„Ali mama? Jesi li sigurna da Deda Mraz dolazi ove godine?“

Tijana je pogledala svog šestogodišnjeg sina Relju. Iako je nekoliko centimetara snega bilo na zemlji, sunce rano jutro sijalo je kroz prozor njihovog stana, obasjavajući njegove crte lica. Osmehnula se nevinom izrazu njegovog lica. Pošto ga je usvojila odmah posle njegovog drugog rođendana, uvek je bila zadivljena njihovim fizičkim sličnostima: imao je njen ten; njenu peščano-smeđu, prirodno kovrdžavu kosu; tamne, blistave oči; njenu radoznalu ali veselu ličnost.

Bilo je kao da je biološki njen. Međutim, sada su njegove oči bile obojene sa malo tuge. „Naravno da Deda Mraz dolazi dušo“, rekla je, zakopčavajući mu šareni skafander Sunđer Bob Kockalone. Relja ga je mrzeo jer je smatrao da je već dovoljno velik za nešto ozbiljnije. Kada se zakopčao, Tijana mu je namestila šal i kapu. „Kao što sam ti rekla, Deda Mraz dolazi, ali ne donosi mnogo poklona ove godine. Ali definitivno i dalje dolazi.“

Uglovi njegovih sićušnih usta su se spustili. „Ali kako će nas pronaći?“ Duboko je uzdahnula, sećajući se kako su se morali na brzinu preseliti iz svoje velike, novoizgrađene kuće u predgrađu u stan u siromašnijem delu centra grada.

„Deda Mraz sve zna.“

„Ali kako?“ – upita Relja dok mu je stavljala rukavice.

„Samo ti danas budi dobar u vrtiću, a Deda Mraz će se pobrinuti za ostalo.“ – povela ga je do vrata, usput zgrabivši svoj kaput i ključeve. „I ne zaboravi šta sam ti rekla ranije: Igračke su lepa stvar, ali porodica i prijatelji su ono što je zaista važno.“

„Znam mama“, rekao je razdraženo. „Ali kako će nas Deda Mraz pronaći?“, ponovo je upitao dok je stavljao torbu na ramena.

Tijana je zastala na vratima. „Znaš šta. Nakon što te ostavim u školi, otići ću lično na Severni pol i proveriti. Uveriću se da Deda Mraz ima tvoj spisak i da zna gde sada živimo.“

„Ideš danas da vidiš Deda Mraza? Mogu li i ja da idem? Molim te?“

Tijana je odmahnula glavom – „Deda Mraz kaže da sva deca moraju da idu u školu i vrtić. Dakle, samo odrasli mogu da idu da vide Deda Mraza. Ali obećavam: dobićeš sve sa svog spiska.“

„Obećavaš?“

„Obećavam“, rekla je.

~~~

Kasnije tog jutra, dok je ulazila u tržni centar, bila je bombardovana novogodišnjim ukrasima. U luksuznom tržnom centru bilo je mnogo jarko ukrašenih jelki, zajedno sa šljokicama i minijaturnim buketićima. U centru tržnog centra bio je izlog Deda Mraza, sa velikim animatorom koji je veselo primao zahteve slatke dece u redu. Još više tuge je preplavilo Tijanu i shvatila je da mora da priredi Relji lepe praznike.

Ona je usvojila Relju kao samohrani roditelj, tako da nije bilo oca u blizini da joj pomogne u svemu. Njeni roditelji su preminuli godinama ranije, i, kao jedino dete, odgovornost za odgajanje sina pala je potpuno na njena pleća. Međutim, od prvog dana ga je mnogo volela i rado je prihvatila tu odgovornost. Volela je vreme koje su provodili zajedno i vredno je radila da izgradi dobar život za oboje.

Četiri godine su živeli u lepoj kući u potpuno novom naselju na periferiji grada. Štaviše, uživala je u svom poslu glavne sekretarice u kompaniji sa 1000 zaposlenih i odlično je zarađivala. Uprkos nekim teškim vremenima kao samohrani roditelj, život im je bio dobar. To jest, sve do prošle godine. U januaru je budžet njenog odeljenja prepolovljen, a ona je izgubila posao, kao i njen šef i polovina odeljenja.

Nije imala sreće da pronađe drugi posao koji je bio uporediv. Tokom te godine, na kraju je pronašla niz poslova sa skraćenim radnim vremenom, ali oni jednostavno nisu donosili dovoljno prihoda. Plaćanje kirije pokazalo se nemogućim. Teret je postao prevelik za nju.

Pored toga, zbog selidbe, Relja je morao da promeni predškolsku ustanovu. Tijanu je srce bolelo zbog činjenice da se njen mališan morao nositi sa još većim previranjima. Međutim, Relja je bio borac. Zadržao je osmeh i nastavio je da ima svetlu, blistavu ličnost koju je uvek imao.

Želela je da ovi zimski praznici budu posebni. Ali nije imala pojma kako to da izvede. Dok je prolazila kroz tržni centar, Tijana je držala glavu gore, prolazeći pored skupih prodavnica. Otišla je na drugi sprat i uputila se ka centralnoj prodavnici belih veštačkih jelki. Srce joj je preskočilo dok je hodala do „svoje“ jelke. Zagledala se u dobro poznato mesto na sredini jelke i uzdahnula. Reljina etiketa sa imenom je bila tamo.

Preko kancelarije Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite, Tijana se prijavila za program „Anđeosko drvo“. Ne želeći ništa za sebe, prijavila je Relju da primi poklone od velikodušnih donatora. Tržni centar je postavio jelke koje su imale etikete sa imenom za svako dete u programu. Svako dete je napisalo listu želja sa dve ili tri stavke. Donatori su zatim odnosili poklone u kancelariju tržnog centra gde su bili upakovani i pripremljeni za isporuku.

Uzdahnula je dok je dodirivala Reljinu etiketu. „Treba mi čudo Deda Mraze“, šapnula je. „Anđeo. Božićni anđeo. Za Relju.“ Onda je pomislila na svoju praznu stambenu zgradu, a što je još važnije, na svoj prazan krevet. „A i za mene Deda Mraze, molim te, pošalji i meni Anđela. Nekoga koga ću voleti. I nekoga ko će voleti mene. Nekoga ljubaznog i dobrog. I nekoga ko voli decu.“

Vraćajući se do jelke, u sebi je ponovo pročitala Reljin spisak. Želeo je neke popularne igračke u koje se nije razumela, takođe i novi set bojica i novu bojanku. Poslednji na njegovoj listi bio je novi skafander za „velike dečake“. Tijana se osmehnula, želeći da mu pruži toliko više, ali ponosna i srećna zbog činjenice da je od svega što im se dogodilo, on i dalje imao sposobnost da sanja.

Odjednom je Tijana čula tihi, ženski glas. „Ima mnogo dece kojima je potrebna sreća, zar ne?“ Okrenula se i našla se kako gleda u oči najlepše žene koju je ikada videla.

„Izvi… izvinite“, zamucala je Tijana. Žena se osmehnula dok je birala nekoliko imena sa drveta.

„Izvinite vi. Nisam htela da vas uplašim. Samo sam primetila koliko više imena ima ove godine nego prošle godine.“

„Vi se bavite ovim?“ upitala je Tijana.

Žena je klimnula glavom. „Ja imam kompaniju i svake godine usvajamo nekoliko dece. I svake godine ima sve više dece kojoj treba pomoći.“ Žena je pokazala na Reljino ime na kartici. „Izabraćete to ime?“

Postiđena svojim okolnostima, Tijana je izabrala lakši put. „Da“, slagala je.

„Znam kako je, ja imam sina. Tako je zabavno kupovati dečacima. Jednostavniji su od devojčica, ako me razumete.“

Tijana je uzvratila osmeh. U trenucima koji su usledili, proučavala je zapanjujuću ženu pored sebe, koja je sada gledala i druga imena kojima bi darovala poklone. Tijana je prvo primetila bogatu, sjajnu kožu te žene. Bila je glatka i besprekorna. Imala je dugu, crnu kosu koja je bila zategnuta u dugačak rep. Imala je prelepo ženstveno lice i upečatljive crte. Usne su bile pune i bujne, obojene bogatim karminom.

Nosila je jednostavan crni vuneni kaput do kolena, ali je imala i meko beli kašmirski šal, sa odgovarajućom beretkom i rukavicama. Preko ramena je imala skupu torbu, zajedno sa kratkom, crnom vunenom suknjom i visokim kožnim čizmama koje su obuhvatale njene lepe noge. „Da li prolazim inspekciju?“

Tijana je podigla pogled i videla ženu kako je gleda pravo u oči. Tijanini obrazi bili su crveni od stida. „Ja… ja sam samo…“

Žena se nasmejala. „Ma samo sam se šalila.“ Sada je u ruci imala nekoliko kartica sa imenima. „Pa, imam svoja imena. Bilo mi je drago što smo se upoznale…“

„Tijana“, rekla je pružajući ruku.

Ženin stisak je bio mekan i čvrst u isto vreme. „Drago mi je što smo se upoznale, Tijana. Ja sam Anđela.“ Zatim je uzela kartice i stavila ih u tašnu.

Tijana, još uvek zadivljena njenom lepotom, gledala ju je kako odlazi. Sa lukavim osmehom na licu, okrenula se nazad ka jelki. Onda je uzdahnula. Bila je užasnuta kada je videla da je Reljina pločica sa imenom još uvek tamo. „O ne!“, zastenja Tijana. „Mora da je pomislila da uzimam njegovu!“ Ramena su joj se pogrbila. „Odlično urađeno Tijana“, rekla je, grdeći sebe.

Pogledala je na sat i shvatila da još uvek mora da obavi neke poslove pre nego što pokupi Relju iz škole. Okrenula se da ode, ali se ukočila kada je čula isti tihi glas. „Ne znam zašto, ali nešto me je nateralo da se vratim.“ Tijana je podigla pogled i ponovo videla Anđelu kako stoji pored nje.

„Izvini?“, rekla je Tijana.

„Nešto me je nateralo da se vratim ovom drvetu. Mislim da bi trebalo da uzmem i to ime.“

Tijanine oči su se raširile. „Stvarno?“

„Mislila sam da ćeš ti uzeti to ime“, rekla je, zavirujući u oznaku. „Relja, zar ne?“

Tijana se uspaničila, ponovo ju je obuzela sramota. Ali je odlučila da je ignoriše, u korist istine. „Moram nešto da priznam“, rekla je Tijana. „Nisam htela da izaberem to ime.“ Nervozno se premeštala s jedne noge na drugu. „Vidiš Anđela, Relja je moj sin. To je njegova oznaka. Nama… nama… potrebna nam je pomoć ove godine. Težak je trenutak. Samo sam došla da proverim da li mu je neko već izabrao ime.“

„Pa, izgleda kao da je neko izabrao.“

Tijana je podigla pogled. „Šta?“

Anđela je imala veliki osmeh na licu dok je držala Reljinu oznaku sa imenom. „Izgleda da je Reljina oznaka izabrana.“

Vrele suze su navrle na Tijanine oči. „O Bože, hvala ti! Hvala ti puno!“

Anđela je posegnula u svoju torbicu i izvukla ostale oznake sa imenom. „Pretpostavljam da je dobro što sam došla. Vidiš, moja asistentkinja se obično bavi ovim, ali je dala otkaz pre dva meseca nakon što se udala, a njen muž je premešten van grada. Tako da ove godine ja imam anđeosku dužnost.“

Tijana je posegnula za maramicom u torbici i brzo obrisala oči. Tada je primetila da joj Anđela nešto pruža. „Šta je to?“

„Pa, ako imaš vremena, možeš mi pomoći da odmah nabavim sve poklone? Možemo sve da obavimo, i na taj način da mi pomogneš da pronađem i ono što Relja želi. To jest, ako imaš vremena?“

Tijana je ponovo pogledala na sat. Njeni poslovi su mogli da sačekaju. „Naravno“, rekla je Tijana, sa svetlim osmehom preko lica. „Volela bih to.“

Kraj 1 dela

Tokom naredna dva sata, kupovale su u nekoliko prodavnica u tržnom centru. Odmah su se povezale, smejale su se i delile smešne priče dok je Anđela kupovala poklone, uključujući i Reljine. Dok su kupovale, Tijana se iznenadila kada je primetila da njena početna privlačnost raste. Anđela se pokazala kao velikodušna, slatka, ljubazna i brižna. A da ne spominjemo da je zapanjujuće lepa. Čak se zapitala da li oseća i fizičku privlačnost prema ovoj ženi?

Briga o Relji značila je da je njen ljubavni život bio na čekanju duže vreme, tako da nije bila baš sigurna u u sebe, samim tim i o svojim seksualnim preferencijama. Zato je Tijana samo ostala mirna i divila se lepoj ženi.

Kada su kupile svu odeću, otišle su u prodavnicu igračaka i, prema listama želja, izabrali nekoliko predmeta za svako dete. Nakon što su sve završile, otišle su u kancelariju tržnog centra i ostavile poklone, vodeći računa da je sva dokumentacija ispravna i da će svaki poklon stići do pravog deteta.

„Bila si mi od velike pomoći danas“, rekla je Anđela dok su sedele u tržnom centru, ispijajući šoljice tople čokolade. „Ne bih mogla ovo da uradim bez tebe.“

„Bilo mi je zadovoljstvo. I još jednom hvala na Reljinim poklonima. Veoma cenim to.“

Anđela je ćutala dok je mešala toplu čokoladu. „Dakle, ova godina je bila teška za tebe?“

Tijana je duboko udahnula. Iz nekog nepoznatog razloga, osetila je pravo srodstvo sa ovom velikodušnom ženom. Ignorišući svoju prirodnu uzdržanost, brzo je objasnila njihove okolnosti. Anđela je izvukla vizitkartu i pružila joj je. „Vodim građevinsku firmu ovde u gradu.“ Tijana je uzela vizitkartu.

„A ti se baviš građevinom? Vau. To je impresivno.“

Anđela se osmehnula. „Nasledila sam kompaniju od tate. Ali mi je zaista potrebna nova asistentkinja, otkako je bivša otišla. Da li bi bila zainteresovana?“

Tijanino srce je skoro prestalo da kuca. „Ja? Jesi li sigurna? Jedva se poznajemo!“

Anđela se još svetlije osmehnula. „Do sada si bila sjajna. I divna pomoćnica. Volela bih da te imam u svom timu. Ali će mi trebati dosta pomoći. Stvari su se jako zakomplikovale. A pošto uskoro kreću praznici, mnogi moji zaposleni će uzeti slobodno vreme, pa će mi trebati dosta pomoći da se stvari organizuju i vrate na staro. Naravno, prvo se konsultuj sa partnerom.“

Tijana je odmahnula glavom. „Relja ima odličnu bebisiterku, tako da će biti dobro. A što se tiče partnera… Nisam imala partnera… a ni partnerku već duže vreme.“ Zašto je dodala ono na kraju, ni sama nije znala. Jer oduvek je sebe smatrala kao heteroseksualnu osobu.

Anđela se malo zbunila. „Devojku?“ Istrgla je karticu iz Tijaninih ruku i brzo nešto napisala na poleđini. „U svakom slučaju, evo ti moj mobilni. Pozovi me večeras i počnimo sutra, važi?“

Videla je Anđelin broj mobilnog telefona i malo srce koje je Anđela nacrtala pored njega. Tijana se osmehnula, sve više se ugrejala zbog njene naklonosti. „Svakako hoću.“

~~~

„Šta je sa Deda Mrazom mama?“ Relja je upitao bez daha dok su šetali iz prodavnice ka kući. „Je li bio tamo? Jesi li ga videla?“

Tijana se pretvarala da je zaboravna. „Deda Mraz? Šta je sa Deda Mrazom?“

„Mama!“, povikao je iznervirano. „Jesi li bila na Severnom polu? Jesi li videla Deda Mraza? Jesi li mu dala našu novu adresu?“

Tijana se osmehnula. „A taaaj Deda Mraz? Pa jesam dušo.“ Relja je skoro iskočio iz kože, a lice mu se osvetlilo poput božićnih lampica.

„Stvarno mama?“

Tijana ga je uštipnula za nos. „O da. I dobićeš sve sa tog spiska. A Deda Mraz nam je kupio još nešto.“

„Šta mama?“

„Deda Mraz je našao mami novi posao!“

„Daaaaaaa!“ – vrisnuo je Relja, lice mu je bilo blistavo i srećno kao što ga se često sećala. „Deda Mraz je sjajan!“

„Naravno da jeste.“

~~~

Sledećeg jutra, kada je Relja stigao u vrtić, Tijana se javila na svoj prvi radni dan. Anđelu je smatrala saosećajnom šeficom, ali i veoma samouverenom u načinu vođenja kompanije. Kao takva, Tijana se odlično uklopila sa njom i ostalim zaposlenima. Kako su dani prolazili, Tijana je počela da uživa u svakodnevnom odlasku na posao i učešću u drugarstvu koje je Anđela negovala.

Koristeći veštine koje je stekla na svom prethodnom poslu sekretarice, Tijana je prvo počela da organizuje Anđelin raspored, čak je davala predloge kako bi Anđela mogla biti efikasnija sa kancelarijskom tehnologijom koju je već imala na raspolaganju.

Sa svojim novim prihodima, Tijana je mogla da plati dadilju da čuva Relju do kasno uveče. Te dodatne sate je koristila da radi sa Anđelom. Za nešto više od nedelju dana, radeći uveče i vikendom, Tijana je kompjuterizovala sve fajlove i ukrstila ih po tipu posla, veličini posla i iznosu koji je posao donosio. Bio je to težak poduhvat, ali je osećala veliki ponos i postignuće kada je završila.

U danima koji su tekli i Novogodišnja noć se bližila, Tijana je pokušavala da ignoriše rastuću privlačnost koju je osećala prema svojoj šefici. Anđela je bila vrhunski profesionalac, ali Tijana nije mogla a da se ne pita da li imaju šanse zajedno. Anđela je bila jaka, kompetentna i veoma sposobna, ali je imala divno ženstvenu stranu koju je Tijana smatrala privlačnom.

Iako je Anđela imala čeličnu odlučnost koja joj je bila korisna u radu sa uglavnom muškim izvođačima radova i građevinskim radnicima, i dalje je nosila damske suknje i odela koja su isticala njenu vitku figuru. Takođe je imala ženstveno samopouzdanje koje je Tijana smatrala neodoljivim. Tijana je počela da proučava Anđelu kada je nije gledala i brzo je shvatila da njena mala simpatija raste iz dana u dan.

Dve nedelje kasnije, par dana pred Novogodišnju noć, Tijana je sedela u kancelariji. Želeći da uštedi novac, svakodnevno je donosila ručak, koji se sastojao od ostataka od prethodne večeri. Anđela je ušla baš kada je grickala svoj sendvič.

„Radiš odličan posao Tijana“, rekla je Anđela dok je uzimala šolju kafe iz aparata.

„Drago mi je što si zadovoljna mojim radom. Volim da radim ovde. Volim da radim za tebe.“

„A ja volim da radiš za mene… i volim da te gledam… volim kad me gledaš.“

Tijana je zastala u mestu. Skamenila se. „Ja… ja… divim ti se… i svemu onome što si ovde uradila. Ne želim da komplikujem stvari.“ Zastala je. „Zaista mi je potreban ovaj posao i brinula bih se ako bi nešto krenulo po zlu između nas.“

„Naravno. Naravno, razumem. Tvoj posao ovde nije ugrožen dušo… ali ne mogu da krijem da si melem za oči.“

„Bože Anđela… ti to da mi kažeš?“

„Šta to znači?“

Tijana je ustala i prišla joj: „Ja nikada nisam videla lepotu poput tvoje. Ja sam za tebe…“

„Šššš… ne govori to. Ti si božanstvena. Privukla si me od prvog momenta.“

Zimska noć je tiho pritiskala prozore kancelarije, kao da i sama želi da prisluškuje ono što se nedeljama zadržavalo između njih. Grad je ispod svetlucao prigušeno, a u uglu prostorije stajala je jelka — jednostavna, ali blaga, obasjana toplim lampicama koje su bacale meke senke po zidovima. Sve je izgledalo mirno, gotovo nevino, a opet ispunjeno nečim neizgovorenim.

Danima su se mimoilazile u rečenicama, pogledima koji su trajali mrvicu duže nego što je profesionalno, osmesima koji su se zadržavali na ivici dopuštenog. Profesionalna šefica i zaposlena — ali među njima je bilo nešto mnogo više. Hemija se ne obazire na hijerarhije. Ona čeka. Strpljivo. I dočekala je poljubac koji je dodatno obasjao prostoriju.

„Mmm… napokon mogu da te omirišem kako sam noćima sanjala. Da te poljubim.“ – prošaputala je Anđela.

Prvi dodir bio je lagan, gotovo neprimetan — prsti koji su se zadržali duže nego što je potrebno, toplina koja je prošla kroz kožu i zadržala se u grudima. U tom trenutku, dani potiskivanja su se rastvorili. Više nije bilo titula, ni obaveza, samo dve žene koje su konačno priznale ono što su obe znale.

„Želim te …“ – konačno je priznala Tijana i povukla se u stolicu. Anđela je lagano podigla suknju i opkoračila je. Sela je Tijanu u krilo praktično joj pocepala košulju spreda, lupkanje dugmića cvekutalo je oko. Unela je lice u njene grudi i udahnula duboko pre nego je počela da ih obasipa poljupcima.

Pod svetlošću jelke, sve je izgledalo mekše, ali istina je bila da je intenzitet u njihovim telima ogroman. Njeni dlanovi su pronašli put do struka, ne tražeći dozvolu. Odgovor je bio osmeh, tih i siguran. Jezici su se sudarili dok je Anđela otkopčavala svoju a potom i njenu suknju sa strane. Svaki uzdah, svaki dodir imao je svoju težinu.

Spustila je njen brus u obuhvatila usnama njene nabrekle bradavice. Tijana je zacvilila, osetivši kako joj se gaćice natapaju sokovima. Curela je nakon toliko vremena. „Jesi li nekada zaista bila sa ženom?“ – upitala ju je i nežno je gricnula za dojku.

„Ja.. ja nisam…“

„Ufff… ljubavi moja, otvori se za mene, prepusti mi se.

Anđela je pala na kolena i lagano skidala ostatke svoje odeće dok je udisala miris Tijanine pičke koja je i dalje bila skrivena iza gaćica. Bilo je to otkrivanje kože, daha, istine. U tišini kancelarije, između stola i prozora, razmenjivale su toplinu, osluškivale ritam jedna druge, dozvoljavajući sebi da budu ranjive. Sneg je počeo da pada, tiho, kao blagoslov.

Sklonivši mokru tkaninu, Anđela se osmehnula i prešla jezikom preko tople pičkice svoje nove ljubavi. Unela je jezik duboko u neverici od količine tečnosti koje su prsnule kao gejzir. Jela ju je, lizala i uživala u svakoj aromici, svakoj kapljici. Osetivši prvi udar orgazma, Tijana ju je povukla nagore da je izljubi, skidajući svoje sokove sa njenih usana.

„Ja ja moram da te okusim. Ja moram!“

Anđela nije ništa rekla. Samo se odvojila, sela na veliki kancelarijski sto i otvorila noge. Tijana je bila oduševljena načinom na koji je uređivala svoje stidne dlačice. Uredne, mekane, lagane. Mamile su je. Tijana je prišla, nije bila uplašena. Prvo je gurnula jedan prst i osetila kako je Anđela steže.

„Želim to prelepo lice natopljeno mojim sokovima.“ – rekla je Anđela.

Tijana je čučnula i konačno okusila najintimnije mesto žene kojoj se divila i u koju se sve više zaljubljivala. Nije imala iskustva ali Novogodišnja čarolija uz Anđeline uzdahe vodili su je. Držala je prst duboko zakopan i savijala ga je, dok je jezikom tražila onaj osetljivi delić na vrhu. Istraživala je i uživala. Bila je to prava zimska idila koja je završila orgazmom čiji je krik presekao kancelariju.

Našle su se na podu gole, mokre i spojene pičkama dok su se trljale, gledale i dahtale. Vreline su se sudarale, sokovi su prskali, orgazmi su se smenjivali. Spojene u makazicama, žene su se stimulisale sve dok su imali snage u sebi. Kada su se na kraju naslonile jedna na drugu, pod treperavim svetlima jelke, svet je delovao drugačije. Ne jednostavnije, ali iskrenije.

„Sutra, Relja i ja smo planirali da provedemo miran doček zajedno. Ako nisi zauzeta, možda bi ti i tvoj sin mogli da dođete kod nas, makar preko dana? To jest, ako nemaš drugih planova. Sigurna sam da ih imaš, ali…“

Anđela se osmehnula. „Neću da te lažem, imam neke planove. Ali dosta se toga promenilo u poslednjih sat vremena.“

~~~

„Dobro se provode, zar ne?“ Tijana je provirila iz kuhinje da pogleda Relju i Kostu, Anđelinog sedmogodišnjeg sina. Sedeli su na tepihu pored skromne jelke, srećno se igrajući sa raznim figuricama.

„Naravno. Momčići se brzo povežu. Treba da budeš ponosna, Relja je divan dečak.“

„Hvala ti. Hvala ti na svemu Anđela.“

„Zaslužila si ti sve to, i više od toga.“

„Znaš, dok sam onog jutra gledala u njegovo ime na jelci, molila sam se da mi Anđeo čuvar pomogne. A onda si došla ti – Anđela.“

Anđela ju je poljubila i šapnula: „Ako sam ja tvoj, onda si ti moj Anđeo čuvar.“