sam na Darka. Na njegov kurac u mojim ustima. Na gutanje. Onda se nešto drugo uvuklo. Zamislila sam Stevana kako me posmatra. Stoji tamo u Darkovoj sobi. Gleda me sa lisicama. Sa povezom na očima. Darkov kurac u mojim ustima.

Ja ne mogu da vidim. Ne mogu da to zaustavim. Stevan gleda kako mu se žena pretvara u ovo. Gleda je kako moli. Gleda je kako guta. Svršila sam pod tušem. Snažno. Morala sam da ugrizem ruku da bih ostala tiha. Stevan nije primetio znakove na mom telu. Više me nije ni pitao gde idem. Nikada nije video tragove na mojim zglobovima, šljive na sisama.

—

Bioskop naredne srede popodne je mirisao na ustajale kokice. Rekla sam Stevanu da se sastajem sa Klarom u gradu. U sali je bilo mračno. Poluprazno. Otišli smo u poslednji deo. Sedišta u uglu. Darkova ruka je pronašla moju. Film je počeo. Uvodna špica. Nisam gledala. Darkova ruka se pomerila ka mom kolenu. Ispod moje suknje. Da, nosila sam suknju. Planirala sam ovo. Znala sam tačno šta će se desiti kada sam se oblačila jutros.

Suknja bez gaćica. Njegovi prsti su se pomerali naviše. Pronašli su čipkasti vrh čarape. Nastavili su dalje. Ništa nisu pronašli. Nikakva prepreka. Zamrznuo se. „Bože.“ Njegovi prsti su me pronašli. Već su bili mokri. Počeli su da kruže oko mog klitorisa. Ugrizla sam se za usnu. Držala sam pogled na platnu. Par ispred nad. Starac dva reda niže. Bili smo u zadnjem uglu. Mrak. Ali ne toliko mračno.

Darko je gurnuo dva prsta u mene. Uzdahnula sam. Preglasno. Darkova druga ruka mi je pokrila usta. Njegovi prsti su se i dalje pomerali u meni. Prsti su mu se uvijali. Pronašao je TO mesto. Svršila sam. Ugrizla sam ga za dlan. Celo telo mi se napelo. Darko je izvukao prste. Podigao ruku. Pogledao je svoje mokre prste. Zatim ih je stavio u usta.

„Toalet.“ – kratko je rekao i ustao.

Prošli smo prolazom. Izašli smo u hodnik. U toalet za invalide. Zaključali smo vrata. Darko je odmah bio na meni. Ruke u mojoj kosi. Usta na mojim. Gurajući me uz zid. Povukla sam se. „Moramo biti brzi Darko.“

„Znam.“

„Imaš li…“

„Sranje. Ne. Zaboravio sam.“

Trebalo bi da mu kažem da prestane. Trebalo bi da budem razumna. „Jebi me.“

„Sigurna si?“

„Hoćeš li me terati da kažem dvaput?“

Okrenuo me je. Nagnuo me je nad lavaboom. Ugledala sam svoj odraz u ogledalu. Lice crveno. Karmin razmazan. Podigao mi je suknju. Čula sam njegov rajsferšlus. „Zorice. Opet nema gaćica.“

„Žališ se?“

„Ne.“

„Onda odjebi i nastavi.“

Zgrabila sam ivicu jer je tako grubo napao moj tunel klizav od sokova. Ostao je miran. Pustio me da se namestim. Onda sam osetila kako se prsti zarivaju u kukove. Počeo je da se kreće. Snažno. Ostaviće mi modrice na bokovima. „Brže. Nemamo vremena. Jebi me kako treba. Kao pravi muškarac. Nemoj da me maziš.“

Jebao me je. Žestoko. Bez kondoma. Ništa između nas. Gola koža. Mogla sam da osetim svaki centimetar. „Tvoja pička. Ne mogu da verujem…“

„Šta?“

„Ništa između nas. Sve osećam.“ Njegova ruka je obišla. Pronašla je moj klitoris. Njegov kurac. Njegovi prsti. Gledala sam sebe u ogledalu. Gledala sam šta sam postala. Gledala sam ga kako me jebe u bioskopskom toaletu. „Tako si uska. Tako vlažna. Osećam te…“

„Blizu sam.“

„Već?“

„Ućuti i nemoj stati.“ Kretao se brže. Prsti su mu radili. Ugrizla sam se za usnu. Potekla je krv.

„Osećam kako me stiskaš. Hoćeš li…“

„Da. Da.“ Svršila sam, ovog puta tiho. Samo teško dišući. Stežući se oko njega. Mogla sam da osetim kako raste u meni. Nastavio je. Jurio je.

„Gde… gde treba da…“

„Unutra. Želim da osetim kako svršavaš u mene.“

„Ali…“

„Rekla sam unutra i prestani da me ispituješ! Želim da me napuniš! Uradi to. Svrši mi u pičku.“

Još nekoliko udisaja. Zaustavio se. Pritisnuo se koliko je mogao duboko. Osetila sam kako pulsira. Osetila sam kako se toplina širi. Nepromišljeno. Glupo. Savršeno. Izvukao se. Osetila sam kako počinje da mi se sliva niz butinu. „Sranje. Izvini.“

Okrenula sam se i dala mu takav šamar da mu je zvonilo u glavi. „Prestani da se jebeno izvinjavaš! Ako još jednom čujem izvini… ja ću…“ – rastužila sam se, gledajući kako mu se crvenilo širi obrazom. Zagrlila sam ga. Mazila ga. Ljubila. Milovala. Brinula sam o njemu, mali poljupci u taj obraz svako malo sam davala. Još uvek curi. Nema gaćica. „Još uvek osećam kako kaplješ iz mene.“

„Nemoj to da govoriš.“

„Zašto ne?“

„Zato što će mi se opet dignuti kurac.“

„Nemamo vremena.“

„Znam. Ali, znajući da je moja sperma u tebi. Znajući da ideš kući svom mužu sa još uvek…“

„Nemoj.“

„Samo sam hteo da kažem…“

„Sreda je. Jebali smo se. To je sve.“

Podigao je lice i uozbiljio se. „Tačno. Da. Sreda. Samo obična sreda.“

Vratili smo se na svoja mesta. Mogla sam da osetim njegovu spermu još uvek u meni. Spušta se do mesta gde su mi se butine spajale. Telefon mi je zavibrirao. Stevan: *U koliko sati ćeš biti kući?* Nisam odgovorila. Film se završio. Počela je odjavna špica.

„Kada te mogu ponovo videti?“

„Ne znam.“

„Zorice…“

„Moram da idem.“

Izašla sam. Stigla sam do kola. Kod kuće je Stevan bio u svojoj radnoj sobi. „Kako je bilo na ručku?“

„Dobro.“

To je bilo to. Otišla sam gore. Tuširanje. Telefon mi je zavibrirao. Darko: *Bilo je neverovatno. Ne mogu da prestanem da mislim na tebe.*

*Sreda. Isto vreme. Poslaću ti poruku gde.* Obrisala sam ćaskanje.

—

Te srede sam sedela u kolima ispred Darkove kuće. Četvrta sreda. Vreme kao i uvek. Ali nisam mogla da izađem. Tog jutra je Stevan zastao na vratima pre nego što je krenuo na posao na fakultet. Zaista me je pogledao, duboko, u oči, polu zabrinuto. „Jesi li dobro?“

„Hmm? Da, dobro sam. Što?“

„Ne znam. Deluješ… nekako drugačije u poslednje vreme.“

Srce mi je stalo. „Drugačiji kako?“

Slegnuo je ramenima. „Ne znam. Samo drugačije.“ Onda je otišao a ja sam sedela za kuhinjskim stolom sat vremena, gledajući u ništa.

Sada sam bila ovde. Ispred. Telefon mi je zavibrirao. *Vidim te kroz prozor. Dolaziš ili?* Pogledala sam poruku. Pogledala sam kuću. Pomislila sam na Stevanovo lice jutros. Taj bljesak prave pažnje. Prvi put posle nekoliko meseci me je zaista pogledao.

Počela sam da kucam: *Izvini Darko. Ne mogu danas. Izvini.* Moj prst je lebdeo iznad „pošalji“. Onda sam sve obrisala. Umesto toga sam otkucala: *Ulazim.* Izašla sam iz kola. Otišla do vrata. Pritisnula zvono. Vrata su se otvorila uz klik. Stajala sam tamo. Još uvek sam mogla da se okrenem. Još uvek sam mogla da pređem tih nekoliko desetina metara i odem kući. Još uvek sam mogla da budem razumna. Umesto toga, ušla sam unutra.

Darko je čekao na vrhu stepenica. Smeškao se. „Mislio sam da nećeš ući.“

„Zamalo nisam.“

Stao je preda mnom. Poljubio me je. Njegove ruke su već bile ispod moje majice. Ali nešto se osećalo drugačije. Utrnulost koja me je dovela ovde – više nije bila tako jaka. Mogla sam da osetim… Krivicu. Strah. Nešto što bi moglo biti kajanje. Darko se povukao.

„Jesi li dobro?“

„Dobro sam.“ Ali nisam bila.

Prvi put posle nekoliko nedelja, nisam bila sigurna da želim da budem tamo. Odveo me je u svoju sobu. Počeo je da me svlači. I pustila sam ga. Jer to sam radila sredom. Ovo sam sada bila ja. Sela sam mu na kurac koji je kao i ivek bio tvrd i željan, i jebala sam ga. Jebala sam ga divlje, životinjski. Bilo je kao da sam besna, kao da želim da negde pobegnem i jebala sam ga i jebala. Bilo je drugačije ali divlje.

Kasnije, ležeći u krevetu dok je Darko dremao pored mene, uzela sam telefon. Pogledala sam Stevanovu poslednju poruku od jutros: „Ne zaboravi na dogovorenu večeru u petak.“ Magdalena i Dragan. Darkovi roditelji. Sela sam. Počela sam da se oblačim. Tiho.

Darko se pomerio, ali se nije probudio. Stajala sam trenutak na njegovim vratima. Gledala sam ga kako spava. Mlad, lep, savršen, a nije moj. Ovo će se završiti. Znala sam to od početka. Ove stvari uvek završe. Jedino pitanje je bilo da li ću ja to okončati ili će on okončati mene. Otišla sam. Tiho sam zatvorila vrata za sobom.

***

Uputio je onaj isti pogled ka meni kada se vratio. Klimnuo je glavom. Vratio se svom laptopu. Ali onda je stao. „Zorice?“

„Da?“

„Ona večera u petak. Sa Magdalenom i Draganom. Moramo li da idemo?“

Razmišljala sam o Darku. O sedenju preko puta njegovih roditelja. O Magdaleninom veselom brbljanju i Draganovim dosadnim pričama. O Darku negde u kući dok me gleda iz senke. Tvrd. Napaljen.

„Trebali bi. Oni su naše komšije, najbliži prijatelji.“

„Tačno. Možda bismo posle zajedno da se zabavimo. Otvorimo konačno onu skupu flašu vina koju smo dobili za Božić.“

Nije bilo mnogo. Nije bio neki veliki predlog niti veliki gest. Samo vino posle druženaj sa prijateljima. Ali je bilo nešto. Više nego ništa. „Da, mogli bismo“, rekla sam. „Mogli bismo to da uradimo.“ Klimnuo je glavom. Popela sam se gore. Legla sam na krevet. Uzela telefon. Darko je poslao poruku: *To je bilo savršeno. U isto vreme sledeće nedelje?*

Dugo sam zurila u poruku. Onda, prvi put otkako je ovo počelo, nisam odgovorila. Za sada, ležaći u krevetu. Osećala sam se umorno. I uplašeno. Kao da sam spremna da prestanem da padam. Telefon je ostao nem u mojoj ruci. Ustala sam. Sišla sam dole. Napravila čaj. Stevan je bio u svojoj radnoj sobi. Stajala sam na vratima.

„Želiš li šolju čaja?“

Podigao je pogled. Iznenađen. Potpuno zbunjen. „Khm, da. Hvala.“

Nije bilo mnogo. Ali bilo je nešto. Napravila sam dve šolje čaja. Odnela sam jednu u njegovu radnu sobu. Uzeo ju je. Naši prsti su se na kratko dodirnuli. Delić sekunde. Mili sekunda. „Hvala.“

„Nema na čemu.“ Vratila sam se u kuhinju. Sela za sto. Popila čaj. Napolju je počela kiša. Gledala sam kako voda teče niz prozor. Moj telefon je još uvek bio gore. Tišina. Nisam otišla da ga proverim. Još ne. Možda nekada. Ne znam.

Kraj….

Ovde je 2 deo priče.