„Toliko mi je dosadno, ne mogu više ovo da podnesem.“ Marijana je udarila knjigom o butinu, pokušavajući da privuče pažnju svoje tri prijateljice koje su zarile noseve u knjige.

„Kako možeš to da kažeš?“ Dijana je spustila naočare za čitanje i spustila knjigu da mahne rukom ka ljudima koji su se okupili oko bazena. „Ovo je raj! Toplo je i sunčano bez oblačka na nebu. I svako piće dolazi sa slatkim malim kišobranom.“ Namerno je podigla čašu da joj pokaže.

„Ma dobro to… ali svi sedimo ovde i čitamo kao da smo kod kuće. Došla sam ovde da se zabavim, a ne da čitam neki glupi ljubavni roman.“ promrmlja Marijana, zavidno gledajući parove koji su se smejali i zadirkivali jedni druge, prskajući se u bazenu.

„Pa, zabavili smo se sinoć igrajući zanimljive geografije“, dobacila je Dona.

„Da, igrale smo sinoć i preksinoć i smara me to sve. Doletele smo ovde sa razlogom – da se jebeno zabavimo! Stvorimo avanture za prepričavanje godinama! Jebote mogle smo da budemo kod kuće, sedimo i čitamo pored bazena ili igramo društvene igre. I ne bi nas koštalo ništa. Zapamtite, trebale bi da slavimo činjenicu da ove godine punimo 55 jubilarnih godina! A ono što radimo otkako smo stigle ovde nije baš moja ideja dobrog provoda“, rekla je Marijana poluljutito.

„Pa, šta onda predlažeš da radimo?“ upitala je Karolina, konačno odlažući knjigu.

„Iskreno? Mislim da bi trebale da odemo na onu nudističku plažu!“

Tri žene su se nervozno pogledale. „Sigurno ne predlažeš da šetamo gole? Zrele dame, bake za ime Boga, svaka sa šestoro unučadi kod kuće. A osim toga, ko bi normalan želeo da me vidi bez odeće?“ Dijana se trgla, bacajući brzi pogled na svoje male sise, pažljivo ušuškane u njen praktičan crni, jednodelni kupaći kostim.

„Ako mene pitaš, mislim da smo sve u prilično dobroj formi za svoje godine. Naše guze su lepe i zategnute zahvaljujući plivanju. Sve imamo lepe noge, niko nema višak kilograma. A osim toga, ovo nije takmičenje lepote. Samo ćemo malo prošetati“, predložila je Marijana.

„Naravno, lako je tebi pošto si ti podigla svoje“, istakla je Karolina, klimajući glavom ka Marijaninom živahnom paru sisa iza narandžastog bikinija.

„Kada je hirurg ponudio da ih malo podigne, naravno, rekla sam da. Eto, ubij me zbog toga.“ Marijana je slegnula ramenima.

„Ma ko ga jebe! Spremna sam.“ Sitna, tamnokosa Dona iznenadila je sve kada je bacila knjigu u stranu i skočila na noge. Praktično skačući u mestu, izgledala je tako uzbuđeno zbog mogućnosti da uradi nešto malo divlje.

Gledajući je kako skače, Marijana se nasmejala i šapnula ostalima: „Oduvek sam znala da treba paziti na one tihe… one znaju biti najopasnije.“

Gore u sobi, svukle su se jedna pred drugom, što nikada ranije nisu radile. Ali to je bar bio početak da malo probiju led. Pogotovo ako će šetati u svojim „rođendanskim odelima“ sa plažom punom stranaca. Ogledajući se, Dijana se trgla. „Jedina sam koja se nije do kraja obrijala. Sada se plašim da ću se isticati.“

Bacivši pogled na Dijaninu mali crvenkasto-zlatni žbun, ostale dame su slegnule ramenima. „Izgleda slatko.“

„Nisi neuredna, baš je lepo“, primetila je Marijana, dok su ostale klimale glavom.

„Tvoja intimna kosa je tako lepe nijanse crvene, bila bih ponosna da je pokažem da sam na tvom mestu.“

„Hej, mislim da su nam sise još uvek prilično živahne“, primetila je Karolina, izazvavši osmeh kod svih, pošto nikada nije koristila takav jezik. „Pa istina je“, rekla je odbrambeno. „Gravitacija je bila dobra prema nama, i s obzirom na naše godine, mislim da izgledamo prilično dobro.“

„Ako ćemo ovo da radimo, bolje da stavimo kremu za sunčanje, da se ne spržimo tamo“, predložila je Dona, prskajući malo u ruku, stojeći iza Dijane. „Ja ću ti namazati leđa, ti ćeš moja“, rekla je crvenokosoj prijateljici, koja joj je već podizala kosu sa ramena, kako bi je mogla namazati.

Kada su se sve obukle u tanke haljine ispod kojih su bile gole, Karolina, koja je obično najkonzervativnija, iznenadila ih je kada je izvukla flašu ruma iz torbe. „Mislim da mi ipak treba malo hrabrosti.“ Sve su klimnule glavom i otpile po jedan veliki gutljaj.

„Dakle, pretpostavljam da je to to, i stvarno ćemo ovo uraditi.“ Dijana je pogledala ostale.

„Samo još nešto.“ Marijana je zgrabila kesu sa stočića i sadržaj prosula po krevetu, zbog čega su sve dame ostale bez daha. „O moj bože, jesu li to kondomi?“ upitala je Dona, pažljivo uzimajući paketić da bi bolje pogledala. „Mislim da nisam koristila kurton 30 godina.“ Pogledala ih je radoznalo. „Ali zašto sa ukusom jagode?“

„Jutros sam naišla na kondome u jednoj prodavnici na popustu… reko daj da kupim, ne može da škodi… mislim da je krajnje vreme da se opustimo i počnemo da se zabavljamo. Budući da smo daleko od kuće, niko neće znati šta smo radile, tako da možemo da radimo šta god želimo“, rekla je Marijana sa nestašnim osmehom.

Uzevši gumicu za kosu, uvila je svoju dugu zlatno plavu kosu u rep, što ju je učinilo još mlađom. Zgrabile su peškire i obule sandale. Usledila je vrtoglava trka do lifta, dok su se smejale i vrištale kao lude. Dole na plaži, pažljivo su prošle pored znaka koji je upozoravao da će uskoro zakoračiti na nudističku plažu.

Dijana je tiho promrmljala: „Još uvek ne mogu da verujem da ovo radimo.“

„Hoćeš da se vratiš?“ Karolina se okrenula i upitala je.

„O ne. Ne kada smo stigle dovde.“

„To sam i mislila. Nema šanse da se sada vratim“, rekla je Karolina, prateći druge dve prijateljice, skenirajući plažu i tražeći gola tela. Nije im trebalo dugo da pronađu mesto u hladu malog drveta gde će sakriti svoje stvari i skinuti letnje haljine. Kada su to uradile, izašle su na peščanu plažu, potpuno gole po prvi put, barem u javnosti. Njihove oči su odjednom bile svuda, dok su nailazile na svaki mogući oblik i veličinu: visoke, niske, mršave, bujne, a neke i zaista dobro obdarene.

„Pogledaj ono?“, primetila je Dijana kada su naišle na grupu preplanulih, zategnutih, neverovatno spremnih mladića koji su igrali odbojku na plaži bez odeće. Sve što su posedovali letelo je u vazduh dok su skakali da prebace loptu preko mreže. Gledajući ih kako skaču i vrte se u vazduhu, oči su im se raširile, sigurne da nikada nisu videle ništa tako uzbudljivo.

„Ohhhh ovaj prizor mi se mnoogooo sviđa“, rekla je Dona, kikoćući se i mašući ka momcima. Nekoliko njih se osmehnulo i mahnulo nazad.

„Dame, ako želite da igrate – samo izvolite“, ponudio je visoki, tamnokosi momak, kada je stao da popije gutljaj vode. Dijana je videla loptu kako ide ka njoj i, bez razmišljanja, skočila je i udarila je. Ostale su se smejale i navijale kada je lopta preskočila mrežu na drugu stranu, gde su je momci odmah uzvratili. Pre nego što su se osvestile, našle su se u igri, zaboravljajući da su gole.

Kada se tokom jednog udarca Dijana našla na pesku, stidljivo se osmehnula u oči mladića koji joj je ljubazno pružio ruku da ustane. On je, primetila je, uživao gledajući je, barem po načinu na koji mu se ruka trzala. Kada su momci stali da naprave pauzu, ponudili su damama hladno pivo iz njihove frižider torbe, što su one rado prihvatile. Bilo je vruće na popodnevnom suncu, nisu se mogle setiti kada su se poslednji put toliko zabavile.

„Baš ste dobre, kao da ste nekada igrale odbojku profesionalno“, primetio je mladi momak, smešeći se dok ih je odmeravao od glave do pete, posebno njihove grudi.

„Igrale smo u srednjoj školi“, rekla je Dijana.

„Pa vi se dugo družite?“ – upitao je mladi plavokosi momak koji nije mogao imati više od 20 godina.

„I najbolje smo drugarice oduvek“, rekla je Dona, osmehujući se.

„Dakle, jeste li vi ovde same?“ upitao je visoki tip koji ih je proždirao pogledima.

„Da, same“, rekla je Marijana, odlučivši da nema potrebe da pominje činjenicu da su udovice ili razvedenice koje traže malo avanture.

„Pa, kako se inače zabavljate kada ne igrate golu odbojku?“ – upitao je ćelavi momak, dok je ispijao pivo.

„Predajemo u istoj školi. Zapravo, Marijana je direktorka“, rekla je Dona, pokazujući na svoju prijateljicu.

„Onda pretpostavljam da moramo lepo da se ponašamo.“ – tamnokosi se nasmejao, bez stida gledajući Marijanine zategnute grudi i vitko, preplanulo telo.

„Pa, imate sreće. Više ne koristimo kaiš“, nasmejala se Marijana, uzvraćajući osmeh.

„A sa kim ste vi ovde?“ – upitala je Karolina, brišući znoj preko čela, više se ne mareći što je gola kao i onog dana kada se rodila.

„Naše porodice imaju apartmane tu na ostrvu“, rekao je visoki. „Kad smo kod njih…“ Prateći njegov pogled, dame su posmatrale četvoricu muškaraca srednjih godina kako se približavaju stazom koja je vodila od plaže do velike, prelepe kuće. Zgodni muškarci, takođe. Naravno, kao i njihovi sinovi, niko od njih nije nosio odeću. I bili su dobro obdareni, posebno za svoje godine, za koje su pretpostavile da su negde u kasnim četrdesetim.

„Ko su ove prelepe mlade dame?“, upitao je najviši među njima.

„Izvinite dame, nismo saznali vaša imena. Ja sam Antonio, a ovo je moj tata, Đorđe“, rekao je jedan od njih, pokazujući na svog visokog, vitkog, preplanulog oca. Kada su se dame predstavile, imena ostalih muškaraca kao da su prošla preko Marijane u trenutku kada joj se Đorđe nasmešio u oči. Pogotovo kada je pružio ruku da je stegne i zadržao je na trenutak.

„Drago mi je što sam te upoznao Marijana.“

Svi su se nekako prirodno uparili i već su ćaskali dok je Đorđe gledao ka talasima koji su se nežno razbijali o obalu. „Upravo smo krenuli na plivanje, ako biste vi dame želele da nam se pridružite.“

„Sa zadovoljstvom.“ – tiho je rekla Marijana.

Držao ju je za ruku dok su gazili u vodu. Četiri dame su se smešile jedna drugoj dok su dozvoljavale muškarcima da ih vode u talase. „Tata, idemo da naručimo večeru.“ Antonio je pozvao Đorđa, koji je uzvratio mahnuvši.

„Nadam se da možeš ostati na večeri? Mogli bismo da napravimo lepo veče. Malo večeramo, sviramo i igramo.“

„Zar tvoja supruga neće praviti probleme?“

„Ona nije ovde. Naše žene dolaze tek za par nedelja, tako da smo sami i usamljeni ovde… retko uživamo u društvu tako divnih mladih dama.“

„Mlade dame… ha. Zvuči zabavno“, rekla je, gledajući svoje prijateljice koje su već klimale glavom u znak slaganja da bi volele da im se pridruže.

Dok su razgovarali, ogroman talas se razbio o obalu, oborivši ih sa nogu. Đorđe je podigao Marijanu u naručje, a ostali momci su sledili njegov primer i izvukli ostale dame iz opasnosti. Marijana mu se osmehnula dok ju je držao uz sebe, grudi uz grudi, čak i nakon što je opasnost prošla. Prelazeći rukama preko njegovih širokih ramena, odlučila je da joj je zagrljaj muškarca, posebno golog, nešto što joj zaista nedostaje. Nije imala nikoga u životu otkako je izgubila muža pre više od pet godina.

Prskali su se i plivali, smejući se i igrajući se kao deca. Mladići su posebno bili oduševljeni Donom koja je imala čudan smisao za humor koji je naučila od svoje unuke. Kada su konačno bili spremni da se vrate na obalu, svi su se držali za ruke, razgovarali i smejali kao da se poznaju oduvek. Odlučile su da se ne pokrivaju i samo uživaju u zadovoljstvu da budu sa gomilom zgodnih muškaraca, koji su takođe svi ostali goli.

Kraj 1 dela