Dvadeset minuta sam stajala ispred ogledala pokušavajući da odlučim da li izgledam dobro ili smešno. Kostim retro policajke mi je delovao zabavno u prodavnici kostima – malo drsko, malo retro. Sada, sa četrdeset sedam godina, u prekratkoj suknji i čarapama sa šavovima, izgledala sam kao žena koja se očajnički pretvara da nije nevidljiva. Stevan je podigao pogled sa telefona, na delić sekunde me pogledao pre nego što se vratio skrolovanju.

„Nećeš valjda zapravo nositi to.“

„To je kostim Stevane. To je i poenta, sećaš se.“

Mahnuo je rukom prema meni. Kao da sam problem koji nije mogao da artikuliše. „Da, ali…“

„Ali šta?“

„Ništa. Izgledaš dobro.“

Dobro. Osamnaest godina braka upakovanih u jednu reč – dobro. Malo je falilo da se presvučem. Ali onda sam pomislila na još jedno veče stajanja u Magdaleninoj kuhinji i ćaskanje dok Stevan brblja o fakultetskoj politici svima koji bi ga slušali. Jebeš to. Zadržala sam kostim u inat svima, a posebno njemu.

—

Kuća Magdalene i Dragana bila je identična našoj, samo sa obrnutim rasporedom. Ista viktorijanska terasa, isti prozori, ista klizna vrata, ista spavaća soba. Uselili smo se pre dvanaest godina kada je Stevan dobio posao na lokalnom fakultetu. Magdalena se pojavila pred vratima u haljini sa preklopljenim nogavicama koja bi bolje stajala nekome ko je bio par kilograma lakši.

„Zorice! Dušo! Izgledaš sjajno!“ Kuća je mirisala na parfem, vino i nešto što je verovatno malo izgorelo.

„Ti si predivna draga!“ – uzvratila sam i zagrlila je.

Pratila sam Magdalenu do kuhinje, gde je Klara već popila tri čaše vina i pričala o svom razvodu sa agresivnom radošću nedavno oslobođene osobe. „Žurka“ je bila uobičajena. Previše ljudi, jeftino vino, Magdalenin famozni paradajz sos koji niko nije jeo. Završila sam pored staklenih kliznih vrata i posmatrala ljude u svorištu. Cipele su me ubijale. Leva mi je trljala žulj poslednjih sat vremena.

Tada sam ga videla. Darko. Magdalenin sin. Očigledno je došao usled pauze na fakultetu. Gledala sam ga kako odrasta dok je trčkarao kroz naša dvorišta. Sada sa skoro 20 godina on je dosadno zgodan kao i slični mladići sa skupog otmenog fakulteta. Došao je u kostimu provalnika. Prugasta košulja, crna maska, nosi torbu sa „rekvizitima“.

Bilo je apsurdno kako su reči izašle iz mene pre nego što sam i odlučila da progovorim. „Mislim da bi trebalo da te uhapsim?“ Okrenuo se ka meni, samo su mu se usne nos i oči videle. Osetila sam miris njegovog parfema koji se osećao na skupoću.

„Možeš samo da pokušaš.“ – samouveren kao uvek.

„Pazi se lopove. Imam lisice.“

Pogled mu je pao na moj kaiš. Zatim nazad na moje lice. „Zaista?“ Dok sam ga gledala, neko me je udario otpozadi, očigledno je zapeo pijan i nije se čak ni izvinio. Spotaknula sam se napred, Darkova ruka se podigla da me pridrži. Prsti na mojoj goloj ruci. Topli. Nije pomerio ruku. Klara je pozvala iznutra: „Zorice! Dođi ovamo, moraš da upoznaš Milanovu novu devojku!“

Milan je imao novu devojku otprilike svakih šest meseci. Ova je verovatno imala dvadeset i koju godinu i sto posto je radila u marketingu. Okrenula sam se ka Darku. „Spasi me lopove. Molim te.“

„Gde želiš da te sakrijem?“

„Bilo gde, samo da ne slušam o Milanovoj sponzoruši.“

Već sam išla unutra i ka stepenicama. Nisam proverila da li me prati. Osećala sam ga iza sebe. Prvi sprat je bio tiši. Pokušala sam u prvu sobu desno. Bilo je puno ljudi. Zatim u Magdaleninu sobu za šivenje koja je bila prepuna kojekakvih materijala. Treća vrata su vodila u slobodnu spavaću sobu. Jedva nameštenu. Samo krevet sa svilenim jorganom i zavese koje se nisu baš zatvarale. Ušla sam. Darko je krenuo za mnom. Zatvorio je vrata.

„Dakle.“

„Dakle.“ Darko se približio. „Htela si da se sakriješ.“

„Jesam.“

„Rado bih te uvek sakrivao.“

„To zvuči čudno Darko.“

„Čudno? Šta je tu čudno?“

„Tvoja majka je dole.“

„Znam.“

„Moj muž je dole.“

„I to znam.“

Prišao je. Povukla sam se. Bio mi je tako blizu, leđa su dodirivala vrata iza mene. „Trebalo bi da stanemo.“

„Zar smo negde krenuli?“

Delovao je… čudno. Drugačije. Porastao je, mnogo. Očigledno je počeo da trenira. Zadrhtala sam. Razmišljala sam da se vratim dole i provedem još jedan sat polako umirući unutra. Razmišljala sam da odem kući i legnem u krevet pored Stevana, ne dodirujući se, samo dva tela koja zauzimaju prostor. Razmišljala sam da se ništa neće promeniti dok ne umrem.

„Samo se krijemo.“ – tiho je rekao.

Posegnuo je za lisicama. Otkačio ih je sa mog kaiša bez pitanja. Samo me je gledao u oči. Bila sam uplašena. Možda nisam, ne znam. Uzbuđena. Ispružila sam zglobove. Oba zgloba vezana, zaključana. Ne čvrsto. Glas mu se spustio. „Evo. Uhapšeni ste gospođo Zorice.“

„Ne zovi me tako. Znam te od kad si bio dete.“

„Kako da vas zovem?“

„Samo Zorica.“

„Samo Zorice – uhapšeni ste. Uloge su se zamenile.“

„Šta ćeš da radiš sa mnom?“

Gledao me je. Dugo. Podigao je ruke. Jednom je skinuo masku a drugom mi je dodirnuo lice. Vrelina dodira navela me je da stisnem butine jednu uz drugu. Gledao me je. Raščupan i blago znojav od topline maske.

„Više mi se sviđa gospođa Zorice.“

„Osećam se matoro kad to kažeš.“

„Niste matori. Vi ste…“ – prvi put je zastao.

Poljubila sam ga. Ili je on poljubio mene. Nisam mogla da razaznam ko se prvi pomerio. Ali odjednom su mu se usta našla na mojima, ruke u mojoj kosi, a ja sam se pritiskala uz njega kao da se davim. Jezik mu se zario u moja usta. Previše napadan, verovatno se tako ponašaju današnji mladići kada uče iz pornografije. Ali nije me bilo briga. Bilo je dobro biti poljubljena. Biti željena.

Darkove ruke su sada bile na mom struku, privlačeći me bliže. Mogla sam da osetim njegovu čvrstinu uz sebe. Kada se Stevan poslednji put uzbudio samo kroz naše poljupce? Godinama nije… godinama. Zateturali smo se prema krevetu. Moje ruke zaključane lisicama želele su da ga zgrabe, da ga ogrebu, stisnu, osete. Poseo me je na ivicu kreveta, on je stajao ispred mene, teško dišući.

Zagledala sam se u njega. Bože, bio je prelep. Ta užasna lepota koju mladi ljudi imaju pre nego što ih život uništi. Ni jedna bora, ni jedan ožiljak. On je imao savršeno, nevino lice. Da sam slikarka umetnica ja bih ga slikala danima, mesecima… Njegove ruke su se pokrenule ka mojoj košulji, počeo je da otkopčava dugmad.

„Razmišljao sam o ovome. O tebi Zorice.“

„Odjebi Darko. Ne budi apsurdan. Odvratno je biti neiskren… lagati.“

Zaustavio se kod mog trećeg dugmeta. „Ozbiljan sam. Otkako sam se vratio… video sam te u tvojoj bašti.“

„Rekla sam ti da odjebeš!“ – povukla sam ga ka sebi rukama u lisicama, poljubila ga da ga ućutkam. Njegova težina me je pritisnula na krevet. Njegovi kukovi između mojih nogu. Čak i kroz našu odeću mogla sam da ga osetim, čvrst i uporan. Njegova usta su se pomerila ka mom vratu. Ugriz. Prejak. Ostaće tragovi. Zgrabila sam ga za kosu vezanim rukama. Povukla. Ispustio je taj zvuk kao jecaj. Kao da sam ga povredila. Ali on se jače gurao uz mene.

„Izvini.“

„Nemoj da staješ.“ – rekao je između udaha.

Noge su mi se obmotale oko njega. Privukla sam ga bliže. Mogla sam da osetim koliko je tvrd kroz odeću. Mogla sam da osetim kako sve više vlažim. Curim kroz gaćice. Bože. Auto je stao napolju. Neko je kasnio. Vrata su se zalupila. Smeh. Oboje smo se ukočili. Slušali. Koraci na šljunku. Otvaranje ulaznih vrata. Onda.. ništa.

„Trebalo bi da…“

„Ne.“ Darkova ruka je klizila uz moju butinu. Preko čarape. Pokidao ju je! Našao je golu kožu. Prsti su mu se tresli. Zapravo su se tresli.

„U redu je. Smiri se. Nervozan si.“

„Samo malo.“

„Zar zbog mene?“

„Ti si. Ti si posebna…“

„Prekini sa tim. Dodirni me. Samo me jebeno dodirni.“

Gurnuo je ruku u rupu najlon čarape i tkaninu gaćica sklonio u stranu. Dodirnuo me je. Čitavo telo mu se ukočilo. „Zorice…“

„Šta?“

„Toliko si… Mokra si.“

„To je tvoja krivica.“ Njegovi prsti su pronašli moj klitoris. Počeli su da kruže. Prebrzo. Previše direktno. Kao da je zaista učio iz pornografije. Pomerila sam kukove. Vodila sam ga vezanim rukama. „Sporije. Lakše.“ Prilagodio se. Brzo je učio. „Unutra Darko. Stavi prste unutra.“ Dva prsta. Gurnuo je. Istezanje vagine me je nateralo da se zadišem. Zamrznuo se. „Nemoj da staješ. Ne usuđuj se da staneš!“

Nije stao. Počeo je da ih pomera. Unutra i napolje. I dalje mi je palcem dodirivao klitoris. Ugao nije bio baš pravi, ali nije bilo važno. Neko me je dodirivao. Zapravo me je neko dodirivao. Mogla sam da osetim kako raste. Ta spora vrućina. Moji kukovi su počeli sami da se pomeraju. Jebanje njegove ruke. Lisice su zveckale. Zglobovi su mi goreli tamo gde se metal urezao.

„Toliko si stegnuta. Osećam kako mi stiskaš prste.“

„Brže Darko. Nabijaj ih brže, dublje!“ – više nisam šaputala.

Kretao se brže. Ugrizla sam ga za rame. Mogla sam da osetim ukus njegove košulje. Mogla sam da osetim miris njegovog dezodoransa i znoja ispod. Žurka dole je postajala sve glasnija. Neko je pojačao muziku. Nije me bilo briga. Ništa me nije bilo briga osim njegovih prstiju u meni i pritiska koji je rastao. „Želim da svršim Darko!“

„Svrši. Molim te. Želim to da osetim.“

Pogledi su na se sreli. Pljuvačka je klizila niz moju usnu i na vrat. Stegnula sam se. Svršila sam. Snažno sam ga ugrizla za rame da ne vrisnem. Čitavo telo mi se ukočilo. Osećala sam kako se stežem oko njegovih prstiju. Pulsiram. Vlaga se slivala niz njegovu ruku. Orgazam tako jak i iznenadan da sam bila van svesti par sekundi.

Kada sam ponovo mogla da otvorim oči, gledao me je. Njegova ruka je još uvek bila među mojim nogama. Prsti su još uvek bili u meni. Mokri. Posegnuo je za mojim zglobovima. Otkopčao je lisice koje su ostavile crvene tragove. Tako smo ostali par trenutaka. Onda sam čula korake na stepenicama. Darko se povukao. Oboje smo se ukočili. Koraci su prošli pored, u kupatilo. Vrata su se zatvorila.

„Trebalo bi da se vratimo dole.“

Počeo je da ispravlja odeću ali je imao problema sa žestokom erekcijom. Ustala sam, pokušala da zakopčam košulju drhtavim prstima. Ugledala sam sebe u ogledalu. Lice crveno. Usne otečene. Izgledala sam tačno onako kako sam se osećala – kao drolja. Najlonkama nije bilo spasa. Iscepala sam ih do kraja i skinula, tražeći druge, slične, u fioci njegove majke. U ogledalu sam videla kako me posmatra.

„Mogu li te ponovo videti?“

Trebalo bi da kažem ne. „Kada?“

„Kad god. Poslaću ti poruku.“

„Nemaš moj broj.“

Izvadio je telefon i brzinski ga ukucao i memorisao. „Obriši poruke posle svake razmene. Zauvek.“

„Opusti se Zorice. Znam kako da budem diskretan.“

Vrata kupatila su se otvorila. „Idi prvi. Čekaću pet minuta, taman dok obučem ove najlon čarape.“

Poljubio me je još jednom, brzo i snažno. Onda je nestao. Obukla sam najlonke. Nisu bile iste nijanse ali teško da bi ikao primetio. Stajala sam pred ogledalom razmišljajući o Darku i šta sam upravo uradila. Ali sam se smeškala. Zaista smeškala. Kao da imam tajnu. Kao da sam važna. Popravila sam košulju, kosu. Zatim sam sišla dole. Stevan je bio u Draganovoj radnoj sobi, tačno tamo gde sam i očekivala.

„Gde si ti?“

„Trebalo mi je malo vazduha.“

Klimnuo je glavom. Nije ništa primetio. Naravno da nije ništa primetio. Nije me primećivao godinama, zašto bi sada počeo. Kroz vrata sam mogla da vidim Darka u kuhinji. Naši pogledi su se nakratko sreli. Osmeh. Diskretan.

Kraj 1 dela